Usvojen na 25. Kongresu u Atini, 24-29. maja 2004.

ODELJAK I : Ime i sedište

Ime orgacizacije je International Federation of Journalists (IFJ). Sedište IFJ je u Residence Palace, International Press Center, Rue de la Loi 155, 1040 Brisel, (Belgija).

ODELJAK II : Karakter

1. International Federation of Journalists (Međunarodna federacija novinara) je udruženje novinarskih sindikata. Ono je osnovano zbog obavljanja poslova povezanih s radom sindikata i praksom novinarske profesije. Utemeljeno je na načelima podrške pluralističkoj demokratiji i osnovnim ljudskim pravima. Nezavisno je od bilo koje ideologije, politike, vladine ili verske institucije. Zastupa i pomaže svojim članovima koji su organizovani u kontinentalne i regionalne grupacije.

2. International Federation of Journalists je Association Internationale Sans But Lucratif kao što je definisano zakonima Belgije. Administrativni odbor je odgovoran za ispunjavanje obaveza Federacije kao AiSBL.

ODELJAK III : Ciljevi

Ciljevi Federacije su:

1. štititi i podupirati prava i slobode novinara;

2. poštovati i braniti slobodu informisanja, medijske slobode i nezavisno novinarstvo, naročito putem itraživanja i praćenja kršenja prava i preduzimati aktivnosti u cilju zaštite novinara i njihovog rada.

3. negovati i unapređivati profesionalne standarde i obrazovanje novinara

4. poboljšavati uslove rada i podsticati i podržavati sindikate – članove Udruženja - pri sklapanju kolektivnih ugovora

5. unapređivati saradnju među sindikatima – članovima i podržavati njihov razvoj sredstvima kontinentalne i regionalnih organizacija

6. razvijati i podržavati uređivačku demokratičnost

7. promovisati društvenu ulogu novinara i novinarstva kao profesije, posebno njenog doprinosa demokratizaciji i slobodi

8. podržavati mogućnosti profesionalnog obrazovanja novinara i njihovog obrazovanja za delovanje u sindikatima

9. koordinirati akcije koje novinarima omogućuju sigurnost

10. podsticati sindikate – članice da pomognu članovima drugih sindikata koji su aktivni na njihovoj teritoriji

11. utemeljiti i razvijati bliske odnose s odgovarajućim međunarodnim, vladinim i nevladinim organizacijama s ciljem postizanja navedenih ciljeva

12. boriti se za prava autora i međunarodno priznate naknade

13. unapređivati jednakost u novinarstvu i podsticati članove sindikata da se bore za ovaj cilj.

ODELJAK IV: Članstvo

4. Udruženje može u punopravno članstvo primiti nacionalne sindikate čiji se statuti i praksa slažu u karakteru i ciljevima udruženja i koji odgovaraju sledećim uslovima:

1. da se radi o sindikatu novinara, dakle o demokratskoj organizaciji čiji je osnovni zadatak da brani, podržava i unapređuje (naročito putem kolektivnih pregovora) profesionalna, etička, moralna i materijalna prava novinara. U smislu te definicije novinarom se smatra lice koje veliki deo svog radnog vremena posvećuje profesiji novinara i koje od toga zarađuje najveći deo sredstava za život, bez obzira na to je li stalno ili honorarno zaposlen ili je slobodni novinar.

2. da je odan ideji novinarske i medijske slobode, to jest da je njegov rad u skladu s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima UN, slobodi prikupljanja i širenja informacija u svim medijima i slobodi novinara da izražava svoja mišljenja i stavove, uključujući i pravo na kritiku i suprotstavljanje vladi, političkim i ekonomskim telima, javnim ili privatnim.

5. U članstvo ne mogu biti primljeni novinarski sindikati koji uključuju poslodavce koji se već članovi svojih odgovarajućih sindikata niti nesindikalne organizacije čije polje rada pokrivaju posebni delovi profesije.

6. Ako je sindikat primljen u Udruženje organizovan kao privredna organizacija, njegovo će se članstvo priznavati isključivo u odnosu na broj njegovih članova novinara.

7. Nacionalne organizacije novinara koje nisu istovremeno i sindikati novinara, kako je definisano članom 4a, ali koje svoj rad posvećuju slobodi medija, kako je to definisano članom 4b, mogu biti primljene u udruženje u statusu pridruženog člana.

8. Osim ograničenja nametnutih ovim Statutom, pridruženi članovi mogu da učestvuju u svim aktivnostima Udruženja. Na kongresima udruženja može ih predstavljati jedan delegat, ali on nema pravo glasa, kandidovanja niti pravo da bude kandidovan. Uz pomoć Udruženja, pridruženi član će činiti sve u njegovoj moći da bi ispunio potrebne uslove i postao punopravni član, te će to članstvo zatražiti.

ODELJAK V: Molba za prijem u članstvo

9. Molbu za prijem u članstvo Udruženja treba uputiti generalnom sekretaru u propisanom obliku. Uz molbu treba priložiti statut organizacije. Generalni sekretar će se konsultovati sa svakim podnosiocem molbe.

10. Molbe razmatra Izvršni odbor. Molba je pozitivno rešena ako za nju glasa dve trećine Izvršnog odbora, bilo da se radi o prijemu u pridruženo ili punopravno članstvo. Molba može biti odbačena ili ostavljena na dalje razmatranje prilikom sledećeg sastanka.

11. Podnosilac molbe koja nije pozitivno rešena može uložiti žalbu Kongresu. I svaki od troje članova Izvršnog odbora koji se nisu složili s odlukom mogu žalbe podneti Kongresu. U oba slučaja, žalba mora biti u pisanom vidu i upućena generalnom sekretaru najkasnije tri meseca od obaveštenja o odluci.

12. Postupak promene statusa iz pridruženog u punopravno članstvo isti je kao već opisani.

ODELJAK VI: Isključivanje iz članstva i odustajanje od članstva

13. Član – sindikat može biti isključen iz članstva odlukom Kongresa ukoliko:

1. više ne ispunjava uslove za status člana kako je utvrđeno u Članu 4 ovog Statuta; ili

2. deluje na način suprotan principima i ciljevima i nanosi štetu interesima Udruženja; ili

3. kasni s plaćanjem članarine više od 12 meseci.

14. Privremenu odluku o izbacivanju donosi Izvršni odbor posle pažljive istrage okolnosti i odlukom dve trećine prisutnih članova. O svakoj takvoj odluci treba odmah obavestiti člana, koji ima pravo da žalbu podnese Kongresu. Kongres će odluku potvrditi ili odbaciti, međutim član do odluke Kongresa ostaje suspendovan.

15 . Svaki član može odustati od članstva u Udruženju ukoliko šest meseci unapred o tome pismeno obavesti glavnog sekretara.

ODELJAK VII: Kongres

16. Kongres je najviše upravno telo udruženja.

17. Kongres se sastoji od delegata svih punopravnih i pridruženih članova. Punopravni članovi imaju pravo da delegiraju svoje nacionalne predstavnike, koji na Kongresu imaju pravo glasa u skladu sa sledećom tabelom:

članova	delegata/glasa
do 600	2
do 1.200	3
do 2.400	4
do 4.800	5
do 8.000	6
do 12.000	7

18. Ukoliko u istoj državi postoji više od jednog sindikata – člana, ukupni broj delegata koje može da delegira temelji se na ukupnom broju članova sindikata. U tom slučaju, sindikati će međusobno odlučiti kako da podele glasove i o tome, najkasnije dve nedelje pre početka Kongresa, obaveste generalnog sekretara. Ukoliko se sindikati ne sporazumeju, predsedništvo Kongresa će odrediti koliko će koji sindikat imati delegata. Tako donesena odluka predsedništva ne može se menjati za vreme trajanja Kongresa. Tokom rada Kongresa mora da postoji kvorum i on mora da bude definisan u Poslovniku aktivnosti Kongresa.

19. Kongres se održava svake tri godine. Izvršni odbor može da sazove vanredni kongres u bilo koje doba ukoliko za tu odluku glasa dve trećine njegovih članova. Izvršni odbor odluku o održavanju vanrednog kongresa donosi i ukoliko to pismeno zatraži polovina punopravnih članova Udruženja.

20. Članovi o redovnom kongresu moraju da budu obavešteni najmanje 12 meseci pre održavanja. Pozivi i privremeni dnevni rad treba dostaviti članovima najmanje osam meseci pre kongresa, a radne materijale najmanje dva meseca.

21. Predloge pojedinih sindikata članova treba dostaviti glavnom sekretaru najmanje pet meseci pre održavanja kongresa osim ukoliko ovim Statutom nije drugačije predviđeno. Predlozi koji se tiču amandmana na Statut ili na raspuštanje Federacije mogu se podneti samo u skladu s postupkom navedenim u Odeljku XI. Ukoliko predlozi zakasne, mogu se razmatrati na kongresu samo ukoliko se s tim složi većina članova s pravom glasa.

22. Obaveštenje o vanrednom kongresu treba članovima dostaviti najmanje šest nedelja pre održavanja.

23. Kongres na svojim redovnim sastancima:

1. bira Predsedništvo

2. prihvata Poslovnik o vođenju Kongresa, uključujući raspored punomoći po preporuci Izvršnog odbora i uspostavlja kvorum

3. utvrđuje odbore Kongresa, radne grupe i/ili postupke koji su potrebni za vođenje Kongresa i pomoć delegatima

4. prima na znanje, razgovara o i glasa o izveštaju generalnog sekretara u ime Izvršnog odbora i izveštaj blagajnika o financijskom poslovanju Udruženja

5. odlučuje o žalbama na odluke o članstvu

6. odlučuje o predlozima izmena Statuta

7. određuje finansijsku strategiju za razdoblje od naredne tri godine

8. odlučuje o visini članarina za punopravno i pridruženo članstvo u naredne tri godine

9. odlučuje o strategiji i programu aktivnosti u naredne tri godine

10. odlučuje o predlozima dnevnog reda koji su podneli članovi

11. bira visoke službenike Udruženja i članove Izvršnog odbora kako je previđeno Odeljkom 8.

24. Kongres donosi odluke većinom glasova, osim u slučajevima za koje je potrebna većina od dve trećine glasova. Taj broj glasova potreban je za:

1. prihvatanje predloga izmena ovog Statuta

2. određivanje finansijske strategije

3. odlučivanje o visini članarine.

Taj broj glasova (dve trećine svih glasača na Kongresu) potreban je i za donošenje odluke o raspuštanju Udruženja.

25. Glasanje o svim pitanjima obavlja se tajno i mora biti pod nadzorom predsedništva Kongresa u skladu s Poslovnikom.

ODELJAK VIII: Izvršni odbor, Administrativni odbor i rukovodstvo

26. Upravno telo između dva kongresa udruženja je Izvršni odbor. On se sastoji od rukovodstva Udruženja i 16 ostalih članova, a bira ih Kongres. Izvršni odbor sastaje se najmanje dvaput godišnje. Da bi odluka bila validna, za nju mora glasati 11 članova. Odbor samostalno donosi Poslovnik i postupcima u skladu sa Statutom. Izvršni odbor mora da obezbedi da se u sedištu Federacije nalazi registar svih odluka Izvršnog odbora i svih odluka Kongresa.

27. Izvršni odbor je odgovoran za sprovođenje politike i aktivnosti Udruženja i odluka Kongresa, i o tome izvještava Kongres. Izvršni odbor mora da se složi sa Poslovnikom oko sastanaka, i mora da definiše kvorum, i, kada je to moguće, proceduru za raspored glasova datih putem punomoći za odsutne članove.

28. Rukovodstvo Udruženja su njegov predsednik, viši potpredsednik, dva potpredsednika i blagajnik. Njih bira Kongres među kandidatima koje su predložili punopravni članovi Udruženja. Kandidati moraju biti članovi sindikalnih delegacija. Iz svakog nacionalnog sindikata može biti izabran samo jedan član rukovodstva.

29. Osim rukovodstva, Kongres bira i 16 članova Izvršnog odbora u skladu sa sledećim uslovima:

1. kandidaturu mogu da podnesu punopravni članovi Udruženja, a kandidati moraju biti članovi njihovih sindikalnih delegacija

2. najmanje po dva člana moraju biti birana iz Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike, i najmanje po jedan iz Severne Amerike i Okeanije

3. iz svakog nacionalnog sindikata može se birati samo po jedan član.

30. Kongres bira i dva rezervna člana Odbora iz svakog regiona, i još dva bez obzira na region iz kog dolaze. Oni rezervni članovi koji dobiju veliki broj glasova smatraju se prvom rezervom. Ukoliko član Odbora ne može učestvovati na sastanku Izvršnog odbora, mora o tome obavestiti glavnog sekretara najmanje dve nedelje pre sastanka. Glavni sekretar će u tom slučaju na sastanak pozvati prvu rezervu. U tom slučaju, rezervni član ima sva prava, dužnosti i moć člana Izvršnog odbora.

31. Ukoliko po izboru član Izvršnog odbora:

1. umre

2. da ostavku na članstvo u Izvršnom odboru

3. po mišljenju četiri petine Izvršnog odbora postane nepodesan za vršenje te dužnosti u skladu sa Statutom

nasleđuje ga odgovarajuća prva rezerva (u tom slučaju druga rezerva postaje prva). Ukoliko nema odgovarajuću zamenu, ona će biti pronađena izborima putem pošte/faxova na način koji odredi Izvršni odbor.

- Ako do Kongresa ima samo godinu dana, Izvršni odbor može doneti odluku da člana koji nedostaje nije potrebno zamijeniti.

32. Glavni sekretar ne učestvuje u glasanju.

33. Izvršni odbor postavlja članove radnih tela koje osniva Kongres. Najmanje jedan član Izvršnog odbora treba da bude na raspolaganju svakom radnom telu. On je odgovoran za uspostavljanje kontakata između radnog tijela i Izvršnog odbora.

34. Predsednik, viši potpredsednik, potpredsednici i blagajnik i glavni sekretar su članovi Administrativnog odbora. Administrativni odbor će:

1. nadzirati poslovanje glavnog sekretara i baviti se finansijskim pitanjima, pitanjima članstva i ostalim pitanjima koja se pojave. Taj Odbor priprema pitanja za diskusiju Izvršnom odboru.

2. voditi poslove Udruženja između sastanaka Izvršnog odbora u skladu s politikom koju je zacrtao Kongres i Izvršni odbor.

Sve postupke Administrativnog odbora treba potvrditi na sledećem sastanku Izvršnog odbora.

35. Predsednik Udruženja je najviši predstavnik istog. On saziva i predsedava sastancima Izvršnog i Administrativnog odbora.

36. Viši potpredsednik i potpredsednici pomažu predsedniku u njegovim obavezama i zamenjuju ga ukoliko je sprečen.

37. Blagajnik nadzire finansijsku politiku i poslovanje Udruženja i o tome obaveštava Izvršni odbor.

38. Glavni sekretar je najviši izvršni službenik Udruženja. Njega postavlja Izvršni odbor, kome i odgovara. Lica odgovorna za postupke u pravnim pitanjima u ime Federacije su Predsednik, blagajnik i generalni sekretar.

ODELJAK IX: Evropske i regionalne grupe

39. Evropske i regionalne grupe mogu se sastojati od pridruženih i dopunskih članova Udruženja. Takve grupe mogu samostalno odlučivati o svojim aktivnostima, ukoliko su one u skladu s ovim Statutom i strategijom koju određuje Kongres.

ODELJAK X: Finansijsko poslovanje

40. Kongres određuje visinu članarine i donosi odluku o tome da li je plaćaju pridruženi i dopunski članovi. Članarina se plaća u valuti zemlje u kojoj je smešteno sedište Udruženja.

41. Finansijska godina udruženja računa se od 1. januara do 31. decembra. Izvršni odbor mora da usvoji i odobri finansijske izveštaje i budžet Federacije na godišnjem nivou.

42. Članarinu za tekuću finansijsku godinu treba uplatiti do 30. aprila ukoliko Izvršni odbor ne odluči drugačije. Članovi koji budu primljeni tokom godine plaćaće deo godišnje članarine za onaj deo godine koji provedu kao članovi Udruženja.

43. Članarina se plaća u skladu s brojem članova koje je iskazao pojedini sindikat do maksimalnog iznosa koji određuje Kongres.

44. Sindikat – član koji zakasni s uplaćivanjem članarine više od šest meseci biće prijavljen Izvršnom odboru. Izvršni odbor može da odluči da se usluge Udruženja više ne pružaju tom članu.

45. Sindikat – član koji članarinu nije platio duže od 12 meseci ili duguje za međunarodne novinarske legitimacije neće imati pravo glasa na Kongresu. Takav sindikat – član može biti izbačen iz članstva na Kongresu ili mu članstvo može prestati odlukom Izvršnog Odbora.

46. Troškovi delegata oko Kongresa i članova Izvršnog odbora, kao i radnih tela idu na teret njihovog sindikata ukoliko Izvršni odbor ne odluči drugačije.

ODELJAK XI: Izmene Statuta i raspuštanje Udruženja

47. Predlozi izmena Statuta podnose se pismeno glavnom sekretaru najmanje šest meseci pre početka Kongresa. Svaki takav predlog mora da bude detaljno sročen i popraćen objašnjenjem razloga zbog kojih se podnosi. Glavni sekretar mora da brzo pošalje kopije predloga i objašnjenja svim sindikatima – članovima.

48. Predlog izmena Statuta prihvata se ukoliko se s njim složi dve trećine glasača najavljenih na Kongresu. Kvorum potreban za glasanje za pitanje izmene Statuta mora biti isti kao kvorum potrebnom za druga pitanja Kongresa.

49. Predlog o raspuštanju Federacije treba podneti i s njim treba postupati na isti način kao i s prijedlozima u pogledu izmena Statuta. Ali takav će se predlog prihvatiti samo ukoliko se s njim slože dve trećine glasača prisutnih na Kongresu.

50. U slučaju odluke Kongresa da se Federacija raspusti, ukidaju se i sve odgovornosti Federacije. Sva preostala svojina će se podeliti među sindikatima koji su u vreme donošenja odluke o raspuštanju bili članovi Federacije u razmerama adekvatnim njihovoj godišnjoj članarini. Ukoliko ne bude dovoljno imovine da se odgovori potrebama zaduženja Federacije, ona će se rešiti prebacivanjem na sindikate – članove u istim razmerama.

ODELJAK XII: Razno

51. O pitanjima koja nisu regulisana ovim Statutom odluke će donositi Kongres ili Izvršni odbor, ukoliko odluka mora da se donese pre sazivanja Kongresa.

52. Ovaj Statut, koji je sastavljen i koji se tumači u skladu sa uslovima i okolnostima navedenim u zakonu Belgije od 25. oktobra 1919. godine mora u svakom trenutku da bude tumačen i primenjivan tako da izbegne tehničke poteškoće i da na najbolji način prenese smisao i ciljeve Federacije.

53. Izmene Statuta moraju biti dostavljene Kralju radi razmatranja i moraju biti objavljene u vidu aneksa Moniteur Belge u skladu sa zakonima Belgije.