Dragisa Stanković

DRUGI DNEVNIK RTS-A (2)

RTS - TV Beograd potvrdila je da ostaje nezamenjivi deo propagandne masinerije rezima. Neverovatno je sa kakvom lakocom urednici i novinari RTS-a seju dezinformacije i neistine, manipulisu cinjenicama i javnim mnjenjem, ne uzdrzavaju se od falsifikovanja i laziranja, ne informisu svoje gledaoce o onome sto njihovi nalogodavci ne zele da se vidi i cuje. Autorski su se ukljucili u napade na opoziciju, medije i sve neistomisljenike i protivnike rezima, u kampanju necasne podele sopstvenog naroda na "patriote" i "izdajnike".
U ovom izvestaju za mart i april izdvajamo pojedine teme iz propagandne produkcije iz Dnevnika 2 i samo deo onoga sto potvrdjuje ulogu RTS u ispisivanju najmracnijih stranica novinarstva na ovim prostorima.

KOSOVO
Odnos TV Beograd prema Kosovu se nije promenio. Dnevnici su puni informacija o ogorcenju "pobednika" u "nametnutom i nepravednom ratu" sa NATO, sto "porazeni" oliceni u KFOR-u i UNMIK-u ne postuju Vojnotehnicki sporazum iz Kumanova i Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 i ignorisu pretnje rezima u Srbiji da ce u junu 2000. morati da napuste Kosovo. "Rezolucija ce se sprovoditi ili Saveta bezbednosti nece biti", moglo se cuti sa ekrana TV BG.

Ivan Markovic, celnik JUL-a i ministar u vladi jedne medjunarodno izolovane zemlje, u maniru pobednika ukida jedan organ UN u kome za sadasnju Jugoslaviju nema mesta. RTS je tu da to gromoglasno tonski afirmise (D2, 19. april).

Radio-televizija Beograd je zaduzena da bez ogranicenja prenosi stavove rezima da SRJ nikada nece priznati popis stanovnistva i izbore na Kosovu u "organizaciji UNMIK-a i Kusnera". U tom kontekstu, Srpsko narodno vece na celu sa vladikom Artemijem i njegove predstavnike u Privremenom administrativnom savetu za Kosovo i to u svojstvu posmatraca, propagandna masinerija SPS-JUL-SRS razapinje na stub srama kao izdajnike i nove "Brankovice" u redovima srpskog naroda. Tragicna sudbina jedinih stvarnih gubitnika na Kosovu, Srba i nealbanskog stanovnistva, za TV BG je uglavnom povod za zestoki napad na KFOR, UNMIK, lidere NATO i zapadnih zemalja, UN i Savet bezbednosti. U tome se ne biraju reci. Manipulise se i tragicnom smrcu Vojislava Zivkovica, eks predsednika SPS za Kosovo, koji je u egzilu u Smederevu izvrsio samoubistvo. Za TV BG on je "jos jedna zrtva NATO agresije nad srpskim narodom", ali je precutan pravi uzrok smrti (D 2, 18. april).

Nema ni reci o nastojanjima i merama UNMIK-a i KFOR-a, SNV iz Gracanice, predstavnika Fonda za jugoistocnu Evropu da se zaustavi nasilje, proterivanje Srba, da se stvore uslovi za njihov povratak. Potraga za oruzjem koju je KFOR organizovao u Kosovskoj Mitrovici, ocenjena je kao "hajka na Srbe" (mada, istine radi, ona nije bila sprovedena nimalo nezno). U dnevnicima je vise prostora posveceno paljevini kuce Zivorada Igica, predsednika SPS za Kosovo (D2, 7. april), izjavi predstavnika "Srbija-sume" da se sumsko bogatstvo na Kosovu nemilosrdno unistava i da su "pacovi preplavili Pristinu" (D2, 15. april) nego potpunom unistenju srpskih kuca u Bijelom polju kod Peci od strane albanskih ekstremista (D2, 16. april). Kosovska Mitrovica, kao "centar otpora" Srba na Kosovu, svakodnevno je na ekranu.

Nazalost, ni Kosovo nije postedjeno dezinformacija i neistina, manipulacija. Belezimo samo neke najupecatljivije. U danu kada je konvoj izbeglih Srba iz Vranja stigao u Strpce, izvestac TV BG sa ogorcenjem konstatuje da je KFOR odbio da prati konvoj od granice sa Srbijom (D2, 9. april), sto naravno nije bilo tacno.

Poseta delegacije Saveta bezbednosti UN Kosovu iskoriscena je od strane rezima u propagandne svrhe - TV BG je tu posetu promovisala ali i grubo izmanipulisala. Najpre je susret ambasadora Rusije i Kine u UN, Sergeja Lavrova i Sena Guofenga sa Slobodanom Milosevicem, Zivoradom Jovanovicem i Nikolom Sainovicem prikazan kao podrska suverenitetu SRJ na Kosovu. Konstatovano je, potencira TV BG deo saopstenja, da se Rezolucija 1244 od svog donosenja "grubo i kontinuirano krsi na stetu SRJ", a izdvajaju se reci predsednika Milosevica da "Kusnerov projekat o toboznjim izborima na Kosovu i Metohiji... predstavlja samo providan pokusaj legalizacije zlocina izvrsenih od strane NATO i albanskih teroristickih bandi" (D2, 26. i 27. april). Dvodnevnoj poseti devetoclane delegacije na celu sa predsedavajucim Saveta bezbednosti ambasadorom Bangladesa Anhvarulijem Coudhurijem dat je pristojan publicitet, ali su opet citirane samo izjave ambasadora Lavrova. Nikada, medjutim, TV BG nije objavila vest da je predsedavajuci SB 2. maja osudio posetu Lavrova i Sena Guofenga Beogradu, i da je "bilo za zaljenje da su ambasadori posetili ratnog zlocinca", niti vest da su ruski mediji ocenili da je ta poseta realizovana mimo znanja MIP Rusije. Izvestaj delegacije SB je izgleda zakljucan iza sedam brava. TV BG nije izvestila gledaoce ni da je napravljen, a kamoli sta stoji u njemu. Uz konstataciju o teskoj situaciji na Kosovu, delegacija je ocenila da je UNMIK nacinio znacajan napredak u sprovodjenju rezolucije UN i pohvalila dosadasnji rad Bernara Kusnera zbog "sjajnog vodjenja i usmerenosti u sprovodjenju ciljeva SB na Kosovu". Delegacija je pozdravila i odluku SNV Gracanice da se njihovi predstavnici prikljuce Kusnerovom Privremenom administrativnom vecu za Kosovo, kao i priblizavanje lidera SNV u Kosovskoj Mitrovici (Oliver Ivanovic, Marko Jaksic i dr.) liderima SNV u Gracanici (Momcilo Trajkovic i vladika Artemije), sto TB BG takodje nije nikada objavila.

Voditeljka Dnevnika 2, 17. aprila, Dragana Vukelic je usred emisije dramaticno saopstila: "U ovom momentu primili smo vest da je Vlada Ruske federacije uputila poziv nasem ministru inostranih poslova Zivadinu Jovanovicu da poseti Rusiju". U tom trenutku mnoge TV kuce u svetu i TV Crne Gore objavile su infor-macije o razgovorima Momcila Trajkovica i vladike Artemija sa Sergejom Ivanovim, sefom ruske diplomatije u Moskvi. TV BG nije o tim razgovorima objavila nijednu rec, precutala je cak i reci Nikole Sainovica na konferenciji za novinare 20. aprila: "Mi nikome ne osporavamo pravo da sa njima razgovara i da takodje dodje do svog misljenja". Prema portparolu SPS, ispada da je i Rusija postala savetnik liderima SNV iz Gracanice koje rezim u Srbiji ne priznaje i da su u tom "Kusnerovom savetu Randjel Nojkic i troje privatnih Srba", kako rece Sainovic na istoj konferenciji za novinare, a sto je TV BG tonski insertirao u Dnevniku 2.

SVET
Stvaranje privida da Srbija, aktuelni rezim i predsednik Milosevic nisu u svojevrsnom medjunarodnom karantinu, vec u centru svetskih zbivanja, ocigledno je jedan od prioritetnih ciljeva RTS-a. Predaja akreditiva novoimenovanih ambasadora Rusije i Australije predsedniku Milosevicu, poseta ministra Zivadina Jovanovica Tunisu, Gvineji, Gani i Maliju tokom aprila, ucesce delegacije Savezne skupstine na sednici Interparlamentarne unije u Amanu, pa cak i poseti UNS-a na celu sa Miloradom Komrakovim, dat je izuzetan publicitet. Neuobicajeno, gledaoci su svaki dan slusali TV izvestace sa lica mesta, u kojima se uglavnom moglo cuti da sagovornici osudjuju NATO zbog bombardovanja SRJ i nesprovodjenje rezolucije 1244 o Kosovu, da se dive obnovi i izgradnji i da podrzavaju napore rezima da "ocuva nezavisnost i suverenitet zemlje" od nasrtaja americkog imperijalizma, politike globalizacije sveta i uspostavljanja novog svetskog poretka. U Dnevniku 2, 27 aprila u desetominutnom bloku citirane su "mnogobrojne cestitke sefova stranih drzava i vlada" predsedniku Milosevicu povodom Dana drzavnosti SRJ 28 aprila, ali uglavnom iz prijateljskih drzava Afrike i Azije.

Iz sveta se plasiraju uglavnom diplomatske aktivnosti Rusije i Kine, predsednika Putina i njihovih odnosa sa Zapadom, posebno SAD. Novoj ruskoj vojnoj doktrini i izjavi predsednika Putina posle ratifikacije sporazuma START II u Dumi, da je Rusija i dalje sposobna da unisti svakog neprijatelja na svakoj tacki zemaljske kugle, dat je izuzetan publicitet. Sa ekrana istovremeno pljuste napadi na zapadne zemlje, uvrede na racun njihovih lidera, posebno predsednika SAD i Velike Britanije. Sve informacije iz sveta koje na te zemlje, ekonomiju i lidere bacaju imalo senke sumnje, u Dnevnicima RTS dobijaju izuzetan znacaj.

Informacije o protestima ispred zgrade MMF u Vasingtonu i obracunu policije s demonstrantima, emitovani su svakog dana od 9. do 18. aprila u Dnevniku 2, a o tome je 23. emitovan i komentar. Opsirno je citirana informacija o istrazi protiv predsednika Klintona i potpredsednika Gora zbog novca dobijenog za predsednicku kampanju pre 4 godine, poraz laburistickog kandidata za gradonacelnika Londona ocenjen je "kao licni poraz Tonija Blera", uz prognozu da je to uvod u poraz laburista na sledecim parlamentarnim izborima!? Tamo gde u svetu nema predstavnika aktuelnog rezima u Srbiji, to se za urednike TV BGD nije dogodilo, ili se informacije prekrajaju, a dogadjaj minimizira.

LAŽI I UDVORISTVO
Dezinformacije, neistine, manipulacije, falsifikati, udvoricko velicanje porodice Milosevic znak je prepoznavanja informativnog programa TV BG.

Iz niza primera zabelezili smo samo one najdrasticnije. U Dnevniku 2 od 26. aprila objavljena je informacija da su reprezentativci u fudbalu i odbojci Sinisa Mihajlovic i Zeljko Tanaskovic potpisali pristupnicu za SPS, a to je izvestac Dnevnika i potvrdio. Medjutim, pismo Mihajlovica saveznom ministru za sport, da to demantuje, jer on nikada nije potpisao tu pristupnicu, TV BG nije nikada objavila.

Stiv Hendke je uhapsen u Americi zbog pronevere preko milion dolara, prenosi TV BG (D2, 3. maja) pisanje jednog bugarskog lista, dodajuci uz tu vest i svoju informaciju "radi podsecanja" gledalaca da je Hendke bio savetnik predsednika DJukanovica i idejni tvorac dvovalutnog sistema u Crnoj Gori. Demanti Hendkea da je rec o dezinformacijama i lazi, koji je objavila TV Crne Gore i koji su mnogi mediji u Srbiji objavili, u Dnevniku 2 nije ni pomenut.

Mira Markovic i Slobodan Milosevic predmet su idolopoklonstva urednika i saradnika RTS. Jos se i moze razumeti informisanje javnosti o politickim aktivnostima Mire Markovic, jer je lider JUL-a, ali glorifikovanje njenih knjizevnih i naucnih dela je neukusno. Informacija da je knjiga "Noc i dan" predstavljena u Barseloni objavljena je u kracoj i siroj verziji dva dana uzastopno (D2, 7. i 8. april). Vrhunac idolopoklonstva prema predsedniku SRJ je objavljivanje informacije da je predsednik Matice Ceske, Moravske i Sleske u intevjuu ceskom listu Halo novini rekao o Milosevicu i ovo: "On je narodni heroj, upisan zlatnim slovima u istoriji slovenskih naroda", cemu je u Dnevniku dat izuzetan znacaj (D2, 28. april).

PROPAGANDA PROTIV MITINGA OPOZICIJE
Ono sto je na RTS-u (TV Beograd) plasirano o mitingu opozicije od 14. aprila 2000. godine upecatljiv je primer moralnog sunovrata ove medijske kuce. Necasna uloga TV Beograd i njenih urednika i saradnika ovaj put se nije ogranicila na prenosenje agencijskih ili stranackih saopstenja i izjava iz korpusa koalicije na vlasti. U kola harange, orkestrirajucih napada na opoziciju i njene simpatizere, ukljucili su se i novinari TV BG svojim izvestajima, komentarima i osvrtima, sa ociglednim ciljem da se miting opozicije spreci, omalovazi, da se zaplase gradjani, opozicija.

Zastrasujuce je, medjutim, sto su u podanickom odnosu prema svojim naredbodavcima oni to uradili ne obaziruci se na istinu koju su videle desetine hiljada ucesnika mitinga. Posredno, za to su dobili i priznanje od Nikole Sainovica, potpredsednika SPS, na konferenciji za novinare 21. aprila (D2). Prema njegovim recima, "sve se odvijalo onako kako su socijalisti govorili uoci mitinga", dodajuci da su se na mitingu pojavili i oni koji su "za Kusnerovo nezavisno Kosovo, za republiku Sandzak i za republiku Vojvodinu, pa se pojavila i tragicna NATO kreatura - Canak, koji je ocigledno zaduzen za organizovanje krvoprolica u sopstvenom narodu."

Komentari koje smo culi preko ekrana TV BG otklanjaju svaku sumnju: pisani su istim jezikom, istim recenicama, sa istim porukama. Zato je i umesno pitanje: Ko je komentatorima pisao tekstove, koje su citali spikeri?

OPTUŽBE I ZASTRAŠIVANJE UOČI MITINGA
Za dan "D" ocigledno je odredjen 11. april 2000. godine. Te veceri je u 23,30 casova bacena eksplozivna naprava na sediste Opstinskog odbora SPS Vracar u Beogradu. U Dnevniku 3 objavljen je izvestaj sa lica mesta. Reporter TV BG tvrdi da nije bilo povredjenih niti zrtava samo "cistom slucajnoscu", iako je 25 mladih socijalista pripremalo za sutradan konferenciju za novinare. "Da se radi o cistom terorizmu govori i cinjenica da je prilikom napada upotrebljen plasticni eksploziv", kaze reporter, a sa njim se "slazu" Ivica Dacic i Branislav Ivkovic, celnici SPS, slaze se i policijski pukovnik Milenko Ercic sutradan na konferenciji za novinare, ali demantuje TV sveznalicu tvrdnjom da ce o eksplozivu naknadno dati misljenje "strucnjaci za bezbednost". Uz izjavu Ivkovica da je to "teroristicki akt onih koji su produzena ruka NATO na ovom podrucju", Ivica Dacic, predsednik GO SPS, tvrdi da je "ova bomba koja je eksplodirala ovde, ostatak NATO bombi... zadrzanih kod NATO ekspozitura u nasoj zemlji". Zoran DJuric, predsednik mladih socijalista, tvrdi: "Ovo moze da bude uvod u miting koji oni najavljuju u petak!?"

Reporter najavljuje da specijalne ekipe MUP Beograda rade na utvrdjivanju identiteta pocinioca i tragaju za pociniocima ovog teroristickog napada. Da je reporter TV BG dobro informisan, govori i cinjenica da je policija za samo 90 minuta na teritoriji opstine Rakovica uhapsila tri lica sa madjarskim putnim ispravama, jednim dokumentom izdatim u Zagrebu, i licnom kartom izdatom u Baru, Crna Gora. To je saopsteno sutradan na konferenciji za novinare (D2, 12. april).

Prilikom hapsenja pronadjena je automatska puska "kalasnjikov" i veca kolicina municije. U ovom slucaju "rec je o teroristickom aktu, odnosno pripremi za njegovo izvrsenje", citira reporter reci pukovnika Ercica, koji kaze i ovo: "Nije slucajno izabrano vreme za ovakve aktivnosti s obzirom na najavljeni miting opozicije. Ovo ukazuje na pojacanu aktivnost stranih obavestajnih sluzbi i pojedinih opozicionih stranaka kojima bi odgovarao haos na ulicama Beograda... Ovim smo hteli da skrenemo paznju nasim gradjanima i ucesnicima skupa na moguce provokacije u toku i nakon skupa..." Reporter navodi i reci pukovnika Ercica da NATO gazde sada salju bombase koji bi u masu trebalo da ispale nekoliko rafala, "za sta bi onda optuzili nas". Ercic upozorava organizatore da su oni odgovorni za bezbednost "u zoni odrzavanja skupa".

Posto se urednicima Dnevnika cini da to nije dovoljno da bi uplasili gradjane i oklevetali opoziciju, ponavljaju izvestaj iz prethodne veceri. I gle, nove manipulacuje. Ivica Dacic, osim onog sto je rekao prethodne veceri, sada tonski porucuje: "Svima treba da bude jasno da se nismo uplasili ni NATO alijanse, a kamoli njihove pete kolone... Ali, oni koji se sluze ovakvim klasicnim terorizmom ocigledno treba dobro da razmisle kakva je njihova perspektiva, jer Srbija moze trpeti sve, ali izdajice nikada". Zasto je taj deo prethodne veceri izostavljen? Da li je to naknadno snimljeno, ostaje da se nagadja, ali je poruka jasna.

Reporteru TV BG u svemu ovome moze se prigovoriti i neobavestenost i slabo pamcenje. Hapsenje "terorista" i upozorenje na opasnost od bombaskog napada na ucesnike mitinga, vec je "vidjeno" prosle godine pred veliki miting opozicije u Beogradu.

U medjuvremenu, TV Beograd "bombarduje" svoje gledaoce, u stilu "Odjeci i reagovanja", brojnim osudama napada na sediste OO SPS Vracara. Glavni odbor SPS ocenjuje da je to "akt politickog terorizma i vandalski cin, a pocinioce trebe traziti medju onima koji su tokom zlocinacke agresije NATO na nasu zemlju... a sada su i sami preuzeli ulogu NATO ubica."

U ime JUL-a oglasio se Ivan Markovic koji tvrdi da su napad organizovale strane obavestajne sluzbe u saradnji sa tzv. srpskom opozicijom i da je taj "zlocin ocigledno u funkciji priprema za miting 14. aprila kojim se zeli destabilizovati SRJ" (D2, 12. april).

Nikola Sainovic, potpredsednik SPS, na konferenciji za novinare (D2, 13. april), rekao je da miting "organizuju oni koji sluze NATO" i da "teror treba da organizuju NATO teroristi..." Dodao je: "To sto ce na mitingu govoriti i oni koji su usli u Kusnerov stab i oni koji se javno zalazu za daljnje rasturanje Srbije, to neka sluzi na cast onima koji ce doci da ih slusaju."

FALSIFIKATI O MITINGU
I dogodio se miting 14. aprila na Trgu Republike u Beogradu. Ono sto je video ceo svet, RTS nije. Umesto svega, gledaocima se nudi zapanjujuci falsifikat i manipulacija slikom. Reporter Dnevnika Zeljko Avramovic uplasio se izgleda sopstvenih reci, pa je tekst njegovog izvestaja citala spikerka. Pozivajuci se na strane agencije, CNN, pa cak i na B2-92, Avramovic tvrdi da je mitingu prisustvovalo 30.000 ljudi. Pozivamo se na ove medije jer "govornici na danasnjem mitingu vise njima veruju", navodi se u izvestaju. "Povecanju objektivne procene nisu doprinele ni fantazije Studija B sa neverovatnim ciframa, niti se NATO oglasio svojim procenama", izvestio je Avramovic (spikerka). "Po prirodnim zakonima koje uvazavaju njihovi nalogodavci" (!?), nastavlja reporter, "na Trg Republike ne moze da stane vise od 30.000 ljudi", i to dokazuje kvadraturom slobodne povrsine i "cinjenica da u prepunom autobusu mogu da stanu 4 coveka na 1 kvadratni metar". Sve to Avramovic potkrepljuje slikom gradjana koji pristizu na miting, smatrajuci valjda da su gledaoci Dnevnika slepi, glupi i gluvi (prema izvestajima tih istih agencija i medija na koje se poziva reporter, to je slika izmedju 12 i 13 casova, a pocetak mitinga bio je zakazan za 15 casova). Ostajuci dosledan manipulaciji, izvestac Dnevnika zakljucuje da su ucesnici mitinga vec oko 16 casova poceli u "velikom broju" da se razilaze, valjda zato sto su saznali da su ciljevi za koje se zalazu njihovi lideri navodna federalizacija Srbije, Vojvodina republika, Sandzak republika, odnosno rasparcavanje Srbije. Vrhunac je dostignut kada su culi da je jedan od metoda za ostvarivanje ciljeva - "vesanje za bandere" - prikazujuci insert iz govora Nenada Canka: "Ovde cemo ih obesiti, evo ovde na ovu banderu." Gledaoci su mogli da cuju i Mileta Isakova, lidera Vojvodjanskih reformista: "Pozdravljam vas u ime autonomasa Vojvodine. Zivela autonomna Vojvodina", zatim Veselinova, lidera Koalicije Vojvodina: "Bez vasih deset prstiju, pesnice ako treba, nema buducnosti Srbije." Lider SPO dobio je u izvestaju desetak sekundi: "Ja vam ovde prenosim reci onog naseg Boga sa naseg Lovcena - krv je ljudska rana naopaka", a Zoran DJindjic nesto vise: "Boricemo se na trgovima i ulicama Srbije. Boricemo se na pijacama i na autobuskim stanicama, boricemo se i po selima i po gradovima." I to je sve. Sta su sve oni govorili, u kom kontekstu su izrecene citirane recenice, to reporter jednostavno ne sme da saopsti gledaocima. Umesto toga, sledi zavrsna manipulacija slikom. "A ovo je slika kada je govorio poslednji govornik", izvestava Avramovic, a cita spikerka. Slika je bez tona, ali se vidi da ljudi napustaju Trg Republike i da je miting zavrsen.

FALSIFIKATI U DANIMA NAKON MITINGA
U narednim danima gledaoci Dnevnika bili su svedoci bujica ocigledno orkestriranih napada na opoziciju, posebno lidere koji su govorili na mitingu. Ostrica je bila usmerena na izjave Nenada Canka i Mileta Isakova. Tom horu pridruzila se i TV BG svojim komentarima, utrkujuci se sa ostalima u osudi onoga sto oni zapravo nisu ni izgovorili, uz zdusnu manipulaciju slikom i tonom sa mitinga.

U Dnevniku 2, 15. aprila, posle izvestaja sa tribine u Sapcu - gde predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic kaze: "To je bio najcrnji fasizam" - komentator Dnevnika pusta prvo tonski insert Isakova, pa DJindjica, Draskovica i Canka. Zatim kaze: "Podanicki sluganski mentalitet nazovi-politicara na svu srecu narod Srbije odavno i nepogresivo prepoznaje, pa i ovi sadasnji NATO slugani nece uspeti u svojoj izdajnickoj misiji NATO osvajaca". Sutradan, ponovo se oglasava komenator Dnevnika (cita spiker): "Podanicki menatlitet druzine NATO slugana za racun agresora NATO gazda pokusavaju da ostvare projekat rasparcavanja Srbije ponovo se izjasnjavajuci za nekakvu decentralizaciju tj. otcepljenje Vojvodine, Sandzaka, Sumadije, narod Srbije prepoznao je pre neki dan na mitingu tzv. opozicije. Uostalom, da su njeni lideri preterali u svom izdajstvu najrecitije govore reakcije dela simpatizera pojedinih stranaka tzv. demokratske opozicije". Slede zatim tonski inserti (isti) Canka, Veselinova i Isakova i zvizduci sa "Ua, izdajnici". "Ocigledno je da su njihove price o rasparcavanju Srbije od 6 ili 8 delova dojadile i samim pristalicama opozicije prisutnim na mitingu", zakljucuje komenator (D2, 16. april). Kakav falsifikat! Zvizduci na mitingu su bili upuceni na pominjanje imena Slobodana Milosevica i njegovog rezima, ali to izvestacu sa mitinga Zeljku Avramovicu i komentatoru ni u snu ne pada na pamet da saopste gledaocima Dnevnika.

U ponedeljak 17. aprila ponovo se u Dnevniku oglasava isti komentator, ovoga puta u napadu na Nenada Canka zbog recenice "Evo ovde cemo ih obesiti, evo ovde za ovu banderu". "Te reci su pozvale na nemilosrdni obracun, na zlocin", kaze, izmedju ostalog, komentator. "Inspiraciju za ove pretnje o vesanju politickih protivnika u centru Beograda Nenad Canak je verovatno dobio pogledom na stotinak metara udaljene bandere na koje su nemacki okupatori tokom Drugog svetskog rata vesali srpske antifasiste. Posle ovoga jasno je da je pompezno najavljivani miting doziveo potpuni neuspeh a njihovi organizatori totalni fijasko", zakljucuje komentator TV BG.

Da bi zakljucak bio ubedljiviji, a "demokratski rezim u Srbiji" dobio svoju potpunu afirmaciju, kuvari medijskih lazi u TV BG dodaju svemu tome jos jedan komentar, povezujuci miting u Beogradu sa protestom ispred zgrade MMF u Vasingtonu. "Ono sto je americka administracija htela da vidi u Beogradu pre neki dan imala je priliku da vidi u svojoj zemlji, u Vasingtonu. Zeleli su da vide sukob policije i ucesnika mitinga... a mogli su do mile volje da vide kako njihova policija do mile volje prebija demonstrante... S druge strane, na mitingu u Beogradu milicije skoro nije ni bilo, na veliku zalost americke administracije", zakljucuje autor teksta, uz snimke sa mitinga u Beogradu i sukoba policije sa demonstrantima u Vasingtonu.

Konacno, 23. aprila (D2) komentatori Dnevnika zavrsavaju svoju misiju dokazivanja podanicke poslusnosti osvrtom na grafite protiv opozicije osvanule na beogradskim zidovima posle mitinga: "Na nekim objektima u Beogradu jutros su osvanuli natpisi ciji je sadrzaj nedvosmislen. Ogorceni gradjani prozivaju one koji su se po njihovom misljenju svrstali uz agresora... Nije to slucajno. Ljudi pamte zlodela i preziru one koji ih cine, a jos vise one koji su se dobrovoljno nasli na strani zlikovaca. Ogorceni su na ljude iz naseg okruzenja koji su za novac ili neka druga obecanja prodali zemlju, svoj narod... Ocigledno je da Beogradjani bas danas (godisnjica bombardovanja RTS) zele da izraze svoj stav o petoj koloni, o ljudima koji vise vole tudje i koji su zbog toga spremni da prodaju svoje."

Treba li posle svega sto se culo i videlo od komentatora TV BG naglasavati da ocene o mitingu koje su izrecene od strane opozicije, stranih medija i politickih komentatora nisu nikada nasle mesto u dnevnicima RTS. Nikada gledaoci Dnevnika nisu culi sta je sve receno i ko je sve govorio na tom mitingu.

NA PRVU GODIŠNJICU POGIBIJE RADNIKA RTS
Komemorativni skupovi povodom prve godisnjice pogibije 16 radnika RTS u bombardovanju zgrade TV Beograd, u Aberdarevoj ulici 23. aprila 1999. godine, ostace gledaocima Dnevnika 2 i specijalne emisije u neprijatnom secanju kao jos jedna epizoda necasne medijske manipulacije istinom o tragicnoj sudbini ovih neduznih ljudi, po licemerju rukovodstva RTS i njihovih poslusnika. Zrtvovani u ime i radi interesa onih koji su ih ostavili da budu meta "projektila ispaljenog iz aviona sa bezbedne visine", kako to 23. aprila ove godine rece reporter TVD 2 - ali, bez onih koji su ih napustili i sve to sa bezbedne daljine mirno gledali, sto je naravno reporter precutao, posthumno su iskorisceni u politicko- propagandne svrhe, za odbranu rezima od neugodnog pitanja: Zasto?

Tog 23. aprila 2000. godine urednik i voditelj Dnevnika 2, Sasa Barbulov, najavio je izvestaje sa komemorativnih skupova slavodobitnickim recima: "I danas kada je sistem RTS brzo obnovljen od zlocinackog NATO bombardovanja, ratnim zlocincima porucujemo da je nase oruzje - istina nepobediva." Uz reportersko podsecanje na taj dan, pogibiju 16 radnika RTS "bas u trenutku kada su emitovane vesti" ukazano je i na pokusaje "bolesnih mozgova koji su izdali naredjenje za ovakav suludi napad" da danas "raznim lazima sprece utvrdjivanje prave istine o svojoj odgovornosti za smrt neduznih civila." Navedena su imena glavnih optuzenih - Solane, Klarka, Klintona, Olbrajtove i Blera, a dati su i kraci izvestaji sa polaganja venaca na spomen obelezje Dragoradu Dragojevicu i Sinisi Medicu, ispred zgrade RTS u Aberdarevoj i sa otkrivanja spomen ploce sa imenima svih poginulih. Na tom mestu prisutnima se obratio Dragoljub Milanovic, generalni direktor RTS. "Znali su i oni, kao sto zna svaki dobronamerni covek, da se TV ne moze nigde sakriti, ne moze nigde pobeci. Znali su da gde god da se smesti, kada istaknu antenu, lako biva otkrivena. Pitanje je samo hoce li neko da puca u civile..." Optuziti mrtve da su se dobrovoljno i svesno zrtvovali i da nisu mogli da izbegnu smrt predstavlja valjda vrhunac cinizma. Milanovic bi u ime pijeteta prema poginulima morao da objasni zasto je sistem RTS bio dislociran, sakrivan, a vecina zaposlenih napustila stacionarne objekte RTS. Bombardovana je i zgrada TV Novi Sad, ali niko, na srecu, nije stradao. Da li su oni izdajnici sto su zajedno sa tehnikom bili negde na terenu? Zaboravio je generalni direktor da je samo nedelju dana ranije Upravni odbor RTS (D2, 13. april) konstatovao i ovo: "RTS je tokom agresije na nasu zemlju pokazao sve osobine naroda - hrabrost, dovitljivost, patriotizam, profesionalizam, strucnost i strpljenje... Zahvaljujuci njima medijski rat je dobijen... a presudna uloga u tome pripada RTS... RTS za svoj rad tokom agresije treba da bude odlikovana", zakljucio je jednoglasno UO RTS.

Alibi za smrt svojih saradnika generalni direktor nasao je u "slugama NATO preko kojih neprijatelj nastavlja agresiju na nasu zemlju. Misle danas da je sve dozvoljeno, misle da mogu da se poigravaju cak i sa najnevinijim zrtvama NATO zlikovaca", kazao je Milanovic. "Bilo bi stoga krajnje vreme da ostave heroje da pocivaju u miru, da ne spekulisu njihovom herojskom smrcu iz necasnih pobuda i politikantskih namera, da ne skrnave svetle uspomene na njih i njihovo delo, da ne povredjuju nezaceljene rane. Bilo bi dobro da su ljudi bar malo kao sto su bili oni." Generalni direktor RTS i njegovi urednici bili su gluvi i slepi za vapaj roditelja i rodjaka koji su na pomenu svojim najmilijima porucili: "Vise ne pitamo zasto, od danas optuzujemo". A optuzbe su upucene i rukovodstvu RTS kao "saucesniku u ubistvu sa predumisljajem". Moze li iko castan pomisliti da to roditelji optuzuju iz necasnih i politikantskih namera? Precutao je sve to izvestac Dnevnika, a u bloku od desetak minuta, ovom skupu kome nije prisustvovao niko od vodeceg rukovodstva drzavne televizije posveceno je 22 sekunde!

U odsustvu Milorada Komrakova (predvodio je delegaciju UNS-a koja je bila u poseti Kini), oglasila se Tatjana Lenard, inace urednica TV Beograd i clanica GO JUL-a, ali sutradan, na tribini GO JUL-a Stari grad. Zaboravljajuci valjda sta je izgovorila preko ekrana TV BGD godinu dana ranije prizivajuci NATO sa kote RTS-a. "Razlog za suludi cin bombardovanja RTS-a bio je bes alijanse zbog sopstvene nesposobnosti da uveri svet u svoje lazi, nadje opravdanje za svoje zlocine i dokaze svoju reputaciju milosrdnog andjela, sto je u svetu prihvaceno kao najveci cinizam. Zlocin protiv RTS-a bio je klasican ratni zlocin, protivan svim nacelima etike, morala i humanitarnog prava, a narucioci i izvrsioci tog zlodela, moraju kad-tad da odgovaraju pred licem pravde, i od toga ih nece spasiti njihovi poslusnici i placenici u Jugoslaviji", porucuje Lenard gledaocima Dnevnika (D2, 24. april).

"Oni su licemeri koji se sada pretvaraju da im je zao zbog varvarskih cinova pocinjenih protiv herojskog srpskog naroda", rekao je grcki arhiepiskop Hristodulos tokom sluzbe odrzane u Atini povodom godisnjice NATO bombardovanja RTS-a, osudjujuci zlo i predrasude svetskih mocnika." Sta je u jugoslovenskoj javnosti receno o bombardovanju RTS-a i krivcima za smrt neduznih ljudi TV BGD nije prenela. Umesto toga, gledaoci su bili svedoci jos jedne manipulacije osecanjima rodbine poginulih.

U specijalnoj emisiji neposredno posle Dnevnika 2, 23. aprila, u razgovoru kod generalnog direktora Milanovica "sa clanovima porodica i rodbinom poginulih Dragojevica i Medica, sa ekrana TV Beograd culi smo i Dusicu Jontic, u crnini, u grcu, kako izmedju ostalog kaze: "Mada su mnogi trazili da se prikljucim njima, ja nisam htela, jer je u mojoj glavi da uvek budem uz kucu... Jer je moj suprug ovde radio 33 godine... obozavao je i ziveo za ovu kucu... Mene su zvali iz vecine opozicionih stranaka, iz udruzenja za ljudska prava... zahvalila sam se na usluzi. Ko da tuzi NATO, neka drzava radi svoj posao... Oni su u goroj situaciji nego mi. Mi smo shvatili na vreme, a oni jadni nisu. Bice im tesko kad se budu osvestili u kojim su igrama bili..."

Svim ovim manipulacijama RTS-a, pridruzila se i TV Novi Sad, izjavama Boska Perosevica, predsednika GO SPS Novog Sada i Milana Todorova, direktora TV. Posetivsi rusevine zgrade TV NS, prvi je izjavio: "Napadnut je multietnicki karakter Vojvodine, jer je ta medijska kuca emitovala program na sest jezika, ukljucujuci i programe za sve manjine, a drugi: "NATO je hteo da ubije pravo na drugacije misljenje, na toleranciju..." (D2, 3. maj). U ime prava na drugacije misljenje bilo bi dobro da se cuje sta o tome misle gradjani Vojvodine, na stotine radnika koji su otpusteni ili na prinudnom odmoru (pre bombardovanja), da uporede obim, karakter i kvalitet programa na svim jezicima do 1989. godine, i posle preuzimanja TV NS od strane "zdravih snaga" i njihovih poslusnika.

KULISE, PARALELNI SVET
Stvarnost u Srbiji je tako surova, socijalna beda i siromastvo tako upecatljivi, da se gledaocima Dnevnika sada nude samo "rezultati obnove i izgradnje". Reporteri TV BG ne zalaze vise u prodavnice, bolnice, apoteke, ne jure iznurene gradjane po pijacama i ne ubedjuju ih da zive u drzavi blagostanja. Od zivota ostao je samo spot o prodaji suncanih apartmana na Kopaoniku i politicko-propagandne proklamacije. Ekrani su svakodnevno preplavljeni izvestajima o pustanju u pogon vec pustenih ili obnovljenih objekata "ostecenih u NATO agresiji" ("Zastava" Kragujevac, "Zorka" Sabac, itd), otvaraju se medjunarodni sajmovi na kojima stranaca skoro da i nema. Predsednik Vlade Srbije i njegovi ministri, predsednik republicke Skupstine, celnici SPS I JUL rastrcali su se po zemlji Srbiji ubedjujuci gradjane (i gledaoce TV dnevnika) da je Srbija na najboljem putu da postane "drzava blagostanja" nudeci "programe razvoja", "programe zaposljavanja", "programe izgradnje 10.000 stanova", koje je inicirao predsednik Milosevic, (D2, 24. april), "programe razvoja poljoprivrede", itd. Daju se obecanja, od gradjana trazi strpljenje do nekog buduceg visokog standarda na kome ce nam pozavideti ceo svet. U pomoc se pozivaju ljudi iz dijaspore (Susreti "Dijaspora i otadzbina" - D2 od 22. - 28. aprila), Marjanovic dobija obecanja na kongresu robnih proizvodjaca u Moskvi (D2, 24. i 25. april). Formira se Fond za mlade "da najbolji ostanu ovde" koji finansira i kompanija "Braca Karic" (D2, 6. i 10. aprila). Narodu se obecava da u 2000. godini nece poskupeti meso i mesne preradjevine (Privredna komora, D2, 13. april), ali reporteri TV BG nemaju hrabrosti da udju i to provere, jer je meso istog dana poskupelo cak i do 30%.

"Ima benzina - nema benzina". Gradjani cekaju u dugackim redovima pred benzinskim pumpama na koje povremeno stigne po koja cisterna. Kamere TV BG uporno zaobilaze te redove i "odusevljene" gradjana, kao sto su to cinili u martu. Umesto toga, gledaocima se plasira saopstenje "NIS Jugopetrol" povodom, kako oni kazu, "dezinformacija" da samo na pojedinim pumpama ima goriva. "Ne postoji nestasica goriva", ubedjuju oni gradjane Srbije, a TV BG to prenosi (D2, 7. april).

Obnova i izgradnja, novi mostovi, stanovi, skole, autoput Beograd-Pancevo, itd. svakodnevno su u vrhu TV dnevnika. Gledaoci se kao u TV serijama drze u napetosti. Svaka novougradjena cigla, zabijeni ekser, ugradjeni kubik zemlje, podignuti stub, svakodnevno se snimaju, o tome obavestavaju gledaoci Dnevnika kao o uspesima "koji su nezabelezeni u istoriji obnove neke zemlje" i kojima se "ceo svet divi". Ljudi su valjda odahnuli kada je most na Juznoj Moravi kod DJunisa konacno pusten u saobracaj (D2, 27. april). U martu i aprilu o njemu je, verovali ili ne, emitovano 17 informacija.

Ipak, prica o novosadskim mostovima prevazilazi sve dosad vidjeno i pokazuje da reporteri TV BG ne vide ono sto ceo svet vidi, jer izvestavaju onako kako "tata kaze". Ekskluzivni izvestac Direkcije za obnovu zemlje Goran Maslar uporno tvrdi da ce privremeni zeleznicki most preko Dunava biti zavrsen do 1. maja. Prikazuje gledaocima kako reaguje Milutin Mrkonjic (koji je uvek prisutan) i uvek insistira na odrzavanju roka, uvek uz istu pricu o znacaju tog objekta, naglasavajuci reci predsdnika Milosevica, "kratak rok, niske cene i visoki kvalitet", koje su gradjevinari prihvatili i u praksi realizovali. Ali, ono sto spada u domen naucne fantastike ipak je nemoguce ostvariti, bez obzira sto "nasi gradjevinari upotrebljavaju tehnologiju za 21. vek", kako kaze Maslar. Uprkos tome, i posle 15-ak izvestaja u mesecu aprilu konacno Mrkonjic kaze: "Nastavite da radite i slobodno produzite rok". A izvestac Dnevnika (28. april) objasnjava kako je to ucinjeno zbog bezbednosti mosta i gradjana! Kada ce se izgradnja mosta i zavrsiti, Maslar vise ne pominje.

Glorifikaciji uspeha rezima u obnovi i izgradnji zemlje posle "zlocinackog napada NATO", a nove objekte uglavnom promovisu celnici SPS, obavezno se pridodaju klevete i napadi na opoziciju, a sve je podredjeno formalno nepromovisanoj predizbornoj kampanji. U tome prednjace Dragan Tomic i Gorica Gajevic. Predsednik Skupstine Srbije kod mosta u Grdelickoj klisuri (D2, 11. april), izmedju ostalog, kaze: "Oni koji u svojoj sredini nemaju okupatorsku vojsku, putuju negde na Zapad da bi se sa potencijalnim okupatorima sreli. Odatle se vracaju sa pricama o mirnoj predaji vlasti, o mogucnostima gradjanskog rata, o prevremenim opstim i ko zna kakvim izborima... Vlast traze samo da bi je predali svojim nalogodavcima sa Zapada." Gorica Gajevic kod mosta na Juznoj Moravi (DJunis), kaze: "To je najbolji odgovor onima koji bi Jugoslaviju, vodjeni svojom izdajnickom svescu i interesima da predaju i prodaju..."(D 2, 7. april). Ne propusta ona ni vlast u Crnoj Gori: "Oni koji bi bolesnim ambicijama, vodjeni NATO gazdama, mafijaskim metodama, da nas podele, da razbiju Jugoslaviju, rade protiv interesa sopstvenog naroda", teatralno kaze generalni sekretar SPS.