Branko Vucković

Asocijacija nezavisnih lokalnih medija "Lokal pres" osnovana je 12. januara 1996. godine u Kragujevcu na inicijativu Nezavisne svetlosti, Novog Pancevca i Smederevca. Cilj osnivanja Asocijacije bio je, pre svega, da se kroz "Lokal pres" artikulisu zajednicke potrebe clanica, te da se medjusobnom saradnjom i solidarnoscu pomogne svakoj clanici ponaosob, kako na stvaranju materijalnih pretpostavki za redovno izlazenje novina, jos i vise na unapredjenju kvaliteta i profesionalnog nivoa.

Protekle i ove godine, na clanove "Lokal presa" rezim vrsi zestok pritisak, a Pavle Cirovic, predsednik Asocijacije nezavisnih lokalnih medija, smatra da su Zakon o javnom informisanju i ostali oblici presije i represije naneli ogromnu stetu lokalnim novinama.

U RUKAMA VLASTI - I NOŽ I POGAČA
"Neki od lokalnih medija su pouceni iskustvom Dnevnog telegrafa preneli svoja sedista izdavaca van teritorije primene ovog zakona, dok su mnogi urednici i direktori, da bi se zastitili od neustavnog Zakona, preneli svoju imovinu na clanove porodice shvatajuci da je to Zakon koji moze svaki medij i svakog pojedinca, u svakom trenutku, da dovede u zonu odgovornosti i da ga unisti. Omiljena praksa pritisaka na nezavisne medije pa i na clanove "Lokal presa" je takozvana povreda licnosti - uvreda ili kleveta, koja po pravilu stiti vladajuci establisment i ono sto je oko njega u skupstinskom, privrednom, politickom i vojno-policijskom zivotu dela vlasti.

Vranjske novine je tuzila VJ zbog navodnog raspirivanja verske i nacionalne mrznje, dok kod ostalih tuzbi protiv clanova "Lokal presa" dominira "povreda licnosti". Najeklatantniji primer za to su Kikindske novine koje su, cefom direktora i glavnog urednika lista Komuna, pet puta tuzene i pet puta osudjivane za nesto sto apsolutno ne postoji. Ocigledno je da iza toga stoji SPS vlast, koja preko pravosudja olicenog u sudijama za prekrsaje moze svakoga da optuzi i osudi. Sadasnja situacija proizvod je straha establismenta od iznosenja cinjenica koje se ticu rezima i kriminala i pokusaj zavodjenja autocenzure, gasenja medija i vladanja strahom. Jasna je cinjenica da je kod njih i noz i pogaca, a samim tim jasan je i polozaj nezavisnih medija pred pravosudnim organima", kaze Cirovic

PRITISCIMA DO AUTOCENZURE
Vukasin Obradovic, potpredsednik Asocijacije nezavisnih lokalnih medija "Lokal pres", ocenjuje da po pitanju Zakona o javnom informisanju lokalna stampa deli sudbinu ostalih nezavisnih medija i da tu nema neke bitne razlike.

"Sasvim je sigurno da postoji izvesna doza autocenzure, no, na drugoj strani, mi u 'Lokal presu' smo svesni da su prekrsajne prijave samo mac u rukama vlasti koja odlucuje hoce li neki medij potpasti pod odredbe Zakona o javnom informisanju. Dakle, ovde se ne radi o zakonu i zakonitosti vec o cistom voluntarizmu i zelji vlasti da ugusi nezavisne medije. U takvoj situaciji cini mi se da je iracionalno govoriti o autocenzuri, jer ako bi se mi bavili time sta sve moze da nas dovede pod udar Zakona onda bismo, plasim se, dosli do zakljucka da je jedino bezbedno uopste ne izdavati novine", kaze Obradovic.

Cirovic takodje smatra da su se novinari lokalnih listova zbog svega toga nasli u veoma nezavidnom polozaju.

KRIVIČNE PRIJAVE, FINANSIJSKA POLICIJA...
"Nisam primetio da postoji autocenzura u tekstovima, ali postoji pokusaj da se izbegne susret sa neprijatnim cinjenicama koje mogu da izazovu reakcije lokalnih mocnika. No, u svakom slucaju, uticaj na psihu novinara koji znaju posledice, sigurno da ih dovodi u situaciju da biraju reci, pogotovo kada objavljuju imena. Pored brojnih tuzbi po Zakonu o javnom informisanju, konstantni pritisak na lokalne i sve ostale medije vrsi se i putem krivicnih postupaka koji se vode protiv njih. Po tom osnovu tuzene su Vranjske novine, Borske novine, Nezavisna svetlost, Novosadski nedeljnik i brojni drugi mediji. Ipak, najpogubnije dejstvo Zakona o informisanju ogleda se u drakonskim kaznama. Kikindske novine su vec kaznjene sa vise od milion dinara, Vranjske novine sa 800 hiljada, Nezavisna svetlost sa 100 hiljada...", kaze Cirovic.

Dijapazon pritisaka koje praktikuju vlasti prema lokalnim medijima zaista je sirok. Dominiraju razne tuzbe sujetnih lokalnih mocnika, najcesce za "nanosenje dusevnog bola" uz enormne zahteve za odstetom.

"Mislim da u ovom trenutku bukvalno retko ko od clanova 'Lokal presa' nema bar jednu ovakvu tuzbu "dusevnjacu" ispred sebe. Ipak, od donosenja Zakona o javnom informisanju na to gotovo da se i ne obraca paznja, mada u nekim slucajevima posledice mogu biti iste. Lokalni mediji, ipak, imaju najvise problema sa stampanjem i oglasivacima. Stamparije, narocito u manjim mestima, uglavnom izbegavaju da stampaju nezavisne novine ne zeleci da se zameraju lokalnim vlastima koje uvek mogu da, recimo, posalju finansijsku policiju, ili neku drugu kontrolu, uz koju obavezno sleduje drakonska kazna.

Zbog toga se neki od listova iz 'Lokal presa' stampaju u drugim gradovima, cime znatno uvecavaju troskove. Oglasivaci su posebna prica. Dovoljno je da prelistate vecinu lokalnih nezavisnih medija, narocito onih koji izlaze u sredinama gde je na vlasti crveno-crna koalicija, i videcete da reklama gotovo nema. Tu je mehanizam gotovo isti kao kod stamparija. Navescu primer iz sopstvenog iskustva. Na opstinskom odboru SPS u Vranju, kada im se ucinilo u jednom trenutku da u Vranjskim novinama ima previse reklama, razmatralo se pitanje 'ko finansira opozicione novine'. Spisak oglasivaca dostavljen je, naravno, finansijskoj policiji. Od tog trenutka retko ko se usudio da se oglasi u nasim novinama", tvrdi Obradovic.

"SPECIJALNI RAT" PROTIV LOKAL PRESA
Pavle Cirovic tvrdi da se u "specijalnom ratu" protiv nezavisnih medija primenjuju i brojni drugi oblici pritisaka i opstrukcija koji se razlikuju od sredine do sredine.

"Jedan od opstih problema je distribucija novina, jer nam je onemogucen plasman preko najvecih distributivnih kuca, koje vrse isplate po tri-cetiri meseca kasnije. Na zalost, tamo gde nema privatne prodaje, clanovi 'Lokal presa' su primorani da prodaju preko njih ali sa strasnim teskocama da to naplate. U pojedinim sredinama oglasivaci u strahu od represije vlasti izbegavaju da se oglasavaju u nezavisnim medijima. Tu je i veliki problem stampanja lista jer mnoge stamparije odbijaju da stampaju nezavisne novine, a da ne ponavljamo konstantne probleme sa nabavkom papira.

Stamparijama je dozvoljeno da uvoze samo tabacni papir cija je cena oko dve marke po kilogramu, sto znatno povecava cenu lista. Zbog svega toga finansijska situacija lokalnih medija u ovom trenutku je izuzetno teska. Sa tirazom od 1.500 do 2.000 primeraka nemoguce je pokriti sve troskove koji su enormno veliki. Kod dela stampe koji ima vece tiraze jedva da se moze preziveti i tu se posluje na granici rentabilnosti", kaze Cirovic.

Lokalna nezavisna stampa u Srbiji, po Obradovicevom tvrdjenju, nikada nije bila u gorem polozaju.

"Dok se rezimski mediji, domaci i strani politicari 'razbacuju' milionima dolara, vecina clanica 'Lokal presa' muku muci kako da obezbedi hartiju za sledeci broj. Situacija je u toj meri alarmantna da vec imamo najave iz nekih sredina o drasticnom smanjenju broja strana ili cak prelasku sa nedeljnog na dvonedeljni ritam. Unutrasnje rezerve su gotovo iscrpljene, dugovi prema stamparijama rastu i, moram da upozorim, da ukoliko se ovaj trend nastavi uskoro mozemo ocekivati i gasenje pojedinih lokalnih medija.

Kakve ce to posledice izazvati, narocito u onim sredinama gde su to jedini nezavisni mediji, ne treba objasnjavati. 'Lokal pres' sve cini da se to ne dogodi, pre svega dodeljivanjem pomoci iz Interventnog fonda, ali nase mogucnosti su skromne u odnosu na probleme sa kojima se suocavaju u ovom trenutku lokalni nezavisni mediji."