Zoja Jovanov

U nedelju, 11. aprila 1999. godine, na Uskrs, u 16 i 40, u sred Beograda, u pasazu zgrade u kojoj je stanovao (Lole Ribara 35, sada Svetogorska), ubijen je Slavko Curuvija, s ledja, sa 17 metaka. Prema svedocenju njegove zivotne saputnice, dr Branke Prpe, padao je pod kursumima dok ju je drzao za ruku. Branku je jedan od dvojice napadaca udario pistoljem po glavi i, kada je pala, prisao je drugi ubica i na njene oci pucao Curuviji u glavu.

Policija je brzo stigla, Prpa je inspektore videla tada, na saslusanju 12. aprila, i nikad vise. Okruzno javno tuzilastvo navodno je odmah podnelo policiji predlog za sprovodjenje istrage, ali mu ona ni posle godinu dana nije odgovorila. Prema tvrdnji Branke Prpe, a po nalazu advokata Gradimira Nalica, predmet u tuzilastvu je prazan. Tacnije, tamo je zavedena samo njena izjava, nema caura od metaka kao dokaznog materijala, ni balistickog izvestaja, niti izjava svedoka i Curuvijinih saradnika, zajedno oko stotinu ljudi, koji su danima saslusavani.

U javnost je zapravo procurilo vise informacija o tome sta su islednici rekli saslusavanima, nego obrnuto. Prpi je jedan od njih izjavio da "kriminalci ne ubijaju na Uskrs". Dragan Novakovic, poslednji odgovorni urednik Dnevnog telegrafa, rekao je sa tribine protesta SZP da je od inspektora koji su ga ispitivali cuo da ce "ubica biti otkriven, ali to nece biti objavljeno."

BRAT POKRECE ISTRAGU
Kada su po nalogu Slavkovog rodjenog brata, Jove Curuvije, advokati Gradimir Nalic i Nikola Barovic, 7. marta ove godine, podneli Okruznom javnom tuzilastvu predlog za sprovodjenje istrage radi rasvetljavanja atentata, krenule su stare i obelodanjene nove price o pretnjama vlasniku DT i Evropljanina. Recimo, podsecanje na izjavu srpskog ministra za informacije, Aleksandra Vucica, Argumentu - "Osveticu se kad-tad Slavku Curuviji za lazi koje o meni objavljuje Dnevni telegraf." Zatim, na izjavu potpredsednika Vlade Srbije, Vojislava Seselja, novinaru DT, da se Slavko "ne zali (na zatvorsku kaznu), dobice duplo vecu." Jovini advokati zahtevaju saslusanje Miroslava Markovica, autora teksta "Curuvija docekao bombe" (Politika ekspres, 6. aprila 1999.), ciji sadrzaj tumace kao najavu ubistva, pa se nadaju da bi on mogao da otkrije narucioce i izvrsioce. Traze i saslusanje novinara Milovana Brkica i srpskog ministra za turizam Slobodana Cerovica, kojeg je Brkic u intervjuu zagrebackom Nacionalu doveo u vezu sa likvidacijom Curuvije. Na listi zahteva advokata su i balisticke i ostale analize sluzbenog naoruzanja preduzeca "Komet-tim", potraga za kolima kojima su ubice pobegle i drugo.

POLITIČKO UBISTVO
Odmah posle Curuvijine smrti, mnogi lideri opozicionih stranaka izjavili su da je rec o politickom ubistvu, ali su to rekli za strane medije. Ovde se o tome sve glasnije suskalo. A onda, kada je pocetkom maja 1999. godine, Ejden Vajt, generalni sekretar Medjunarodne federacije novinara, razgovarao u Beogradu sa zamenicom republickog ministra za informacije, Radmilom Visic, ona je demantovala "glasine" tvrdnjom da Curuvija "nije ubijen iz politickih razloga" i da ce "policija uskoro dati potpuno objasnjenje". Visicka do danas nije objasnila svoju tvrdnju, a policija i tuzilastvo poslednji put su se oglasili o Curuvijinom ubistvu 18. aprila 1999. godine.

Ko je ubio Slavka Curuviju? Odgovor mogu dati samo nadlezni drzavni organi. Ali, pitanje dan za danom mogu da postavljaju novinari. Predlog da to ucine dao je bivsi glavni urednik Evropljanina, Dragan Bujosevic (Vreme, 6. aprila 2000.).

Na godisnjicu ubistva, svi nezavisni dnevnici na prvim stranama objavili su plakat sa slikom Slavka Curuvije i tekstom - "Na danasnji dan prosle godine ubijen je nas kolega Slavko Curuvija.

Ubica nije pronadjen! Zasto? Zasto?" Danima pre i posle toga radio B2-92 uporno je emitovao pitanje "Ko je ubio Slavka Curuviju?"

REAGOVANJE MEDIJA
Desetak minuta nakon likvidacije Slavka Curuvije, brojni novinari i fotoreporteri punili su filmove i blokove svedocanstvima sa mesta zlocina, a ipak se fotografija bezivotnog tela ubijenog prvi put u srpskoj stampi pojavila tek posle godinu dana. Opsirni izvestaji koje su mnogi mediji tada spremili, nikada nisu objavljeni. Dva sata posle zlocina Tanjug je emitovao vest, a iz srpskog Ministarstva za informacije javnim glasilima stiglo je uputstvo da objave samo zvanicno saopstenje, dakle ono sto je drzavna agencija smatrala da treba da se kaze. Urednici vecine medija pognuli su glave i, pod pretnjom ratne cenzure u vreme NATO agresije, finale stravicne price o ubistvu Curuvije i njegovih novina svelo se na sledecu Tanjugovu informaciju:

"U ulici Lole Ribara, u prolazu broja 35, juce je lisen zivota, iz vatrenog oruzja, od strane nepoznatih izvrsilaca, Slavko Curuvija (1949.)", navodi se u saopstenju Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije - Sekretarijat u Beogradu.

Iz cenzorske seme prva je iskocila televizija Studio B, komentarom da je rec o "veoma opasnom dogadjaju sa nesagledivim posledicama", a zatim i poduzom izjavom tadasnjeg potpredsednika Savezne vlade i lidera SPO, Vuka Draskovica. On je, pored ostalog, rekao: "Oni koji su naredili i pocinili ubistvo Slavka Curuvije, potegli su na Srbiju oruzje razornije od svih projektila NATO."

Republika (16. - 30. april) je na dve stranice reagovala na ubistvo i prikazala nacin na koji su ga mediji propratili. Tekst promemorija urednistva poceo je recenicom: "Serija mera usmerenih na gusenje nezavisnih medija nastavlja se i fizickom likvidacijom novinara", a zavrsava se recenicom: "U novinarskim krugovima i u siroj javnosti ubistvo Slavka Curuvije primljeno je kao upozorenje - mocne ubilacke sile porucuju na ovaj nacin svima da ne mogu da racunaju na milost ukoliko se bore za instituciju javnosti i otvoreno suprotstave rezimu". Na ostalom prostoru objavljeni su faksimili tekstova raznih novina o ovom zlocinu, saopstenja novinarskih asocijacija, kao i prozivka "izdajnika" iz pera Miroslava Markovica, u tekstu pod naslovom "Curuvija docekao bombe" (Politika ekspres, 6. aprila).

U malobrojne koji u srpskom novinarstvu tada nisu cutali ubraja se i Danas. Prenosio je sva reagovanja lidera, stranaka i udruzenja na ubistvo Curuvije, ali bez autorskog redakcijskog priloga.

O prvom javnom pomenu, povodom sest meseci od ubistva Slavka Curuvije, svi nezavisni mediji objavili su izvestaje, fotografije ili snimke. Takozvana drzavna glasila nisu objavila ni rec.

Danima pre godisnjice ubistva Curuvije svi nezavisni mediji opsirno su pisali ili emitovali priloge o ovom dogadjaju, neki i objasnjenja zasto su cutali godinu dana ranije. Vecina opozicionih stranaka obratila se javnosti komentarima o gnusnom zlocinu, zahtevima za istragu i za obustavljanje surovog kaznjavnja glasila i novinara. Studentski pokret Otpor delio je, 10. aprila, Beogradjanima plakat s naslovnom stranom specijalnog lista Gnevni telegraf i letak kojim ih, zajedno sa NUNS-om podseca na pomen Curuviji. Otpor je u Kragujevcu sproveo akciju "Necemo te zaboraviti", a u Sremskoj Mitrovici "Gorane Maticu, ko je ubio Slavka Curuviju?" Medjunarodna federacija novinara i Svetsko udruzenje novinara pozvali su predsednika SRJ da naredi da se hitno razjasni ubistvo Curuvije. O svemu cime je 2000. godine obelezen dan smrti Slavka Curuvije, nezavisni mediji iscrpno su obavestavali.

UBIJANJE NOVINA
Prosle godine, 24. marta, izasao je poslednji broj Dnevnog telegrafa. U vrhu prve strane isticao se ogroman naslov "Sprecite rat". Tog dana pocelo je bombardovanje. Slavko Curuvija, vlasnik DT i Evropljanina, odrzao je tog dana poslednji redakcijski sastanak. Objavio je da njegove novine nece izlaziti u ratu "jer nema nameru da radi za cenzore." Rekao je i da ne odobrava NATO agresiju, ali da je rezim glavni krivac sto je Srbija na rubu propasti, predvideo teske dane za medije, ali i obecao da ce posle rata ponovo praviti novine. Onda se pozdravio sa svima i rekao da pozure kuci, jer je CNN najavio zvanicnu odluku zapadne alijanse da ce napasti Jugoslaviju za nekoliko sati. Mnogi novinari tada su poslednji put videli Curuviju. Ubijen je 11. aprila, mucki, s ledja, na ulazu u zgradu gde je stanovao. Novine koje je stvorio to nikada nece objaviti. Ni posle godinu dana nema nagovestaja da ce listovi pod nazivom Dnevni telegraf i Evropljanin ponovo izlaziti.

Posle svega ostala su secanja na borbu Curuvijinih novinara protiv straha i metoda obracuna sa nezavisnim medijima koje je rezim oprobavao na Dnevnom telegrafu. Ove novine nasle su se na udaru republicke Uredbe o posebnim merama u uslovima pretnje oruzanim napadom NATO pakta nasoj zemlji, po kojoj je 14. oktobra 1998. zabranjena. Takodje Curuvijin list, Evropljanin, prvi je bio kaznjen po Zakonu o informisanju, 24. oktobra, sa 2,4 miliona dinara. Obe redakcije prve su dozivele i plenidbu imovine po tom zakonu, a direktor "De Te Press", Ivan Tadic, bio je prvi kome su uzete stvari iz stana, na ime naplate dela kazne. Potom je usledila, prva te vrste, zabrana svim stamparijama u Srbiji da stampaju Curuvijine novine. Obe redakcije (oko 140 zaposlenih) isterane su iz zgrade Borbe, DT se registrovao u Crnoj Gori, Evropljanin je stampan u Zagrebu, a bezmalo celokupan tiraz koji je stizao u Srbiju policija je plenila. Curuvijino preduzece zapalo je u gubitke, a on je uporno govorio: "Moraju da vide da smo zivi, da nas nisu uplasili." Devetog novembra i devetog decembra 1998. DT je novcano kaznjen (ukupno sa 1,650 miliona dinara) i globa po Zakonu o informisanju za obe novine zaustavila se na 4,05 miliona dinara. Preduzece i tri prezivela osudjenika po ovom zakonu (Ivan Tadic, Dragan Bujosevic i Dragan Novakovic) nikada nisu platili ni dinar kazne, na koju tece 0,2 odsto kamate mesecno i pravi im dug do kraja zivota sledeceg kolena ili Zakona o informisanju. Stecaj nad Curuvijinom firmom oglasen je 18. februara 1999. godine, ali svi zaposleni nastavili su posao do poslednjeg broja Dnevnog telegrafa. Evropljanin je poslednji put izasao cetiri dana ranije, 20. marta.

Sest meseci posle likvidacije Curuvije, 11. oktobra 1999, u paviljonu "Veljkovic", pred nekoliko stotina ljudi, odrzan je prvi javni pomen. O politickoj pozadini zlocina i represijama rezima govorili su Branka Prpa, lider SDU dr Zarko Korac, pomocnik glavnog urednika DT Mitko Jakovlevski, advokat Rajko Danilovic i novinar Gordana Susa. Protest Saveza za promene te veceri bio je posvecen Slavku Curuviji. Kolona od nekoliko hiljada ljudi zastajala je pred Svetogorskom 35 da zapaljenim svecama osvetli mesto Curuvijinog ubistva. Kasnije su sa tribine SZP na Trgu Republike, Branka Prpa, Jovo Curuvija i poslednji odgovorni urednik DT Dragan Novakovic, trazili smenu Milosevicevog rezima, optuzujuci ga za Slavkovu smrt

SPOMEN PLOČA NUNS-A
Nakon pomena Slavku Curuviji u prepunoj sali Medija centra, na godisnjicu ubistva, kolona od nekoliko stotina ljudi krenula je ka Svetogorskoj 35, da na mestu Curuvijinog ubistva iskaze svojevrstan protest. U kolonu su se ukljucivali gradjani, a dve do tri hiljade vec ih se tiskalo oko ulaza u zgradu i duz ulice, sa svecama u rukama.

Nezavisno udruzenje novinara Srbije postavilo je spomen plocu, na kojoj je uklesano da je Slavko Curuvija ubijen "zbog ostrih i kritickih reci." Predsednica NUNS-a, Gordana Susa, otkrivajuci plocu, rekla je da njome NUNS porucuje - da se ne zaboravi i da se vise nijednom novinaru to ne dogodi.

"Evropljanin je najlepsi spomenik Slavku Curuviji, a ova ploca najjezivija je opomena sta su nam oduzeli", rekao je glavni i odgovorni urednik Curuvijinog magazina, Dragan Bujosevic.