Natasa Bogović

Stampani nezavisni mediji bili su u martu i aprilu pogodjeni , pored ostalog, nestasicom roto-papira, nastalom zbog obustavljanja proizvodnje u jedinoj domacoj fabrici "Matroz". Pored toga, nezavisnim dnevnicima Blicu i Glasu Vlada nije dozvolila podizanje cena uprkos cinjenici da su troskovi visestruko porasli, a ovi listovi bili na gubitku po svakom primerku gotovo pola dinara.

PRITIVZAKONITO VRAČANJE CENA
Dnevni listovi Blic i Glas javnosti povecali su 6. marta svoje cene sa sest na osam dinara, opravdavajuci poskupljenje povecanjem cena stamparskih usluga i roto papira. Cena papira koju odredjuje Vlada Srbije je, tvrde u ovim kucama, od 1. januara do marta ove godine porasla za 44 procenta.

Na ovaj potez vec nekoliko dana kasnije reagovala je Trzisna inspekcija prvo obilazeci Blic, a potom i Glas javnosti. Inspektori Sreten Trmcic i Svetlana Lukovic, koji su po nalogu Ministarstva trgovine Srbije izvrsili kontrolu poslovanja Glasa, nalozili su vracanje cena. Dusanu Lalovicu, izvrsnom direktoru Glasa javnosti koji je pokusao da ih ubedi u opravdanost poskupljenja, pokazali su nalog Ministarstva trgovine u kojem se trazi vracanje cena. Lalovic je procenio da bi vracenje cena bilo zahtevano bez obzira na prethodnu kontrolu i njene rezultate. Trzisna inspekcija je 10. marta urucila NIP Glas javnosti resenje kojim se nalaze vracanje na staru cenu, uz konstataciju da ni za ovo, kao ni za prethodna poskupljenja, "ne postoji saglasnost Izvrsnog veca Socijalisticke Republike Srbije" u skladu s odredbama Zakona o drustvenoj kontroli cena. Pravnici Glasa javnostI ocenili su da su odredbe na koje su se inspektori pozivali stavljene van snage, te da, shodno tome, nema pravnih osnova za odluku o smanjenju cene.

Resenje o vracanju cena na staro Blicu doneli su trzisni inspektori Ministarstva trgovine Srbije Andjelko Matejic i Ljubomir Miric, a kao osnov navedeno je da se povecanjem cena lista i oglasnog prostora, "a radi sticanja neosnovane imovinske koristi u vremenu porasta kursa strane valute na nelegalnom trzistu novca, doprinosi izazivanju poremecaja na trzistu, prouzrokuje povecana inflacija, na koji nacin se zloupotrebljavaju carinske i druge olaksice".

Ipak, vec 16. marta, Blic i Glas javnosti postupili su po nalogu trzisne inspekcije, iako su ustvrdili da ona nije utemeljena na zakonu. U Blicu su konstatovali da su tim potezom po svakom primerku "samo pri stampanju na gubitku 41 paru", dok su u Glasu javnosti procenili da bi smanjenje cene moglo dovesti do ekonomskog propadanja novine. U zaglavlju Glasa cena je oznacena kao "prinudna" i navedeno je da bi realna cena bila deset dinara.

U obe kuce su ocenili da se radi o pritiscima vlasti i pokusajima ekonomskog unistavanja.

VEŠTAČKA NESTAŠICA PAPIRA
Nedugo nakon toga, vec 25. marta, stampani mediji su doziveli jos jedan ozbiljan udarac. "Matroz", jedina domaca fabrika papira, privremeno je obustavila proizvodnju. Milenko Kovacevic, komercijalni direktor "Matroza", obrazlozio je obustavljanje proizvodnje nedostatkom cetinarske celuloze koja se uvozi iz Rumunije, a cija je isporuka obustavljenja zbog velikih dugova ove fabrike. Nezvanicni podaci su ukazivali na to da su dugovanja ove kuce dostigla sumu od deset miliona nemackih maraka.

Izlazenje i obim vecine nezavisnih stampanih medija bili su dovedeni u pitanje, buduci da je za uvoz novinskog papira potrebna dozvola Saveznog ministarstva trgovine. Uprkos vise puta upucivanim zahtevima, kazu celnici ovih kuca, nijednom od tri beogradska dnevna lista uvoz nije dozvoljen.

Uprkos obecanju Dragana Tomica, potpredsednika Vlade Srbije, da ce svim novinskim kucama iz rezervi biti obezbedjeno dovoljno papira do obnavljanja rada "Matroza", nestasicu papira najvise su osetili nezavisni stampani mediji, kojima je izlazenje dovedeno u pitanje.

Celnici Blica i Glasa javnosti odlucili su se za smanjenje broja strana uz obrazlozenje da im nije dozvoljeno povecanje cene, a da su zbog nedostatka domace hartije prinudjeni da kupuju uvoznu po ceni od 35 do 39 dinara po kilogramu, sto je znatno vise od dotadasnje "Matrozove" cene od 25 dinara za kilogram.

Glavni urednici Blica i Glasa javnosti, Veselin Simonovic i Slavoljub Kacarevic, naveli su da je za neke, Vladi bliske firme, cena "Matrozovog" papira gotovo duplo niza nego za nezavisne medije, te da ne osecaju nestasice. Prema njihovim recima, duza obustava proizvodnje u "Matrozu" pretila je da ugrozi izlazenje oba ova nezavisna dnevnika.

Jedina domaca fabrika roto papira obnovila je proizvodnju 3. aprila, prodajuci svoj proizvod po ceni od 26 dinara po kilogramu uz avansno placanje, ali su, uprkos svakodnevnim obecanjima, prve kolicine hartije nezavisnim medijima isporucene tek 11. aprila. Najavljeno je da ce proizvodnja biti od 90 do 100 tona papira dnevno, sto bi, prema recima direktora "Matroza" Dragana Lazica, trebalo da bude dovoljno za potrebe domacih medija.

Svakodnevno iscekujuci isporuku papira, celni ljudi nedeljnika NIN su, prema recima Stevana Niksica, glavnog urednika, jedan broj odstampali na pozajmljenoj hartiji.

Blic i Glas podigli su 8. aprila svoje cene ponovo na osam dinara.

I dnevnik Danas, cije su dnevne potrebe za papirom tri do pet tona, imao je problema tokom prestanka rada "Matroza". Direktor preduzeca Dusan Mitrovic je istakao da je papir nabavljan od preduzeca koja su ga u tom momentu imala, te da je u jednom momentu bilo papira samo za jos jedan dan izlazenja novina.

Obustava isporuke papira za sva tri medija bi, tvrde prvi ljudi ovih kuca, znacila da moraju da prekinu s radom.