Natasa Bogović

Elektronski mediji su u prvoj polovini marta bili meta Saveznog ministarstva za telekomunikacije navodno zbog neposedovanja dozvola i neplacenih taksi za koriscenje frekvencija. Vecina tih medija uredno je podnela zahteve za dodelu frekvencija nakon objavljivanja odgovarajuceg oglasa Ministarstva za telekomunikacije februara 1998. godine, ali nisu dobili nikakve odgovore na svoje zahteve.

STUDIO B
U noci izmedju 5. i 6. marta nepoznati napadaci kojih je, prema trvdnjama Dragana Kojadinovica, bilo petorica pretukli su na Torlaku, u objektu Beogradskog vodovoda gde se nalaze i emisioni uredjaji Studija B, radnika ove kuce Mirka Slavkovica i radnika obezbedjenja Beogradskog vodovoda Dragana Lukovica. Napadaci su ostetili deo emisione tehnike pa je zbog demontiranja stereo kodera privremeno bio prekinut i program Radija B2-92 koji se emituje na talasima III programa Studija B, a zbog demontiranja TV modulatora i TV program Studija B na 51. kanalu.

Prema izjavi povredjenog radnika Mirka Slavkovica, napad se dogodio petnaestak minuta pre tri sata.

- Lezao sam na krevetu, a cuvar je sedeo kada se zacula sirena automobila. Portir je ustao, uzeo pistolj i izasao. Kada se vratio, rekao je da ispred ulaza stoji dzip s rotacionim svetlima. Zatim su usli ljudi u maskirnim policijskim uniformama i pitali da li mogu da se posluze telefonom. Video sam trojicu, ali ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim koliko ih je tacno bilo. Rekli su mi : "Ruke na ledja, glavu dole" i vezali me plastikom za spajanje kablova koju su doneli. Udarili su me pistoljem po glavi, stavili mi cebe na glavu i rekli da se ne mrdam. Nisam se opirao, ali cuvar jeste, pa je dobio nekoliko udaraca drskom od pistolja po glavi - svedoci Slavkovic.

Draganu Lukovicu, radniku obezbedjenja Beogradskog vodovoda ukazana je pomoc u Urgentnom centru, nakon cega su obojica pusteni kuci.

Tehnicka sluzba Studija B je konstatovala da su prepad izvrsila strucna lica, sto su ilustrovali cinjenicom da je predajnik BK televizije ostao neostecen.

Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbije vec istog dana je demantovalo da su nocni upad izvrsili njihovi radnici.

Zrtva ljudi u policijskim uniformama: Povredjeni radnik Gradskog vodovoda Dragan Lukovic"Obavestavamo javnost da je to jos jedna zlonamerna i netacna informacija, isfabrikovana u ovoj informativnoj kuci u cilju produzavanja medijske kampanje protiv MUP-a Srbije", navodi se u saopstenju MUP-a. Pripadnici policije su, kako je saopsteno, odmah izvrsili uvidjaj i "preduzimaju mere iz svoje nadleznosti u cilju razjasnjavanja ovog dogadjaja".

Iste veceri, u prostorijama Studija B na vanrednom sastanku lidera demokratske opozicije i predstavnika ANEM-a i NUNS-a osudjen je "drzavni, policijski i sudski teror protiv Studija B". Ukoliko teror bude nastavljen, porucili su lideri demokratske opozicije, pozvace sve svoje clanove i pristalice da brane i odbrane Studio B", a za "sve posledice koje iz toga mogu da proisteknu odgovornost ce snositi rezim Slobodana Milosevica".

U senci napada na repetitor na Torlaku ostalo je da je vec narednog dana ta kuca kaznjena s 450.000 dinara na osnovu Zakonu o javnom informisanju, a po tuzbi general-majora policije Branka DJurica, sto je maksimalna kazna koju Zakon predvidja.

Istog dana Ivan Markovic, savezni ministar za telekomunikacije, pismeno je trazio od Dragana Kojadinovica, direktora i glavnog i odgovornog urednika Studija B, da TV Studio B prekine emitovanje na frekvenciji 1922,5 MHz. On je obavestio Studio B da je dug te kuce za koriscenje radio i TV frekvencija 10.755.314,39 dinara, te da je neophodno da u roku od osam dana namire dug "kako ne bi bili prinudjeni da preduzmu zakonom predvidjene mere".

Kojadinovic je, komentarisuci ovaj zahtev, istakao da ova kuca ne moze da prihvati taj dug koji po zvanicnom kursu iznosi oko 1.700.000 nemackih maraka, i ocenio da je dopis Ministarstva nagovestaj nasilnog oduzimanja frekvencija. On je konstatovao da savezna drzava duguje Skupstini grada 120 miliona dinara i da su gradske vlasti spremne da predloze prebijanje dugova, cak i tako da se drzavi na ime poravnanja otpise udvostruceni iznos navodnih dugovanja Studija B.

"Ali, ako je to cena krvi koja je pala na Torlaku i izbegavanja gradjanskog rata trazene pare ce platiti Skupstina grada kao osnivac Studija B", rekao je Kojadinovic.

Dusan Markovic, tehicki direktor Studija B, podsetio je da je prethodna opomena za placanje duga od Ministarstva stigla u junu 1999. godine i da je tada dug iznosio oko tri miliona dinara, s rokom isplate od tri dana. Studio B, kako je rekao, nikada nije potpisao ugovor o zakupu frekvencije tako da ne postoji nadleznost Privrednog suda precizirana njime. Ova kuca, procenio je, moze biti tuzena samo za nepotpisivanje ugovora. Prema njegovim recima, dve od osam dozvola za radio i TV frekvencije Studija B isticu u periodu od 2000. do 2002. godine.

Celnici opozicionih partija dogovorili su se 13. marta da, ukoliko bude prekinut program Studija B, pozovu Beogradjane na miting ispred Skupstine grada. Celnici TV Studio B, u danu kada je istekao rok za placanje kazne, i treci put su od Saveznog ministarstva za telekomunikacije trazili specifikaciju dugovanja i obavestenje o racunu na koji bi dug trebalo da bude uplacen.

Skupstina grada je 14. marta platila Saveznom ministarstvu za telekomunikacije gotovo 11 miliona dinara na ime naknade za privremeno koriscenje frekvencije kako bi se, prema recima Dragana Kojadinovica, "sprecilo upadanje inspektora Ministarstva za telekomunikacije i policije u prostorije ove kuce i da ne bi doslo do sirih sukoba izmedju onih koji bi branili tu televiziju i drzavnih organa".

"To je akt dobre volje Skupstine grada da bi se zaustavilo nesto sto su mnogi ocenili kao provokaciju gradjanskog rata u zemlji", rekao je Kojadinovic.

Prema njegovim recima finansijski strucnjaci Studija B su izracunali da cak i da postoje medjusobno utvrdjene obaveze placanja naknade za frekvencije, suma koju je trazilo Ministarstvo nije realna, te da bi ona mogla da iznosi osam ili sest miliona dinara.

On je prihvatio poziv da razgovara s Ivanom Markovicem. Ministar za telekomunikacije je, prema Kojadinovicevim recima, tada obecao da ukoliko na vreme bude podneta potrebna dokumentacija nece biti problema s obnavljanjem dozvola, od kojih prva istice u julu ove godine. Iznos od gotovo 11 miliona dinara, koliko je Studio B platio za koriscenje frekvencija, Markovic je objasnio "uvecanjem osnovnog duga u skladu s porastom cena na malo" i obecao dostavljanje specifikacije tog iznosa. Prema Kojadinovicevim recima, bilo je razgovora i o ometanju signala ove kuce, a savetovano mu je da "tehnicke ekipe Studija B budu u stalnom kontaktu s tehnickim ekipama Ministarstva i Acom Stevanovicem, pomocnikom ministra, kako bi se otkrili pocinioci".

Ometanje signala je, uprkos tome, nastavljeno, a najdrasticnije je, tvrde u tehnickoj sluzbi ove kuce, to cinjeno tokom opozicionog mitinga 14. aprila u Beogradu, koji je ova televizija direktno prenosila.

RTV POŽEGA
Inspektori Saveznog ministarstva za telekomunikacije pokusali su 11. marta ujutru da prekinu program Radija i televizije Pozega, ali ih je sprecilo oko tri stotine gradjana koji su se ubrzo okupili. Program je emitovan i dok su gradjani inspektore "pozdravljali" povicima "Lopovi! Lopovi!" i "Bando crvena". Televizija je sve vreme emitovala kajron s porukom "Danas su zatvorili nas, sutra ce i tebe."

Prekid emitovanja je nalozio Aco Stevanovic, zamenik saveznog ministra za telekomunikacije, s obrazlozenjem da TV Pozega nema dozvolu za rad buduci da Ministarstvu duguje naknadu za koriscenje frekvencija.

"Dvojica inspektora Ministarstva dosli su pre podne praceni policijom s nalogom da hitno prekinemo radio i TV program. Policija je pokusala da intervenise, ali je bilo previse ljudi. Inspektori su prosli bez povreda, ali je stradao njihov audi", rekao je Branko Nikolic, zamenik urednika RTV Pozega.

Rajko Milovanovic, jedan od urednika je konstatovao da ova kuca nema dozvolu za rad, ali da je za nju konkurisala i da redovno placa naknadu za frekvencije.

- Pre tri godine smo konkurisali za frekvencije i nikakav odgovor nismo dobili. U medjuvremenu smo dobili jednu fakturu za naknadu za frekvencije i to smo platili - rekao je Predrag Spasojevic, direktor Kulturnog centra.

Policija je na kratko privela Predraga Spasojevica, direktora Kulturnog centra u cijim se prostorijama nalaze Radio i TV Pozega, ali je on pusten nakon intervencije opstinskih vlasti. Policija se, prema njegovom kasnijem svedocenju, tokom "informativnog razgovora" prema njemu ponasala korektno.

Protest vise stotina gradjana trajao je celog dana. Ivan Markovic, savezni ministar za telekomunikacije, saopstio je da je u Uzickoj Pozegi tesko povredjen inspektor Ministarstva, a da je sluzbeno vozilo demolirano.

"Grupa huligana predvodjena lokalnim rukovodstvom DS i SPO je pajserima i metalnim sipkama nanela povrede coveku koji je radio svoj posao. Tako SPO i DS shvataju demokratiju i slobodu medija - da prebiju inspektore na poslu, da rade suprotno zakonu i da otimaju, umesto da plate ono sto koriste", saopstio je Markovic.

On je najavio da ce, bez obzira na sve, "Savezno ministarstvo za telekomunikacije nastaviti da sprovodi zakon".

Markoviceve navode demantovao je Spasojevic konstatujuci da "inspektore niko nije ni pipnuo, a da su kola samo ispljuvana", odnosno da ih je nekoliko gradjana udarilo rukama, a ne metalnim sipkama.

Ipak, u noci izmedju 11. i 12. marta oko 3.30 dvadesetak policajaca razvalilo je vrata na krovu zgrade u centru Uzicke Pozege i odatle su skinuli i zaplenili emisioni sistem radija i televizije, tako da su ovi mediji prekinuli emitovanje programa.

Na vanrednoj, otvorenoj sednici SO Pozega, osnivaca Radija i Televizije Pozega, koja je odrzana 13. marta na Trgu Ljube Micica odluceno je da ova medijska kuca nastavi da radi uprkos nalogu Saveznog ministarstva za telekomunikacije i to tako sto ce TV emitovati program posredstvom kablovske mreze i preko predajnika manje snage, a radio program ce biti emitovan na isti nacin u vreme kada se ne emituje televizijski.

Sednici je prisustvovalo i oko 200 gradjana, ali su izostali odbornici Srpske radikalne stranke i Socijalisticke partije Srbije. Odbornici su od drzavnih organa zahtevali da u roku od sedam dana vrate oduzetu opremu i Ministarstvu je upucena zalba na resenje o prekidu rada ovih medija. Predsednik SO Pozega Tihomir Marjanovic potpisao je i zakljucak da se od MUP-a Srbije trazi potvrda o oduzetoj emisionoj opremi i zvanicno saopstenje o dogadjajima ispred Kulturnog centra 11. marta.

Savezni ministar za telekomunikacije Ivan Markovic je na konferenciji za novinare 14. marta saopstio da su "protiv hajduka iz Uzicke Pozege podnete krivicne prijave", jer je tamo "na smrt prebijen savezni inspektor telekomunikacija" za ciji se zivot bore lekari. Njegovo ime Markovic nije pomenuo.

Istog dana TV Pozega je pocela s emitovanjem programa putem kablovske televizije, a najavljena su i okupljanja pod nazivim "Jedan sat slobodnog informisanja" u sali Kulturnog centra u Pozegi.

Vecernje novosti su 16. marta izvestile pod "Novosti saznaju" da se neimenovani inspektor nalazi na intenzivnoj nezi u "jednoj od beogradskih bolnica" i da o njegovoj bezbednosti brinu pripadnici MUP-a Srbije. Republicko Ministarstvo pravde je saopstilo da su "nadlezni organi poceli da preduzimaju mere radi razjasnjenja svih okolnosti vezanih za ometanje rada i fizicki napad na inspektora Saveznog ministarstva telekomunikacija u Pozegi".

Predsednik SO Pozega Tihomir Marjanovic jos jednom je demantovao izjave o premlacivanju saveznog inspektora, ovog puta navodeci i njegovo ime.

"Ordinarna je laz da su gradjani u toku protesta zbog plenidbe opreme RTV premlatili inspektora cije je ime Nebojsa Marinkovic i da su demolirali njegov automobil. On nije ni bio prisutan kada su se gradjani okupili ispred redakcija svojih medija, vec je u to vreme bio u MUP-u", odgovorio je Marjanovic na Markoviceve optuzbe. On je naveo da se s inspektorm video u prisustvu policije i da mu "nije falila dlaka s glave".

Rukovodstvo SO Pozega je najavilo tuzbe po Zakonu o informisanju protiv RTS zbog "zloupotrebe slobode informisanja i objavljivanja neistina prenosenjem izjave mr Ivana Markovica, saveznog ministra za telekomunikacije", i po Zakonu o obligacionim odnosima sa zahtevom da se prekine emitovanje neistina i da se nadoknadi nematerijalna steta nastala "narusavanjem ugleda opstinskog rukovodstva Pozege". Istovremeno, opstinsko rukovodstvo je najavilo i tuzbu protiv Ivana Markovica, za koga smatraju da je krivicno odgovoran za sirenje laznih vesti zbog "neistinitih tvrdnji da je opstinsko rukovodstvo SPO i DS organizovalo i predvodilo grupu huligana" koji su, navodno, pretukli saveznog inspektora, i tuzbu za klevetu.

Savezno ministarstvo za telekomunikacije zahtevalo je 20. marta pokretanje prekrsajnog postupka protiv Kulturnog centra i direktora Predraga Spasojevica, osnivaca i odgovornog lica RTV Pozega, tereteci Centar da je "suprotno clanu 68 Zakona o sistemima veza nabavio i pustio u rad TV stanicu bez prethodno pribavljene dozvole", a Spasojevica da "nije preduzeo potrebne mere za pravilnu primenu Zakona". Zahtev je potpisao inspektor Nebojsa Marinkovic za koga su u Ministarstvu tvrdili da je "na smrt pretucen".

TV PIROT
Inspektori Saveznog ministarstva za telekomunikacije u pratnji uniformisanih i naoruzanih lica odneli su 16. marta nesto pre 9 casova sa brda Sarlah link RTV Pirot, a predajnik te kuce nije diran - saopstio je preko talasa Radio Pirota Boban Nikolic, direktor Izdavackog javnog preduzeca "Sloboda".

- Na poziv gradjana koji su se javljali Radio Pirotu krenuli smo na mesto gde se nalaze nas TV i radio predajnik i u podnozju brda sreli smo plavi milicijski dzip i zeleni mercedes u kojima su bila civilna, uniformisana i naoruzana lica, ali na nase mahanje nisu hteli da stanu. Ubrzo smo stigli na mesto dogadjaja, zatekli isecenu ogradu, razvaljena vrata od kucice i ustanovili da su odneli emisioni link - rekao je Nikolic.

Oprema Radio Pirota nije dirana. Prema Nikolicevim recima poseta inspektora nije bila najavljena, ali su ostavljena dva papira - zapisnik o inspekcijskom pregledu i potvrdu o privremenom oduzimanju opreme, koju su potpisala dva inspektora. Istog dana Odbor za zastitu TV Pirot Okruznom javnom tuzilastvu je podneo prijave "protiv nepoznatih izvrsilaca koji su oduzeli deo opreme lokalne televizije".

I ova televizija je predala svu potrebnu dokumentaciju za dobijanje dozvole za koriscenje frekvencije, ali tokom dve godine nije dobila nikakav odgovor.

Savezno ministarstvo za telekomunikacije je istog dana potvrdilo da je prekinulo rad TV Pirota i da ce ta stanica moci da nastavi emitovanje programa kada za to ispuni "zakonom utvrdjene uslove". U saopstenju je navedeno da je rad TV Pirot prekinut na osnovu clana 68 stav 1, clana 69 stav 1 i clana 127 Zakona i sistemima veza, prema kojima je Savezno ministarstvo za telekomunikacije nadlezno za izdavanje dozvola radio stanicama.

Iste veceri na centralnom pirotskom trgu vise od 2.000 gradjana protestovalo je zbog prekida emitovanja lokalne TV stanice. Javno je emitovan lokalni TV dnevnik, a gradjanima su se obratili Zoran Zivkovic, gradonacelnik Nisa, Tomislav Panajotovic, predsednik SO Pirot, i Boban Tolic, predsednik IO Skupstine Pirota, i urednici pirotske televizije.

Tokom naredna cetiri dana koliko su trajali protesti na mitingu su, izmedju ostalih, govorili Ivan Novkovic, vodja protesta u Leskovcu; Branislav Jovanovic, predsednik gradske vlade Nisa; Miodrag Stojadinovic, profesor u pirotskoj Gimnaziji; Nebojsa Ristic, urednik Soko televizije koji je nekolika dana pre toga izasao iz zatvora, urednici i novinari RTV Pirot.

Od 17. marta Radio Pirot je promenio programsku semu. Prema recima Momcila DJurdjica, glavnog urednika ovog radija, prestalo je reemitovanje "Novosti dana" Radio Beograda, a u tom terminu od 15 casova emitovane su emisije iz nezavisnih produkcija. U vecernjem terminu prenoseni su mitinzi sa centralnog gradskog trga.

Odbor za zastitu TV Pirot je 20. marta odlucio da sto pre nabavi novu emisionu tehniku kako bi rad ove TV stanice bio nastavljen. Sa iste sednice upucen je i protest nacelniku pirotskog MUP-a zbog toga sto su njegovi radnici ucestvovali u odnosenju opreme. Dan kasije Boban Nikolic je od Ivana Markovica pismeo zahtevao vracanje opreme TV Pirotu i podsetio ga da je ova medijska kuca ucestvovala na konkursu za dodelu frekvencija u martu 1998. godine, a da joj je oprema prvi put oduzeta u vreme odlucivanja po tom zahtevu - 21. aprila iste godine.

Radnici pirotske televizije su 27. marta samoinicijativno na brdu Sarlah postavili novu opremu koja je nabavljena uz pomoc lokalnih vlasti (predstavnici nekadasnje koalicije Zajedno). Prvog dana televizija je direkno prenosila i protestni skup gradjana. Tomislav Panajotovic, predsednik SO Pirot, dobio je "dozvolu" za emitovanje od oko 5.000 gradjana okupljenih na centralnom pirotskom trgu.

Protiv RTV Pirot savezno Ministarstvo za telekomunikacije je pokrenulo prekrsajnu prijavu, s obrazlozenjem da ta stanica emituje program bez dozvole.

TV KRALJEVO
Nepoznate osobe demontirale su predajnik TV Kraljevo na Gocu i odnele ga u vozilu "lada niva" u noci izmedju 17. i 18. oko 23.35. Prema recima Mladomira Novakovica, predsednika SO Kraljevo, osnivaca informativne kuce "Ibarske novosti" u sklopu koje je poslovala i televizija, "pet neuniformisanih osoba je skinulo repetitor kraljevacke televizije". Cuvaru koji cuva predajnik Telekoma predstavili su se kao radnici Saveznog ministarstva za telekomunikacije, a na mestu gde je bio predajnik ostavljen je "papir" koji je potvrdjivao da se radi o vladinim sluzbenicima. Oduzeti predajnik je, kako je rekao Ivan Rajovic, urednik RTV Kraljevo, pokrivao podrucje sa oko 800.00 stanovnika, odnosno, njegovim oduzimanjem vidljivost je smanjena za 70 odsto.

Delegacija SO je odnosenje predajnika prijavila Ministarstvu unutrasnjih poslova i oni su obecali uvidjaj, ali se u dogovoreno vreme, sledeceg radnog dana nisu pojavili. Celnicima SO Kraljevo je odgovoreno da "je doslo do promene i da MUP odbija da izvrsi uvidjaj".

TV Kraljevo je nastavila da emituje program na preostalim frekvencijama koje pokrivaju mnogo manje podrucje, a odmah je formiran i Odbor za odbranu medija na cijem je celu bio gradonacelnik Kraljeva Mladomir Novakovic. Savezno ministarstvo za telekomunikacije je saopstilo da su njegovi radnici, u skladu sa Zakonom o sistemu veza, uklonili predajnik RTV Kraljevo jer osnivac, Javno preduzece Ibarske novosti, nije imalo zakonom propisanu dozvolu za rad ovog predajnika. TV Kraljevo ima desetogodisnju dozvolu za koriscenje frekvencije, dobijenu u vreme vladavine socijalista u ovoj opstini. Pet godina je emitovala program na dva kanala - 28. i 48, pri cemu je ovaj drugi dobijen "dzentlmenskim sporazumom" i ustupanjem 29. kanala Televiziji Pink.

Ivan Markovic, savezni ministar za telekomunikacija, oglasio se 20. marta izjavom u kojoj se, izmedju ostalog, navodi da predajnik nisu odnela neidentifikovana lica vec inspektori Ministarstva u skladu s clanom 68 stav 1, clanom 69 stav 1 i clanom 127 stav 1. tacka 2. Zakona o sistemima veza. Predajnik je, prema Markovicevoj izjavi, emitovao na frekvenciji 48 UHF TV kanalu bez dozvole, a inspektori su ostavili zapisnik o inspekcijskom pregledu i privremeno oduzetim uredjajima.

Vec prve veceri po oduzimanju predajnika vise od 10.000 ljudi je na protestnom mitingu u organizaciji Opstine i opozicionih stranaka, na centralnom gradskom trgu, podrzalo lokalnu televiziju, a medju njima je bilo i oko 1.000 rezervista koji su vec bili u protestu. Jednako posecen protestni miting i setnja odrzani su i narednih veceri. Ivan Markovic je 21. marta boravio u Kraljevu, gde je razgovarao s predstavnicima opstinskih vlasti. Gradjanima se na mitingu obratio Mladomir Novakovic, predsednik SO Kraljevo, koji je preneo Markovicevo obecanje da ce predajnik biti vracen nakon sto "Ibarske novosti" podnesu zahtev za dozvolu za rad na 48. kanalu. On je najavio i da ce protesti biti nastavljeni do povratka oduzete opreme.

Iste veceri, ministar Markovic je izjavio u Vrnjackoj Banji da ce Ministarstvo telekomunikacija vratiti oduzeti predajnik TV Kraljevo kada kraljevacka Opstina i Televizija, "u skladu sa zakonom", podnesu dokumentaciju kako bi dobili dozvolu za emitovanje programa i kada plate odgovarajuce naknade. "U SO Kraljevo su rekli da ce sve obaveze ispuniti do petka (26. marta), a mi smo rekli da cemo u subotu vratiti predajnik", rekao je Markovic.

Protesni mitinzi u Kraljevu su nastavljeni i narednih dana, a 24. marta predajnik je vracen TV Kraljevo. Uz predajnik su, kako je izjavio Novakovic, stigle i privremene "dozvole" za tri televizijske i dve radijske frekvencije, uz obavezu da se na ime taksa i dosadasnjih dugovanja za njih uplati 507.000 dinara. On je obavestio da Odbor za organizaciju mitinga obustavlja proteste "jer su ispunjeni svi uslovi postavljeni Saveznom ministarstvu za telekomunikacije".

Predajnik je postavljen na Goc 25. marta, od kada se program, kao i pre oduzimanja opreme, emituje na svim kanalima, ukljucujuci i sporan 48.

BUM 93
Predstavnici Saveznog ministarstva za telekomunikacije prekinuli su 8. marta oko 17. casova program pozarevackog radija BUM 93, jednog od osnivaca ANEM-a. Radnici Ministarstva upali su u Radio oko 16.50, oduzeli delove opreme kljucne za emitovanje, prekinuli program, uz obrazlozenje da ova radio stanica nije ispunila uslove sa konkursa za dodelu radio frekvencija, i zabranili rad ove stanice. Drugo obrazlozenje za "upad" bilo je da BUM 93 nije platio 30.000 dinara nadoknade za koriscenje frekvencije. Inspektori su trazili i predajnik, ali ga nisu pronasli, a niko od zaposlenih nije zeleo da potpise dokument o oduzimanju linka".

Na "informativni razgovor" je odveden Bosko Tadic, otac direktora Radija Milorada Tadica. Prema izjavi Milorada Tadica, dvojica inspektora nisu objasnila zbog cega njegovog oca odvode na razgovor.

BUM 93 je i dalje zatvoren, a protiv celnika ove kuce je pokrenuta prekrsajna prijava zbog emitovanja programa bez dozvole.

Savezno ministarstvo za telekomunikacije nalozilo je 13. aprila Radio Pozarevcu da program emituje na frekvenciji koju je ranije koristio BUM 93, a na frekvenciji Radio Pozarevca program emituje Radio Madona, ciji je vlasnik Marko Milosevic, sin predsednika SRJ Slobodana Milosevica.

TV NEMANJA I RADIO TIR
Inspektori Saveznog ministarstva za telekomunikacije 9. marta popodne zatvorili su privatnu TV stanicu Nemanja i Radio Tir u Cupriji.

"Deset naoruzanih policajaca je na silu oduzelo link i radijsku i televizijsku emisionu opremu vrednu izmedju 70 i 100 hiljada nemackih maraka. Jos 1991. predao sam sve zahteve za dozvole i dobio sam nalog za placanje, sto bi trebalo da znaci da mi je jos 1995. godine priznato pravo na koriscenje frekvencije", rekao je Radisav Milosavljevic, vlasnik i direktor ovih stanica.

Inspektori su u pratnji policajaca, kako je rekla Vesna Stojkovic, glavni i odgovorni urednik TV Nemanja, oduzeli link ovoj televiziji, uz obrazlozenje da nema dozvolu za rad i da nije platila naknadu za koriscenje frekvencija. Vesna Stojkovic je, medjutim, istakla da ta televizija nije ni potpisala ugovor o privremenom koriscenju frekvencija. Prema njenim recima, ova televizija je tri puta ucestvovala na konkursu za dodelu frekvencija, podnela potrebnu dokumentaciju, ali pet godina nije dobila odgovor na zahtev. Vlasnik oba medija Radisa Milosavljevic se, kako je rekla, usprotivio oduzimanju predajnika i zahtevao da se on samo zapecati, zbog cega je, kako je navela, nakratko bio priveden u policijsku stanicu.

Savez za promene, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka Srbije i Otpor organizovali su 11. marta u Cupriji miting zbog zatvaranja Televizije Namanja. Oko 2.500 gradjana okupilo se na protestu, a govorili su Vladan Batic, koordinator Saveza za promene; Gvozden Rosic, clan Predsednistva Srpskog pokreta obnove; predstavnici NUNS-a i Otpora. Burno je pozdravljen i Zvonimir Trajkovic, nekadasnji savetnik Slobodana Milosevica, posle cijeg je gostovanja na ovoj televiziji doslo do njenog zatvaranja. On je gradjanima uputio izvinjenje ukoliko je njegov nastup doveo do zatvaranja stanice i porucio im da "protestuju dok ne smene Milosevica". Saveznom ministarstvu za telekomunikacije dat je rok od sedam dana da vrati oduzetu opremu i 30 dana da pozitivno resi zahteve TV Nemanja i Radija Tir za izdavanje dozvola za rad.

U drugoj polovini marta, ovoj kuci je stigao zahtev da u roku od 15 dana uplati 175.000 dinara kao naknadu za koriscenje frekvencija. Radisav Milosavljevic, vlasnik TV i radio stanice, trazio je od Ministarstva za telekomunikacije odlaganje naplate za 15 dana, ali ni u novom roku nije uspeo da plati trazenu svotu. Prema njegovim recima, u Saveznom ministarstvu za telekomunikacije obecano mu je da ce oprema biti vracena po uplati trazene sume.

"Oduzeta opr-ema vredi 2.200.000 dinara, a nas dug je 175.000", konstatuje Milosavljevic. Prema njegovim recima, ove informativne kuce i dalje ne emituju program.

TV KRAGUJEVAC
Kragujevacka gradska vlada obratila se 20. marta Saveznom ministarstvu za telekomunikacije sa zahtevom za obrazlozenjem po kom zakonskom osnovu je TV Kragujevac obavezna da plati 1.079.000 dinara kao nadoknadu za koriscenje frekvencije, koliko je celnicima televizije u telefonskom razgovoru receno da treba da plate na ime duga. Dan kasnije u Kragujevcu je formiran Krizni stab za odbranu RTV Kragujevac, kojim je predsedavao gradonacelnik Veroljub Stevanovic. Odbornici gradske skupstine su odlucili da plate sva dugovanja drzavi, ali "prebijanjem dugova", i to tako sto ce prethodno biti utvrdjeno kolika su dugovanja drzave ovom gradu.

GOLF RADIO
Sportski Golf radio prestao je da emituje program 9. marta, posle dobijanja dopisa iz Ministarstva za telekomunikacije u kome pise da se ovom radiju oduzima frekvencija zbog neispunjavanja uslova za njeno koriscenje. Zaposleni u ovoj stanici su konstatovali da je frekvenciju preuzela druga radio stanica, ciji je vlasik jedna folk-pevacica. Rec je o stanici Lele Andric koja je prethodno emitovana na frekvenciji Radio Indeksa.

TV LAV
Signal vrsacke lokalne kablovske televizije Lav, clanice ANEM, 6. marta izbacen je na nekoliko casova iz sistema kablovske televizije Kabl Sat i na tom kanalu su emitovani "Radikalski talasi", propagandna emisija Srpske radikalne stranke. Prekid je nastao uoci uobicajenog reemitovanja crnogorskog TV dnevnika, a potom i okruglog stola o strajku prosvetnih radnika. Milenko Gvozdic, direktor i glavni i odgovorni urednik TV Lav, clanice ANEM-a, konstatovao je da se ovakvo ometanje dogadja drugi put. Prvi put, oktobra '98, ova stanica je vracena u kablovski sitem pod pritiskom gradjana koji su zapretili otkazivanjem pretplate Kabl satu.

TV 5, NIŠ
Vojna posta 5374 Vojske Jugoslavije je 13. marta obavestila celnike niske TV 5 da se isele do 25. aprila iz prostorija koje joj je prethodno dala u zakup. Raskidanje ugovora o zakupu poslovnog prostora u Ulici brace Taskovica 19 je, prema recima Slavice Nikolic-Corbic, glavnog i odgovornog urednika TV 5, obrazlozeno time sto se navodno radi o neprofitabilnom poslu, pa VJ zeli da raskine ugovor i prostor pretvori u stambeni.

TV 5 je ugovor o zakupu prostora skolopila sa VJ 1994. godine na deset godina, a oktobra 1999. potpisan je i aneks kojim je povecana cena zakupa. Osim toga, tvrde u ovoj medijskoj kuci, oni su u uredjenje prostora ulozili vise od 80.000 nemackih maraka. Nikolic-Corbic je najavila da ce traziti sudsku zastitu i novac ulozen u adaptaciju prostora. Do pokusaja raskida ugovora je, po njenoj oceni, doslo zbog nezadovoljstva VJ progamskom semom TV 5.

"Do datuma odredjenog za iseljenje nismo se iselili, a niko se od izvrsilaca nije pojavio", navodi Aneta Radivojevic, zamenik glavnog urednika ove televizije.