Zlatoje Martinov

01. 03.
Vanredna Skupstina akcionara Kompanije "Novosti" ocenila je da rezim zeli da razori list Vecernje novosti. Upucena je zalba Privrednom sudu u Beogradu na zapoceti postupak o ponistenju registracije firme, odnosno njenog brisanja iz sudskog registra. Sud je, naime, juce obavestio Kompaniju da je njen svojevremeni upis kao akcionarskog drustva nelegalan i da je zapocet proces njegovog ponistenja. NUNS podrzava Kompaniju "Novosti" i izrazava solidarnost sa kolegama iz lista Novosti u nastojanju da se odbrane od pritisaka i sacuvaju samostalnost. "Vracamo se u period zloglasne nacionalizacije od pre pola veka", kaze se u saopstenju NUNS-a. Vlada Crne Gore je ocenila "da je po Ustavu SRJ apsolutno iskljuceno da Vojska Jugoslavije obavlja radio-difuznu delatnost." Nesporno je i to, kaze se u vladinoj izjavi, da radio-difuzni sistem u Republici Crnoj Gori spada u okvir njenih iskljucivih ustavnih nadleznosti. Naime, crnogorska vlada je reagovala na saopstenje Informativne sluzbe Vojske Jugoslavije koja je odbila umesanost u formiranje novog televizijskog programa YU-INFO, koji je nedavno poceo sa radom i na teritoriji Crne Gore. Repetitori ove televizije nalaze se na objektima koji pripadaju Vojsci Jugoslavije, saopstava crnogorska vlada

02. 03.
Savezna vlada je donela odluku o pripajanju "Novosti" Saveznoj javnoj ustanovi "Borba". U obrazlozenju, koje je vec popodne prosledjeno kompaniji "Novosti", kaze se da je Vlada "nedvosmisleno utvrdila da je drzava vecinski vlasnik i da je pripajanje ovog lista novinsko-izdavackoj kuci 'Borba' logican pravno-ekonomski cin, koji nema nikakve veze sa politikom, vec iskljucivo sa zastitom drustvene svojine."

03. 03.
Na osnovu odluke Savezne vlade o pripajanju Komapnije "Novosti" kompaniji "Borba", generalni direktor "Borbe" dr Zivorad DJordjevic imenovao je Dusana Cukica za vrsioca duznosti generalnog direktora i glavnog i odgovornog urednika lista Vecernje novosti.

04. 03.
U danasem broju Vecernjih novosti prva, sesta i sedma strana su, bez znanja redakcije, zamenjene novim. "Na prvoj strani je bio udarni naslov 'Ne damo Novosti', dok su na sestoj i sedmoj bile izjave podrske mnogih javnih licnosti i citalaca, kao i izvestaj sa sastanka Zbora zaposlenih u Kompaniji 'Novosti' koji su odbili da za novog urednika prihvate jednu takvu licnost kao sto je Dusan Cukic", saopstila je redakcija Vecernjih novosti.

05. 03.
Novopostavljeni v.d. direktor i glavni i odgovorni urednik Vecernjih novosti, Dusan Cukic, pripretio je zaposlenima da ce dobiti otkaze ukoliko budu davali javne izjave o zbivanjima u ovoj novinskoj kuci. Okruzni sud u Beogradu odbio je na poslednjem rocistu tuzbu Predraga Koraksica-Koraksa, karikaturiste iz Beograda, protiv "Politike D.O.O." i Mileta Kordica, nekadasnjeg direktora i glavnog i odgovornog urednika lista Politika ekspres, podnetu jos 18. aprila 1994. godine. Do spora je doslo zbog objavljivanja Koraksiceve karikature u pomenutom listu bez autorove dozvole, s jedne, i usled njene nedozvoljive likovno-graficke transformacije, s druge strane. Sud je, medjutim, odbio tuzbu Koraksica da je rec o povredi autorskog prava, tumaceci zakon na sledeci nacin: "Karikatura i drugo umetnicko delo ne uzivaju zastitu u smislu ovog zakona, sem ako se u nekom drugom postupku ne utvrdi da je time ucinjen prekrsaj ili krivicno delo, kao i da je za to utvrdjena necija odgovornost, sto u ovoj pravnoj stvari nije slucaj."

06. 03.
Beogradska televizija Studio B kaznjena je po Zakonu o informisanju, na osnovu tuzbe general-majora policije Branka DJurica, sa 450.000 dinara. Savezno ministarstvo za telekomunikacije uputilo je dopis u kojem obavestava Studio B da na ime koriscenja frekvencija mora u roku od osam dana da uplati u saveznu kasu 10.750.000 dinara na ime duga po osnovu privremenog koriscenja radio-frekvencije i TV-kanala, a po Odluci Savezne vlade o naknadama za privremeno koriscenje frekvencija (Sl. list SRJ 23/98, 26/98 i 47/98). Nepoznati napadaci upali su rano izjutra u prostorije tehnike Studija B na Torlaku. Prema svedocenju dvojice isprebijanih radnika, napadaci kojih je bilo sestorica, bili su policajci sa oznakama MUP-a Srbije. Lideri ujedinjene demokratkse opozicije Srbije dogovorili su se da "svim sredstvima treba odbraniti Studio B od razbojnika u policijskim uniformama." Takodje je zakljuceno da na isti nacin treba braniti svaki napadnuti nezavisni medij, jer bez slobode informisanja nema demokratije u Srbiji. Ministar za sport Velizar DJeric urucio je, u ime Savezne vlade, priznanje "Politici a.d." za "objektivno i patriotsko informisanje i jacanje morala naroda tokom agresije NATO na nasu zemlju." Posebno priznanje uruceno je generalnopm direktoru Politike Hadzi Draganu Anticu za "iskazan patriotizam i doprinos sirenju istine o Srbiji i SRJ". Cena listova Blic i Glas povecana je sa sest na osam dinara. Osnovni razlog je drasticno poskupljenje i smanjene isporuke roto-hartije nezavisnim medijima iz fabrike "Matroz", koja je pod drzavnom kontrolom. U oba dnevnika isticu da je i ovo vid borbe rezima protiv slobode medija u Srbiji.

07. 03.
Savezno tuzilastvo odgovorilo je na predstavku lista Danas povodom izjave Vojislava Seselja od 10. februara ove godine u kojoj je novinare nezavisnih medija nazvao spijunima, placenicima i ubicama i pretio im fizickom likvidacijom. U odgovoru stoji: "Povodom vase predstavke od 11. 2. 2000. godine, a povodom istupanja dr Vojislava Seselja na konferenciji za stampu 10. 2. 2000, obavestavamo vas da se eventualno postupanje po toj predstavci nalazi van ustavnih i zakonskih ovlascenja saveznog javnog tuzioca." Izaslanik OEBS-a zaduzen za slobodu medija, gospodin Frajmut Duve, uputio je pismo ministru spoljnih poslova SR Jugoslavije Zivadinu Jovanovicu u kojem izrazava gnusanje zbog najnovijih skandaloznih napada vlasti na slobodne medije u Srbiji. U pismu, pored ostalog, stoji: "Vasa Vlada gospodine ministre, stalno trazi povratak u OEBS, medju civilizovane zemlje Evrope, ali uci u tu porodicu drzava podrazumeva postovanje svih vrsta ljudskih sloboda, a jedna od najvaznijih jeste upravo potpuna sloboda informisanja gradjana, koju Vasa Vlada tako flagrantno krsi." Kanal nezavisne televizije Lav iz Vrsca zauzeli su "Radikalski talasi", saopstio je ANEM, cija je clanica ova televizija.

08. 03.
Program Radio Bum 93 iz Pozarevca prekinuli su predstavnici Saveznog ministarstva za telekomunikacije, koji su oduzeli link. Predstavnici ministarstva su u obrazlozenju naveli da "na konkursu za dodelu frekvencija Radio Bum 93 nije ispunio uslove." Istovremeno, policijski inspektori su uhapsili Boska Tadica, oca direktora Radija Bum 93. Savezni ministar za informisanje Goran Matic izjavio je u emisiji "Otvoreni studio" Radio televizije Srbije da "tzv. novi svetski poredak predstavlja teznju americke administracije da takav poredak nametne celom svetu", ali da su ih "Srbija i predsednik Milosevic licno u tome sprecili". Matic veruje da je "za sprovodjenje ideje americkog imperijalizma i eksploatacije cele planete medijska sfera za njih jako vazna", pa stoga, kako se izrazio, "posao koji ne obavi americka informacija, zavrsava avijacija."
U istoj emisiji, ministar za informisanje Republike Srbije Aleksandar Vucic zakljucio je da opozicija i nezavisni mediji "primaju novac od stranih mentora koji su bombardovali srpsku decu, za rusenje vlasti u Srbiji koja je po volji srpskog naroda." Obojica ministara su se slozila, a Milorad Komrakov, predsednik rezimskog Udruzenja novinara Srbije i urednik informativnog programa drzavne televizije, podrzao je zakljucak "da je na delu izdaja nacionalnih interesa od strane opozicionih prvaka i dela medija." Posebno su apostrofirani Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i nevladina organizacija Fond za otvoreno drustvo. Radio Jugoslavija je obelezila 64 godine rada i tim povodom su urednici porucili da ce i nadalje "ostvarivati uredjivacku politiku sadrzanu u tri reci: Jugoslavija, sloboda i istina." U saopstenju Radio Jugoslavije se kaze da je tako radjeno i "pod bombama savremenih varvara", kao i da je ovaj radio "bio i ostao uvek dostojan jugoslovenskog imena, dajuci svoj doprios patriotskom izvestavanju u medijskom frontu otpora NATO agresoru." Po tuzbi zamenika ministra za informisanje u Vladi Srbije i visokog funkcionera JUL-a Radmile Visic, za 13. mart najavljeno je sudjenje clanu Demokratske stranke i nekadasnjem lideru studentskih demonstracija 1996/97. godine Cedi Jovanovicu, "zbog iniciranja biltena Promene, kao i zbog tekstova objavljenih u njemu."

09. 03.
Predsednik Medjunarodne federacije novinara Ejden Vajt saopstio je da mu jugoslovenske vlasti nisu odobrile vizu za dolazak u Beograd i najostrije osudio pritiske na nezavisne i privatne medije, koje je opisao kao "zrtve srbijanskih vlasti". Vajt je izjavio kako je "apsolutno neprihvatljiv politicki pritisak na Studio B, na mnoge lokalne medije kao sto su televizija Lav, Radio Bum 93 kao i pripajanje kompanije 'Novosti' Saveznoj javnoj ustanovi 'Borba'." Inspektori Saveznog ministarstva za telekomunikacije, postupajuci po nalogu ministra Ivana Markovica, zatvorili su jos dve stanice - Radio Tir i Televiziju Nemanja, obe iz Cuprije. "Deset naoruzanih policajaca na silu su oteli link i radijsku i televizijsku opremu vrednu izmedju 70.000 i 100.000 nemackih maraka", izjavio je Radisa Milosavljevic, vlasnik ova dva medija. Ugasen je i Golf radio, koji je emitovao sportski program. Inspektori su, pozivajuci se na nepostojanje resenja Saveznog ministarstva za telekomunikacije o dodeli frekvencija, zabranili dalje emitovanje programa ovog radija. Ministarski komitet Saveta Evrope usvojio je preporuku o pravu novinara da ne otkrivaju izvor informacija, jer je to u skladu sa clanom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodi izrazavanja. Preporuka se odnosi i na zastitu novinara u slucajevima kada se novinarima zapleni materijal, pretresaju redakcije ili prisluskuju razgovori. NUNS je u svom saopstenju osudio zatvaranje Radio Bum 93, kao i oduzimanje opreme te radio-stanice od strane Saveznog ministarstva za telekomunikacije. "Ocigledno da je rezim procenio da je doslo vreme da iz fioke izvuce unapred pripremljeno oruzje protiv nezavisnih medija - neorocenu konkursnu proceduru za frekvencije", navodi se u saopstenju. "Svako ko je politicki nepodoban moze biti ukinut jer nece ispuniti uslove konkursa, koji je samim tim pokazao svoju nelegalnost i nelegitimnost", smatra NUNS. ANEM se takodje u svom saopstenju prikljucio osudama zatvaranja lokalnih radio i televizijskih stanica, ocenjujuci da je "u ovom slucaju rec o progonu medija koji nisu pod kontrolom vlasti, a ne o zatvaranju stanica iz 'tehnickih razloga' kako navodi rezim".

10. 03.
Trzisna inspekcija je urucila je resenje Glasu javnosti o obavezi vracanja cene ovog lista sa osam na sest dinara. Nedavno je Glas javnosti, usled visokih troskova i nemogucih trzisnih uslova koji su pretili definitivnom gasenju novina, odlucio da podigne cenu primerka za dva dinara.
Iako u resenju o vracanju cene na prvobitni nivo stoji zakonom garantovani rok za zalbu od osam dana, inspekcija je naredila trenutno vracanje cene. Novinsko-izdavacka kuca Srpska rec kaznjena je po Zakonu o informisanju sa ukupno 450.000 dinara, po tuzbi general-majora policije Branka DJurica. NUNS je osudio zatvaranje privatne televizijske stanice Nemanja iz Cuprije, ukazavsi da cilj rezima nije samo atak na slobodu medija, vec i na privatnu svojinu gradjana.
Zatvaranje privatnih i slobodnih radio i TV stanica po mnogim mestima Srbije osudile su opozicione politicke partije i nevladine organizacije.

11. 03.
Inspektori Saveznog ministarstva za telekomunikacije nalozili su RTV Pozega da odmah prekine sa emitovanjem programa. Zaposleni, medjutim, ne samo da nisu prekinuli program, vec su se energicno usprotivili ovakvoj nezakonitoj odluci. Ispred zgrade RTV Pozega okupilo se vise stotina gnevnih gradjana namernih da brane svoju televiziju. Suocivsi se sa nezadovoljnom masom, inspektori su napustili prostorije pozeske televizije i vratili se u Beograd neobavljena posla. Savezno ministarstvo za telekomunikacije izdalo je saopstenje u kojem tvrdi da je jedan od dvojice saveznih inspektora koji su pokusali da nasilno otmu emisionu tehniku RTV Pozega navodno "tesko povredjen". Iz RTV Pozega je saopsteno da "nije tacna vest da su inspektori tuceni, a njihova kola demolirana. Jedino sto je istina jeste da su gnevni gradjani uzvikivali pogrdene reci, pljuvali i sakama, a ne sipkama, udarali po kolima dvojice inspektora. Inspektorima nije falila ni dlaka sa glave...", kaze urednik u ovoj TV kuci Branko Nikolic. Oko 2.500 ljudi okupilo se veceras na glavnom trgu u Cupriji da bi izrazilo protest povodom zabrane rada Radio Tiru i Televiziji Nemanja od strane Saveznog ministarstva za telekomunikacije i pretnji ministra Ivana Markovica da ce drzava "zavesti red u ovoj oblasti". To je naprosto klasicna diktatura i gusenje svih vrsta sloboda, glavna je poruka ovog skupa na kojem su, osim predstavnika zabranjenih medija, govorili i predstavnici NUNS-a.

12. 03.
Pripadnici MUP-a Srbije, u punoj ratnoj opremi, iznenada su upali u RTV Pozega i nasilno prekinuli program ove televizije. Prvo su provalili ulazna vrata, a onda se popeli na krov i odatle skinuli antenu i potom zaplenili citav emisioni sistem lokalnog radija i televizije, ciji je vlasnik i osnivac Skupstina opstine Pozega. Gradonacelnik Pozege Tihomir Marjanovic je ovaj cin policije nazvao "kaubojskim prepadom" i jos jednom demantovao ministra Ivana Markovica da su inspektori pretuceni.
Na ulice Pozege izaslo je vise od 5.000 gradjana koji su opkolili zgradu u kojoj se nalazi RTV Pozega. Govornici, medju kojima su predstavnici lokalne vlasti i celnici grupe G-17, optuzili su ministra Markovica za "sirenje laznih vesti", a nasilje nad RTV Pozegom nazvali "drzavnim terorizmom". Direktor RTV Bajina Basta Boban Tomic izjavio je da je u tom mestu preventivno organizovan Odbor za zastitu RTV Bajina Basta. Tomic je rekao da je Odbor sastavljen "od vidjenijih ljudi iz Bajine Baste, bez obzira na stranacku pripadnost", a da je cilj "osmisljavanje odgovora na eventualni napad na tu radio-televizijsku stanicu. Pratili smo marsrutu Miloseviceve inkvizitorske ekipe za gasenje medija na potezu Pomoravlje - Pozega, pa sada nismo bas sigurni da nisu mozda krenuli i prema Bajinoj Basti, zato moramo biti spremni", istice Tomic.

13. 03.
Drzavna agencija Tanjug i njen v.d. direktora Dusan DJordjevic tuzili su krivicno dnevni list Danas pred Prvim opstinskim sudom u Beogradu zbog teksta "Opelo bez patrijarha", objavljenog 18. decembra prosle godine. Zbog ovog teksta Danas je vec bio tuzen po Zakonu o informisanju i platio kaznu od 270.000 dinara. Vojska Jugoslavije, tacnije Vojna posta 5374 Nis, uputila je zahtev lokalnoj televiziji TV-5 da studio i emisionu tehniku isele iz postojecih prostorija koje su vlasnistvo Vojske Jugoslavije do 25. aprila ove godine, saopstila je glavna urednica Slavica Nikolic-Corbic. Iako je TV-5 redovno placala zakupninu i od nekada skromnog tavanskog prostora napravila solidne poslovne prostorije, Vojska Jugoslavije zeli da raskine ugovor sa obrazlozenjem da im je izdavanje prostorija u zakup "neprofitabilan posao".
"Ovaj zahtev VJ tumacim kao jos jedan potez u sklopu akcije usmerene na gusenje slobodnih medija", porucila je Slavica Nikolic-Corbic. Visi privredni sud odbio je zalbu stamparije "ABC Grafika" na resenje Privrednog suda u Beogradu o otvaranju stecajnog postupka. Ovaj sud je odbio i predlog "ABC Grafike" o poravnanju duga sa poveriocima, za sta je bilo realnih osnova, pa je potvrdio odluku o bezuslovnom stecaju ove stamparije. Sednica Skupstina opstine Pozega na kojoj je odluceno da RTV Pozega nastavi rad, odrzana je u prisustvu brojnih gradjana na glavnom gradskom trgu. Skupstina opstine je jednoglasno zakljucila da je "odluka tzv. Saveznog ministarstva za telekomunikacije o oduzimanju opreme i zabrani rada RTV Pozega politicki motivisana", a prepad MUP-a Srbije je ostro osudjen kao "kaubojski stil ponasanja". Odluceno je da se zbog ovih dogadjaja podnese zalba redovnom sudu. Odbornici su zakljucili da se od ministarstva zatrazi "da u roku od sedam dana vrati emisionu tehniku koja je bespravno oteta", a SUP-u Pozega, ciji su pripadnici bili svedoci dogadjanja od 11. marta, nalozen je hitan demanti "da je bilo ko, a najmanje savezni inspektor premlacen." Prisutni gradjani ovacijama su docekali procitane odluke sa sednice SO Pozega. Predstavnici kineske firme "SFESKO" razgovarli su juce u Privrednoj komori Jugoslavije sa predstavnicima RTS-a o izgradnji novog TV tornja umesto porusenog na Avali prilikom vazdusne intervencije NATO snaga proslog proleca.

14. 03.
Na konferenciji za novinare, ministar za telekomunikacije Ivan Markovic upozorio je da "haos u radiodifuznoj mrezi moze izazvati kobne posledice po odbrambenu bezbednost cele drzave". Zato se, po njegovom misljenju, u tu sferu mora uvesti red. Po njegovim podacima, bez stalne dozvole za frekvencije danas u SRJ radi 168 radio i 67 televizijskih stanica, a dug koji drzava od njih potrazuje iznosi preko 120 miliona dinara.
On je potvrdio da Studio B duguje "tacno 10.755.314,39 dinara i ukoliko plati do odredjenog roka, a taj rok je 31. mart, "nece biti nikakvih smetnji da dobije frekvenciju i nastavi svoj rad". On je demantovao da vlast ometa program ove radio-televizijske stanice. "Njih ometa NATO agresor u sklopu ometanja svih srpskih elektronskih medija", istakao je Markovic i dodao da su "glavna ometanja iz vazduha" sa teritorija zemalja, kako se izrazio, "NATO-vazala kao sto su Republika Srpska, Hrvatska, Madjarska i Rumunija." Danas je Skupstina grada Beograda kao vlasnik i osnivac RTV Studio B platila 10.755.314,39 dinara u savezni budzet na ime naknade za koriscenje radio frekvencije i televizijskog kanala, izjavio je Dragan Kojadinovic, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV Studija B. "To je akt nase dobre volje", rekao je Kojadinovic, da bi se, kako je ocenila Skupstina grada, izbegao gradjanski rat u Srbiji. Na konferenciji za novinare u Pirotu, gradonacelnik Tomislav Panajotovic je saopstio da je for-miran Odbor za zastitu RTV Pirot u koji su usli predsednica NUNS-a Gordana Susa, slobodni novinar Zoran Petrovic Pirocanac, publicista Desimir Tosic, knjizevnik Dusan Kovacevic i profesor dr Vladeta Jankovic. Blic i Glas ponovo kostaju sest dinara na osnovu odluke Republicke trzisne inspekcije. Medjutim, oba lista su upozorila citaoce i javnost da ta ista trzisna inspekcija nije vratila cene roto-hartiji i stamparskih usluga na raniji nivo, pa tako novine gube na svakom primerku oko 40 para. Ovi listovi smatraju da je to perfidan nacin rezima da ugusi privatne i nezavisne medije jer se drzavni, kao sto su Borba i Politika, ionako dotiraju sa drzavnih jasala. TV Pozega je danas ponovo pocela da emituje program putem kablovske televizijske mreze, saopsteno je danas u Skupstini opstine Pozega, koja je njen osnivac. Prema recima zaposlenih, program ove TV-stanice ima mogucnost da prati oko 2.000 domacinstava u ovom gradu. "Za nepatriote nema ulaska u Skupstinu. Ne mozemo da pustimo izdajnicke novinare, one koji su svaki dan prizivali NATO da nas bombarduje. Ne interesuju nas vase uredne akreditacije!"- ovo su bile reci vratara u Skupstini Srbije upucene novinarima nedrzavnih medija koji su zeleli da izvestavaju sa sednice Administrativnog odbora Narodne skupstine Srbije. Na informativni razgovor u vranjsku policiju privedena je fotoreporterka lista Danas Tanja Valic zato sto je, obavljajuci svoj radni zadatak, fotografisala zgradu nove poste u ovom gradu. Obezbedjenje poste je pozvalo policiju koja je Valicevu ispitivala puna dva sata. Treba napomenuti da se zgrada nove poste nalazi na razglednicama Vranja koje se mogu naci u svakom gradskom kiosku.

15. 03.
"Vojska Jugoslavije mora postovati Ustav SRJ i ne sme da tone u poziciju partijske vojske gospodina Milosevica", izjavio je Milo DJukanovic, predsednik Crne Gore u intervjuu Studiju B. On je optuzio Vojsku Jugoslavije da je "ustupajuci svoj radio-difuzni sistem jednoj nelegalnoj televiziji koja se zove YU-INFO narusila pravni poredak republike Crne Gore." Predsednik DJukanovic je istakao da pomenuta televizija nema jugoslovenski, vec srbocentricni karakter pod firmom toboznjeg "jugoslovenstva" i da Republika Crna Gora nije dala saglasnost za formiranje takve televizije. Gordana Susa, predsednica NUNS-a, izjavila je da je pretnja Ivana Markovica o prinudnoj naplati duga za koriscenje frekvencija u iznosu od 120 miliona dinara "cista kriminalizacija i reket". Po njenim recima, to je najava novog pogroma nad medijima koji profesionalno izvestavaju i nisu poslusnici drzavne politike.

16. 03.
"Danas je oduzet predajnik RTV Pirot cime je onemogucen njen rad", izjavio je direktor informativnog preduzeca "Sloboda", u cijem sastavu radi TV Pirot, Boban Nikolic. Predsednik Upravnog odbora TV Pirot Tomislav Zivkovic izjavio je da se televizija moze zatvoriti i program zabraniti, ali se ne moze zatvoriti istina o poraznom ucinku danasnje srpske vlasti. On je ocenio da se kraj vladavine Milosevicevog rezima vec nazire i da je pojacana represija prvi simptom skorog kraja. Inace na gradskom trgu se okupilo vise od 2.000 gradjana kako bi pruzili podrsku svojoj televiziji. NUNS je saopstio povodom ukidanja TV Pirot da je "jedina novost u ovom najnovijem slucaju bahatost drzavnih sluzbenika da stanicu koja je uredno podnela zahtev za dodelu frekvencija niko nije obavestio da njen rad prestaje". U saopstenju se dalje istice da citava demokratska javnost mora preuzeti odbranu medija, jer je evidentno da same medijske kuce i novinari ne mogu mnogo da ucine pred ovako brutalnim napadima rezima. ANEM povodom dogadjaja oko zatvaranja TV Pirot ocenjuje da je to akt "politicke, a ne tehnicko-pravne prirode" i da je zapravo rec o "goloj otimacini i nasilju" na sta je rezim navikao i sto je odavno postalo deo njegove prirode i stila vladanja.

17. 03.
Tokom akcije studentske organizacije Otpor iz Novog Sada, u tom gradu su pored sestorice aktivista Otpora, uhapseni i fotoreporter beogradskog Glasa javnosti Miljan Cubranovic, snimatelj TV Crne Gore Bojan Erdeljanovic i novinar lista Nezavisni Nenad Seguljev. Posle "informativnog razgovora" oni su pusteni bez ikakvog objasnjenja zbog cega su privedeni. Danas je, posle vise od 11 meseci zatvora, 26 dana pre roka pusten na slobodu novinar TV Soko iz Sokobanje Nebojsa Ristic. "Ovo jos uvek nije sloboda", rekao je Ristic. "Na uslovnoj sam slobodi do 13. aprila i ne smem da ponovim ista dela." Kao sto je poznato, Nebojsa Ristic je osudjen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine zato sto je tokom NATO intervencije istakao plakat sa naslovom "Free press in Serbia". Ivana Primovic, advokat SPO, optuzena je od strane general-majora policije Branka DJurica pred Trecim opstinskim sudom za krivicno delo klevete jer je 26. februara, u emisiji Studija B "Direktno", govorila o umesanosti policijskog generala DJurica u pogibiju cetvorice funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine. Optuzni predlog podneo je zamenik javnog tuzioca Slobodan Nesovic.

18. 03.
TV Kraljevo je ostalo bez predajnika i prestaje sa radom, saopstile su lokalne vlasti. "Petorica muskaraca u civilu su u vozilu 'lada riva' bele boje, odneli predajnik sa Goca, koji su prethodno demontirali. Pretpostavljamo da je rec o drzavnim sluzbenicima poslatim od strane ministra Ivana Markovica," kazu zaposleni u ovoj TV kuci. Odmah po objavljivanju vesti o otimanju TV-predajnika, 10.000 gradjana se okupilo na mitingu podrske. Predsednik Skupstine opstine Kraljeva Mladomir Novakovic porucio je vlastima u Srbiji "da se okanu pritiska na nezavisne medije." Gradjani su burno negodujuci uzvikivali: "Ne damo Kraljevo", "Ne damo nasu televiziju", "Slobo odlazi", "Grizi Otpor", a na svaki pomen Ivana Markovica i njegovog ministarstva culi su se zaglusujuci zvizduci i burno negodovanje.

19. 03.
Danas je odrzan drugi veliki miting podrske Televiziji Kraljevo kojoj je zabranjen rad odlukom Saveznog ministarstva za telekomunikacije. Pred vise od 10.000 gradjana govorili su zaposleni u ovoj TV kuci. "Mi novinari imamo samo dve partije: Srbiju i vas!", rekao je Zoran Petrovic, novinar TV Kraljevo. Posle dvocasovnog mitinga, gradjani su krenuli u protestnu setnju ulicama grada.

20. 03.
Jirzi Dinstbir, izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava, posetio je Nezavisno udruzenje novinara Srbije i razgovarao sa clanovima Izvrsnog odbora o represiji nad medijima. NUNS je upoznao Dinstbira sa teskom situacijom u kojoj se nalazi profesionalno novinarstvo u Srbiji i zatrazilo od njega da se zalozi kod medjunarodnih faktora za bolju zastitu srpskih slobodnomislecih novinara, kao i novinara koji izvestavaju sa Kosova.
Jirzi Dinstbir je osudio rezim u Beogradu zbog "neshvatljivog i nevidjenog pritiska na novinare i medije." Ujedinjena srpska opozicija zatrazila je od ministra Ivana Markovica da se njegovo ministarstvo jasno odredi prema dodeli frekvencija. "Dodelite vec jednom te frekvencije onima koji odavno, po pet-sest godina, uzaludno cekaju ali dodelite im trajno na period koji plate, napravite cvrste ugovore sa tim kucama, i prestanite da se igrate zakona", kaze se u zahtevu upucenom Markovicu. Sefovi diplomatija Evropske unije razmatrali su Nacrt izvestaja za predstojeci lisabonski samit i konstatovali da "Srbija danas predstavlja crnu medijsku rupu u celoj Evropi". Autori Nacrta preporucuju Evropskoj uniji da obavezno da punu "podrsku nezavisnim medijima u Srbiji koji se suocavaju sa povecanim pritiskom". TV Kragujevac je dobila telefonsku poruku od Saveznog ministarstva za telekomunikacije da je u obavezi da plati dug po osnovu koriscenja frekvenciju u iznosu od 1.079.000 dinara.

21. 03.
Skupstina opstine Kragujevac na danasnjoj sednici, a povodom pretnji rezima da ce naplatiti navodni dug za koriscenje frekvencija od RTV Kragujevac u iznosu od preko milion dinara, odlucila je da formira Krizni stab za zastitu lokalne televizije. Savezno ministarstvo za telekomunikacije saopstilo je da ce sve elektronske medije u Srbiji do 25. marta obavestiti o visini njihovog duga za koriscenje frekvencija i televizijskih kanala. Rok za izmirenje obaveza istice 31. marta. U Kraljevu je odrzana sednica Opstinskog odbora JUL-a na kojoj su govorili clanovi Glavnog odbora Zeljko Mitrovic i Ivan Markovic. Markovic je istakao, osvrcuci se na medijsku sliku u Srbiji, da "svi treba da budemo u jedinstvenom patriotskom frontu otpora prema medijskoj petoj koloni, a u cilju ocuvanja slobode svoje zemlje." Bozidar Novakovic, aktivista niskog Otpora, izjavio je da su gradjani Nisa spremni da brane i odbrane nisku televiziju ako bude napadnuta. "Pokusaj gusenja gradske televizije znacice objavu gradjanskog rata", rekao je ovaj aktivista pokreta Otpor. Prema njegovim recima gradjani Nisa su se vec poceli samoorganizovati drzanjem straza na Kamenickom visu, brdu na kojem se nalazi predajnik ove televizije. Aktivisti pancevackog ogranka pokreta Otpor pozvali su Pancevce da brane list Pancevac i RTV Pancevo u slucaju da rezim nasrne na njih. "Budite spremni", kaze se u proglasu gradjanima, "da sledite svetle primere Pozege, Cuprije, Kraljeva i Pirota i cuvate prostorije, opremu i ljude u redakcijama."

22. 03.
"Jedina domaca fabrika novinske ahrtije 'Matroz' staje sa proizvodnjom u subotu, 25. marta, zbog nestasice sirovina", saopstio je novinarima komercijalni direktor te fabrike Milenko Kovacevic.
Prestankom proizvodnje hartije domaci listovi mogli bi da obustave izlazenje jer je drzava zabranila uvoz roto-hartije. Evropski parlament u Strazburu usvojio je Rezoluciju o nezavisnim medijima u Srbiji u kojoj se osudjuje fizicka, mentalna i finansijska represija nad novinarima i novinama. Evropski parlament podvlaci stav da je sloboda informisanja jedan od kamena-temeljaca demokratije i trazi od Evropske komisije da dostavi pomoc Studiju B i drugim ugrozenim medijima u Srbiji. Ona predlaze Savetu Evrope da uspostavi stalne kanale za pomoc svim privatnim, autnonomnim i slobodnim medijima u regionu pod okriljem buduceg CASA, programa za celu jugoistocnu Evropu. Vec peto vece uzastopno preko 10.000 Kraljevcana izlazi na ulice u protestne setnje povodom zabrane rada RTV Kraljevo i oduzimanje repetitora.

23. 03.
Nestasica roto-papira predstavlja smisljeni atak na medije u Srbiji, smatra Goran Svilanovic, predsednik Gradjanskog saveza Srbije. On je naveo da manipulacija proizvodnjom hartije u "Matrozu" nije nista drugo do puka demonstracija sile od strane rezima, ciji ljudi sede na celu te fabrike. Organizacija Reporteri bez granica protestovala je sto su jugoslovenske vlasti odbile da produze vizu i obnove akreditaciju francuskom novinaru Klod Galiju, dopisniku iz Beograda. "Rec je o jos jednoj prepreci slobodi informisanja u Srbiji.", istakao je sekretar ove organizacije Rober Menar u pismu ministru inostranih poslova SRJ Zivadinu Jovanovicu. Od sinoc na poziv Demokratske omladine, a pod geslom "Bukom oterajmo medijski mrak" Novosadjani su ponovo aktivirali serpe, lonce i pistaljke u vreme odrzavanja 2. dnevnika RTS-a.

24. 03.
Danas su predsednik SO Kraljevo Mladomir Novakovic i direktor JP "Ibarske novosti" Milan Novakovic u saveznom ministarstvu za telekomunikacije platili dug za koriscenje frekvencije radio i televizijskog kanala RTV Kraljevo. Ministarstvo je potom vratilo predajnik na Goc, pa RTV Kraljevo ponovo normalno emituje program.

27. 03.
Nezavisno udruzenje novinara Srbije organizovalo je treci "Protest kod Nusica" zbog primene neustavnog Zakona o javnom informisanju, pretnji novinarima fizickim likvidacijama, bojkota nezavisnih medija od strane drzavnih organa i otimanja opreme loklanih elektronskih medija sirom Srbije. Na skupu su govorili predstavnici progonjenih medija, a na tradicionalni "stub srama" bila su ispisana imena svih sudija za prekrsaje koji su, postupajuci po Zakonu o informisanju, osudili medije. Asocijacija privatnih medija pismeno je zatrazila od Savezne direkcije za robne rezerve i Ministarstva za informacije Srbije da obezbede po hitnom postupku 500 tona roto-papira. Asocijacija navodi da je ovaj zahtev uputila u ime svojih clanica koje se, ni krive ni duzne, suocavaju sa nestasicom papira i mogucnoscu prestanka izlazenja. To su listovi Danas, Blic, Glas javnosti, NIN, Nedeljni telegraf i Vreme. Ukoliko to drzava nije u stanju, neka hitno izda dozvole za uvoz roto-hartije, kaze se u pismu. Generalni direktor fabrike papira "Matroz" iz Sremske Mitrovice Drago Lazic izjavio je da je "uvozna sirovina na putu" i da ce fabrika startovati vec 1. aprila. On je rekao "da jos ne zna hoce li domaca hartija sada biti skuplja nego pre prestanka proizvodnje", ali je izrazio nadu da za uvozom roto-hartije "nema potrebe".

28. 03.
Jovo Curuvija, brat ubijenog novinara Slavka Curuvije podneo je Okruznom javnom tuzilastvu predlog za sprovodjenje istrage o ovom jos uvek nerasvetljenom zlocinu od pre gotovo godinu dana. U predlogu je zatrazeno saslusanje ministra u Vladi Srbije Slobodana Cerovica i beogradskog novinara Milovana Brkica, koji je u intervjuu zagrebackom Nacionalu, 8. septembra 1999. godine, ubistvo Slavka Curuvije doveo u vezu sa "represivnim aparatom Jugoslovenske levice zvanom 'Komet-tim' kojim rukovodi Cerovic."
Brat ubijenog Slavka Curuvije je zatrazio i prijem kod predsednika Srbije Milana Milutinovica, sa zahtevom da se ubrza istraga povodom ovog nerasvetljenog zlocina.

29. 03.
Savezno ministarstvo za telekomunikacije jos uvek nije dostavilo obavestenje o visini takse za koriscenje frekvencija i televizijskih kanala, saopstava ANEM, iako je ministar Ivan Markovic obecao da ce to uciniti najkasnije do 26. marta, s obzirom da rok za isplatu naknade istice 31. marta. Jugoslovenska ambasada u Zagrebu uskratila je vizu hrvatskom novinaru Dragi Pilslu, potpredsedniku Hrvatskog novinarskog drustva. Pilsl je trebalo da ucestvuje u raspravi o minulom ratu koju je organizovao beogradski "Medija centar". Pilslu je saopsteno "da mu se viza uskracuje po principu reciprociteta jer je hrvatska vlada nedavno uskratila vizu beogradskom dopisniku 'Feral Tribjuna' Petru Lukovicu da gostuje u Splitu." Sluzba za informisanje Vlade Republike Srbije saopstila je novinaru Glasa javnosti, kada je pokusao da dobije akreditaciju da prisustvuje razgovoru sa Jorgovankom Tabakovic, ministarkom za vlasnicku transformaciju, inace pripadnici Srpske radikalne stranke, da se njegov list nalazi na "crnoj listi nepozeljnih redakcija u Vladi Srbije". Pored Glasa javnosti, na tom spisku se, prema Sluzbi za informisanje srpske vlade, nalaze jos i listovi Blic, Danas, Vreme i NIN, a od elektronskih medija Studio B i Radio B2-92.

30. 03.
Urednik nedeljnika RTS-Komuna iz Kikinde Rajko-Raja Popovic i odbornik SPS-a u kikindskoj gradskoj skupstini, podneo je po Zakonu o informisanju i sestu prijavu protiv Kikindskih novina. On tereti glavnog i odgovornog urednika Zeljka Bodrozica i direktora JP Doma omladine iz Kikinde Dusana Francuskog, kao izdavaca novina, zbog slike, tacnije fotomontaze, sa Popovicevim likom.

31. 03.
Crnogorski ministar za informisanje Bozidar Jaredic demantovao je tvrdnju svog federalnog kolege Gorana Matica da je na bilo koji nacin ucestvovao u projektu stvaranja fantomske YU-INFO televizije. "Osim protesta srbijanskim kolegama zbog stvaranja ovakvog projekta nikada nisam sa njima pregovarao o mogucnosti da Crna Gora participira u stvaranju ovakve televizije. Ona je partijska tvorevina i nju protezira jedna nelegitimna vlada koju mi u Crnoj Gori nazivamo takozvanom, jer u njoj ne sede predstavnici koje je narod Crne Gore izabrao, vec poslusnici gospodina Milosevica." Ivan Markovic je u Pekingu potpisao sporazum sa kineskim ministrom za informaticku industriju Vu DJicuanom o tesnoj saradnji u oblasti telekomunikacija. "Ovo je saradnja proverenih prijatelja i znak medjusobne saradnje i interesa u oblasti informisanja i telekomunikacija", istakao je Markovic. Novinari, izdavaci, predstavnici elektronskih medija i organizacija za ocuvanje slobode medija iz celog sveta, pokrenuli su u Briselu kampanju za "odbranu nezavisnosti stampe i elektronskih medija u Srbiji kao i novinara, ugrozenih nezapamcenim talasom neprijateljstva vlade Slobodana Milosevica."
Zakljuceno je da "situacija dostize kriticnu tacku i da vlast koristi sve forme kvazi-legalnih sankcija da utisa nezavisne glasove." Beogradski dopisinik hrvatskog Feral Tribjuna Petar Lukovic odbio je da bude uvucen u "reciprocitet" dveju vlada u pogledu izdavanja viza novinarima. On je istakao da nije "nicija moneta za potkusurivanje" i da uskracivanje hrvatske vize njemu ne moze da ima nikakve veze sa uskracivanjem vize hrvatskom novinaru Dragu Pilslu, kako to jugoslovenska ambasada u Zagrebu tvrdi.

01. 04.
Sudija za prekrsaje Nada Petrov u postupku po clanu 69 Zakona o informisanju vodjenom protiv Kikindskih novina, sestom po redu, po osnovu zahteva Rajka Raje Popovica, odgovornog urednika lista RTS Komuna, kaznila je Kikindske novine sa ukupno 280.000 dinara.
Povod za kaznjavanje je bila slika, tacnije fotomontaza na zabavnoj strani Kikindskih novina pod naslovom "Balansero" u kojoj je tuzitelj Rajko Raja Popovic prepoznao sebe.

02. 04.
"Roto-hartija sigurno stize u ponedeljak, treceg aprila", obecao je Dragan Lazic, direktor fabrike hartije "Matroz" iz Sremske Mitrovice. "Mi smo obnovili proizvodnju i verujemo da ce te kolicine biti dovoljne da podmire potrebe domacih glasila", rekao je Lazic. Nezavisno drustvo novinara Vojvodine ostro je osudilo kaznjavanje Kikindskih novina, nazivajuci presudu sudije Petrov "odlukom mimo profesionalne savesti." Glavni urednici beogradskih nezavisnih medija Glas i Blic izrazavaju bojazan za sudbinu svojih listova ukoliko im domaca fabrika hartije "Matroz" poveca cenu novinskog papira. Ova dva lista, kojima je naredjeno da vrate cene sa osam na sest dinara, izlaze na smanjenom broju strana upravo zbog visokih troskova stamparskih usluga i hartije, o cemu su obavestili svoje citaoce zamolivsi ih za strpljenje. "Mi smo na gubitku vec sada", istakli su urednici, "od oko 50 para po primerku, pa ne smemo ni da pomislimo sta ce biti sa nasim novinama ako dodje do poskupljenja novinske hartije

03. 04.
Drzavni elektronski mediji su javili da je danas "krenula proizvodnja roto-hartije u 'Matrozu', koja je zbog nedostatka uvoznih sirovina bila obustavljena nekoliko dana." Ovi mediji isticu da je dnevni kapacitet ove fabrike oko 100 tona papira, "cime u potpunosti mogu biti zadovoljene potrebe domacih novina." Svetska asocijacija novinara i Svetski forum novinara uputili su saveznom ministru za infor-
misanje Goranu Maticu pismo u kojem izrazavaju zabrinutost zbog nestasice novinske hartije u SRJ. Oni su pozvali jugoslovensku vladu da odmah ukine zabranu, odnosno ogranicenja za njen uvoz. Pismo, u koje se navodi da bi nestasica novinskog papira mogla ozbiljno da ugrozi egzistencije novinara, ali i informisanost gradjana Jugoslavije, potpisali su predsednici ovih asocijacija Bengt Braun i Rut Akino. Aleksandar Vucic je izjavio u Vranju da su "nezavisni mediji nezavisni samo od svoje drzave" i da su se "prodali za saku dolara ili nemackih maraka nasim neprijateljima".

04. 04.
Novinari Njujork Tajmsa, Karlota Gal i Endrju Edvard, kaznjeni su od sudije za prekrsaje u Novom Pazaru sa po 2.000 dinara i jednogodisnjom zabranom ulaska u SRJ, jer su iz Crne Gore pokusali da udju u Srbiju, ali u pasosu nisu imali pecate o prvobitnom ulasku u Jugoslaviju kao ni vize. Srbijanska policija ih je zaustavila na granicnom prelazu izmedju Srbije i Crne Gore, privela ih sudiji koji im je izrekao kaznu, a potom ih vratila nazad u Crnu Goru. Dnevni listovi u Srbiji jos uvek cekaju obecani papir iz "Matroza", koji jos nije isporucen. Po svemu sudeci, kako se nezvanicno saznaje, doci ce do povecanja cene papira po kilogramu i ona ce iznositi 26 dinara. Uslovi kupovine su takodje poostreni u odnosu na dosadasnje, zbog toga sto su fabrici, po recima direktora Lazica, potrebne pare posle pokretanja proizvodnje. Placanje mora biti avansno, inace nema isporuke, kazu u "Matrozu". Dnevni listovi u Beogradu inace izlaze na smanjenom broju strana. Vecini elektronskih medija u Srbiji jos nisu stigle specifikacije naknada za koriscenje frekvencija koje su Savezno ministarstvo za telekomunikacije i ministar Ivan Markovic licno, obecali da ce dostaviti najkasnije do 25. marta, jer rok za uplatu istih je istekao 31. marta.

05. 04.
Nezavisna RTV Kursumlija emitovala je prvi put od svog osnivanja informativnu emisiju pod nazivom "Nedeljnik". Ova emisija je uradjena uz pomoc nezavisnih novinara Kursumlije i bice redovno emitovana svakog ponedeljka, a u njoj ce dominirati politicke teme. Nemacka vlada izdvojila je 1,8 miliona maraka za pomoc medijima na Balkanu, pre svega u Srbiji i na Kosovu. Kako je rekao vladin portparol Uve Haje, "ovom pomoci se zeli pomoci razvoj stampe i slobode misljenja kao i demokratije u regionu." "Novinari su obavestajci i strani spijuni" - bila je recenica koju je izgovorila Milana Budimir, clanica Srpske radikalne stranke, inace predsednica Odbora za kulturu i informisanje Skupstine Srbije, kada je na pocetku rada sednice prozvala novinare listova Danas, Blic, Glasa i agencija Fonet i Beta i zamolila ih da napuste salu, jer "oni nam ovde nisu potrebni." Predstavnici JUL-a i SPS-a, koji takodje ucestvuju u radu ovog Odbora, nisu reagovali, a novinari, iako sa urednim akreditacijama, bili su prinudjeni da napuste sednicu Odbora za kulturu i informisanje.
Ovo je vec drugi slucaj da se nezavisnim novinarima zabranjuje prisustvo i izvestavanje sa sednica skupstinskih Odbora. Prosli put se to dogodilo u martu na sednici Odbora za pravosudje, a inicijatori te diskriminacije ponovo su bili radikalski clanovi.

06. 04.
Narodne novine iz Nisa kaznjene su po Zakonu o informisanju, po tuzbi Vojske Jugoslavije, sa 400.000 dinara.
Ispred suda se okupio veliki broj nezadovoljnih i gnevnih Nislija u znak podrske ovom uglednom i jedinom dnevniku u juznoj Srbiji. Preko hiljadu ljudi je uzvikivalo: "Bando crvena", "Slobo Sadame", "Slobo, odlazi", "Ubice", "Lopovi" i "'Ajmo, 'ajde, svi u napad". Nezavisni listovi jos uvek nisu dobili roto-hartiju, cime je njihovo dalje izlazenje dovedeno u pitanje, saopstile su te redakcije. Goran Matic je izjavio veceras na TV Palma kako je "uprkos satanizaciji svetskih medijskih mocnika i domacih slugu, nasa drzava sve vreme NATO agresije imala moralnu, verbalnu i intelektualnu podrsku citavog slobodarskog sveta, ali je svoju slobodu i nezavisnost odbranila zahvaljujuci herojstvu naseg naroda i mudrosti rukovodstva na celu sa Slobodanom Milosevicem."

07. 04.
Urednici pet medijskih kuca, cijim novinarima nije dozvoljeno prisustvo na sednici Odbora za informisanje i kulturu Skupstine Srbije, ostro su protestovali protiv takvog cina. Sramota je, istakli su oni, da drzavne institucije slede volju jedne stranke i da se postavljaju kao partijska tela. Cak i Zakon o informisanju garantuje jednakost svih novinara sa urednim akreditacijama i zabranjuje uskracivanje prava prisustvovanja sednicama drzavnih organa. Ovaj cin se ne moze razumeti drugacije nego kao teska zloupotreba u ideoloske i stranacke svrhe, smatraju glavni urednici pet medijskih kuca. Javno preduzece za informisanje "Ibarske novosti" saopstilo je da nije u mogucnosti da plati Saveznom ministarstvu za telekomunikacije 507.186 dinara na ime naknade za koriscenje frekvencije i TV-kanala za RTV Kraljevo. Izvrsni odbor Skupstine grada osudio je sve zesce i sve intenzivnije ometanje programa Studija B koju sprovodi vlast u Srbiji. "Zahtevamo da se ometanje odmah prekine", kaze se u saopstenju, "a da se protiv pocinilaca i njihovih naredbodavaca preduzmu zakonske mere."

08. 04.
Dnevnici Blic i Glas javnosti obavestili su svoje citaoce i javnost da su zbog nestasice papira i visokih troskova stampe, prinudjeni da ponovo podignu cenu sa sest na osam dinara, kako bi obezbedili normalno izlazenje. Niske Narodne novine nemaju sredstava da plate tako visoku kaznu od 400.000 dinara, istakao je na konferenciji za novinare glavni i odgovorni urednik Miroslav Zupanjevac. "Mi tu kaznu naprosto ne mozemo platiti", rekao je on. Istovremeno je Upravni odbor izdavaca ovih novina "Info-Nis", pozvao gradjane i ustanove da pomognu u spasavanju svog lista. Zeljko Bodrozic, glavni i odgovorni urednik Kikindskih niovina, i Dusan Francuski, direktor izdavaca ovih novina, istakli su da su Kikindske novine najkaznjavaniji list u drzavi. Ovom popularnom kikindskom listu sudjeno je do sada sest puta, a samo jednom su bili oslobodjeni. "Sume koje smo platili dosad su fantasticno visoke za nase prilike i iznose 880.000 dinara", istice Francuski, i dodaje "da ce se glavnom uredniku i meni kao direktoru u narednih cetrdeset godina odbijati trecina plate. Ali uprkos svemu, ostajemo nezavisni."

09. 04.
Nezavisno udruzenje novinara Srbije protestuje zbog presude izrecene niskim Narodnim novinama. U saopstenju se istice da vlast vec unistenim i unizenim pravosudjem pokusava da dokrajci i srpsko profesionalno novinarstvo. "Da su sud i sudija Dragisa Todorovic puki izvrsioci partijske direktive, pokazuje cinjenica da je na sudjenju tuzenima uskraceno pravo na odbranu."

10. 04.
Studio B je na sudjenju po Zakonu o informisanju kaznjen sa maksimalnih 450.000 dinara. Ova kazna je usledila povodom tuzbe generala policije Branka DJurica, zbog, kako se u tuzbi navodi, "netacne informacije o umesanosti general-majora policije Branka DJurica u tragicnu pogibiju cetvorice funkcionera Srpskog pokreta odbrane na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999.godine."
Kojadinovic je izjavio da Studio B ni on licno nece platiti ovu kaznu. NUNS je, povodom godisnjice muckog i nerasvetljenog ubistva novinara Slavka Curuvije, uputio otvoreno pismo ministru unutrasnjih poslova Vlajku Stojiljkovicu u kojem se od ministra zahteva da se licno zalozi da se pocinioci ovog zlodela otkriju i predaju licu pravde. NUNS zahteva od ministra Stojiljkovica da obavesti javnost o dosadasnjim rezultatima istrage povodom ovog slucaja. Na kraju pisma stoji: "Gospodine ministre, pucnji u ledja i glavu novinara Slavka Curuvije su zlocinacki pokusaj gusenja slobode stampe u Srbiji. Imena ubica i onih koji su narucili to podmuklo ubistvo kad-tad ce biti poznata javnosti. Pomozite da to bude sto pre, u interesu normalne, ljudske, demokratske Srbije." Miroslav Zupanjac, glavni i odogovrni urednik niskih Narodnih novina, osim kazne od 100.000 dinara danas je kaznjen sa 10.000 dinara takse za troskove urucenja resenja o prinudnoj naplati glavne kazne. Inace, ovo resenje o prinudnoj naplati Zupanjevac je nasao prilepljeno na vratima svog stana.

11. 04.
Danas je na mestu gde je tacno pre godinu dana ubijen novinar, vlasnik i glavni i odgovorni urednik listova Dnevni telegraf i Evropljanin, Slavko Curuvija, u haustoru zgrade gde je stanovao u Svetogorskoj 35, pred vise stotina prisutnih koji su zaustavili saobracaj, otkrivena spomen ploca.
Spomen-plocu je u znak secanja na Slavka Curuviju postavilo Nezavisno udruzenje novinara Srbije, sa uklesanim recima da je stradao "zbog ostre novinarske reci." Gordana Susa, predsednica NUNS-a, pozvala je drzavne organe da saopste rezultate istrage povodom muckog ubistva kolege Curuvije.
Pre otkrivanja spomen-ploce, u prostorijama "Medija-centra", odrzan je pomen povodom godisnjice smrti Slavka Curuvije na kojoj su govorili njegovi prijatelji i kolege Mitko Jakovlevski, Aleksandar Tijanic i Borka Pavicevic. Prikazan je video-zapis autorke Vesne Simic pod naslovom "Ko je ubio Curuviju?" Po tuzbi Zeljka Simica, ministra za kulturu u Vladi Srbije a na osnovu Zakona o javnom informisanju, danas je odrzan prekrsajni postupak protiv nedeljnika Vreme, koji je vodila sudija Vera Rakovic. Simic se u tuzbi poziva na intervju koji je Vreme objavilo sa bivsim upravnikom Narodnog pozorista Nebojsom Bradicem, u kojem ovaj istice da ga je smenio ministar Simic, sto ministar negira, tvrdeci da je razresenje upravnika Narodnog pozorista u iskljucivoj nadleznosti Vlade Srbije a ne Ministarstva za kulturu.
Kako je sud poverovao ministru Simicu, Vreme je kaznjeno sa 350.000 dinara.

12. 04.
Iako je Radio televizija Srbije najavila da ce u emisiji provokativnog naslova "Peta kolona" pored Nikole Sainovica (SPS), Milovana Bojica (JUL) i Vojislava Seselja (SRS), ucestvovati i Zoran DJindjic (DS), bez objasnjenja je povucen poziv DJindjicu koji je pristao da ucestvuje u emisiji. Pri tom je voditeljka emisije Spomenka Jovic, dezinformisala gledaoce sirom Srbije tvrdnjom da dr DJindjic, nazalost, nije dosao, ne objasnivsi da mu je dolazak prakticno zabranjen od strane vrhuske RTS-a. "Nema nikakve diskriminacije u snabdevanju roto-papirom", izjavio je za Politiku direktor "Matroza" Dragan Lazic. "Svi koji su spremni da pod odgovarajucim uslovima plate roto-hartiju, bice uredno snabdeveni", istakao je Lazic. On je optuzio "pojedina nezavisna glasila u zemlji i inostrane medije da sire dezinformacije o tome da je zastoj u proizvodnji novinske hartije plod zelje za gusenjem slobode stampe u Srbiji." RTS je u direktnom prenosu sednice Skupstine Srbije, izlaganja opozicionih poslanika iz redova Koalicije Vojvodine Dragana Veselinova i Marjana Risticevica "pokrivao" glasom novinara koji je bas u tom trenutku prepricavao prethodna desavanja. Ovo je vec treci put da RTS na ovaj nacin sprecava svoje gledaoce da cuju politicka misljenja koja se ne dopadaju vladajucoj osovini SPS-JUL-SRS. U Sremskoj Mitrovici je Okruzni odbor SPS za sremski okrug, odrzao sastanak sa rukovodstvom elektronskih medija koji je bio posvecen "najvaznijim zadacima koji stoje pred sredstva infor-
misanja u ovom trenutku."
Predsednik Okruznog odbora SPS Branislav Devrnja je istakao da se "danas bije odlucna bitka za suverenitet, nezavisnost i slobodu" i da su "borba za odbranu zemlje, njenu obnovu i dalju izgradnju u prvom planu svih, pa i medija." Dragan Kojadinovic, direktor i glavni i odgovorni urednik Studija B, najavio je da ce ova televizija privremeno obustaviti emitovanje desetominutnih priloga nezavisnih produkcijskih kuca pod nazivom "Stop nasilju." Emitovanje se prekida, kako je naglasio Kojadinovic, privremeno "zbog zgusnute programske seme".

13. 04.
Ministarstvo za informacije Srbije saopstilo je da su "americko-albanski propagandisti i informaticki teroristi laznim predstavljanjem falsifikovali sajt ovog ministarstva na Internetu, pokusavajuci da obmanu svet i sakriju svoje zlocine". U saopstenju se dalje istice da "nije slucajno da je do napada na sajt ministarstva doslo na samu godisnjicu kada su NATO ubice u selu Meja kod DJakovice bombardovale kolonu nevinih albanskih izbeglica i usmrtile 73, a ranile 36 ljudi." Savezno ministarstvo za telekomunikacije obavestilo je Radio Pozarevac da u roku od osam dana napusti svoju frekvenciju 106,4 megaherca i preuzme frekvenciju od 93,4 megaherca koju je posedovao Radio Bum 93, cije je emitovanje prekinuto 8. marta, kako bi se oslobodio prostor u etru za emitovanje Radio Madone, ciji je vlasnik sin predsednika SRJ Slobodana Milosevica. Televizija Bajina Basta dobila je zahtev da se iseli iz svojih dosadasnjih prostorija zakupljenih od "Drinske elektrane". Rok za iseljenje je 15 dana. Boban Tomic, glavni i odgovorni urednik ove televizije, ne zna razloge za ovu iznenadnu odluku vlasnika, ali pretpostavlja da bi to moglo biti "naredjenje odozgo" jer su se u ovim prostorijama potpisivale peticije protiv represije rezima i odrzavali kontakti sa gradjanima. Dragan Kojadinovic je izjavio da je vec nekoliko dana pojacano ometanje programa TV Studio B. On je rekao da su postavljeni novi ometaci i da se oni nalaze na krovu Instituta za kriminologiju kod Ortopedske bolnice na Banjici. Treca armija Vojske Jugoslavije optuzila je redakciju niskih Narodnih novina da je "svesno i zlonamerno iskonstruisala aferu" povodom kaznjavanja ovog lista po tuzbi vojnih organa. "Ovaj slucaj je istrgnut iz pravne i prebacen u politicku sferu. To je agresivna medijska kampanja koja ima za cilj degradaciju odbrambenih snaga SR Jugoslavije i rusenje ugleda VJ, pothranjivanje predstave o navodnoj ugrozenosti nekih opoziciono nastrojenih medija", istice se, pored ostalog, u saopstenju Komande Trece armije Vojske Jugoslavije.

14. 04.
Na velikom mitingu ujedinjene opozicije Srbije, pred vise od 200.000 ljudi, pored opozicionih prvaka i predstavnika Otpora, govorio je i generalni sekretar NUNS-a Dragutin Rokvic. On je istakao da je ovaj miting prilika da se ukaze na represiju rezima prema medijima, ali i upozorio one koji ce u buducnosti doci na vlast da ne prave iste greske. "Ispred mene su gradjani, a iza mene politicari", metaforicno se izrazio Rokvic, aludirajuci na ulogu medija u svakom demokratskom drustvu - objektivnog informativnog posrednika izmedju naroda i politicara. Grupa stranih novinara i predstavnika spanskih sindikata zadrzani su na aerodromu Beograd. Cetiri japanska, jedan kanadski i jedan nemacki novinar, kao i tri predstavnika sindikata Spanije, iako su imali uredne putne isprave sa ulaznim vizama. Svima je saopsteno da moraju odmah da se prvim avionom vrate u svoje zemlje. Nikakvo zvanicno objasnjenje o razlozima ovakvog postupka jugoslovenskih vlasti prema stranim novinarima nije izdato.

15. 04.
Politika je, bez ikakve ograde, prenela reci Dragana Tomica, predsednika Skupstne Srbije, kojima ovaj optuzuje dr Zorana DJindjica da nije pravi Srbin: "... on i nije Srbin. Njegov otac jeste Srbin, majka mu je Hrvatica. I to ne bi imalo veze da nije odgajan od ustaskog oficira, ujaka, brata njegove majke i zadojen najcrnjom mrznjom prema srpskom narodu i Jugoslaviji."

16. 04.
Goran Matic je nazvao miting ujedinjene srpske opozicije "zluradim skupom gubitnika koji su dobili novac sa Zapada". On je rekao "da je taj miting, u stvari, bila mizerija koja je dozivela fijasko i koja pokazuje da su ljubitelji NATO-a sve malobrojniji i da ce konacno nestati". Iz sabacke fabrike "Zorka" isterani su novinari Slobodne Evrope Hanibal Kovac i Blica Branko Radosavljevic koji su izvestavali o poseti republickih funkcionera. Radosavljevicu i Kovacu je obezbedjenje naredilo da napuste fabricki krug, navodeci da to cine "po instrukcijama Drzavne bezbednosti."

18. 04.
Novinska agencija Beta kaznjena je, na osnovu tuzbe saveznog ministra za informisanje Gorana Matica, u prekrsajnom postupku koji je vodio sudija Radovan Bjelobaba sa ukupno 310.000 dinara. List Blic oslobodjen je optuzbe, jer su predstavnici tog dnevnika dokazali da su samo verno preneli Betinu informaciju od prethodnog dana. Na osnovu tuzbe Rajka Raje Popovica, u prekrsajnom postupku sudije Miroslava Periza, Kikindske novine su kaznjene sa ukupno 200.000 dinara.

19. 04.
NUNS je osudio kaznjavanje novinske agencije Beta, istakavsi da je sada svakome postalo jasno "da je Zakon o informisanju - potpuna zabrana slobode informisanja." Jucerasnje sudjenje pokazuje "da je nebitan dogadjaj i vest o tome, jer se svaka rec u novinarskom tekstu moze proglasiti za vredjanje necije casti i ugleda, ako je to po volji rezima. Ovaj Zakon nije nista drugo do oruzje u rukama rezima", kaze se u saopstenju Nezavisnog udruzenja novinara Srbije.

20. 04.
Ivan Markovic je izjavio u Uzicu da je iznenadjen koliko neki nezavisni mediji "mogu nisko pasti." Markovic smatra da je "svojevremno Dnevni telegraf mogao da dotakne dno, ali nije. To su sada Televizija Crne Gore i dnevni list Blic. Uzmite naslovnu stranu Blica i vidite ovo dno. Jos se, dakle, dublje moze otici u ponor izdaje i placenistva". On je ponovio da ce biti ukinut svaki onaj medij koji ne plati naknadu za koriscenje frekvencije, odnosno TV kanala. Prema saopstenjima ANEM-a i SPEKTRA, vecina od oko 100 clanica clanica ovih udruzenja elektronskih medija jos uvek nije dobila obracun duga na ime koriscenja frekvencija, odnosno TV kanala od saveznog ministarstva za telekomunikacije, ciji je ministar Ivan Markovic obecao da ce specifikaciju svima uruciti "do 25. marta jer rok za naplatu duga istice 31. marta". Delegacija Udruzenja novinara Srbije na celu sa predsednikom Miloradom Komrakovim, boravi u poseti Kini na poziv predsednika Svekineskog udruzenja novinara Sao Huazea. Komrakov je svoje kineske kolege nazvao "borcima za istinu" i naglasio da daje "punu podrsku saradnji srpskih i kineskih novinara, ciji rad odlikuju visok stepen profesionalizma i uporna borba za istinu." Predsednik Saveza sindikata Srbije Tomislav Banovic urucio je "Zlatnu plaketu" agenciji Tanjug i njenom direktoru Dusanu DJordjevicu za "prenosenje istine u najtezem periodu za radnike, kada im je uskraceno pravo na rad, zaradu i dostojanstven zivot". Banovic je istakao "da je Tanjug pronosio istinu o radnicima koji su bili ugrozeni proslogodisnjom zlikovackom NATO agresijom", a DJordjevic u slicnom stilu odgovorio kako ce Tanjug i dalje "nastaviti da radi u interesu svog naroda." Dnevnik Blic koji je oslobodjen optuzbe po Zakonu o informisanju jer je "samo verno preneo" informaciju agencije Beta, za koju je ona kaznjena sa 310.000 dinara, uplatio je na Betin racun 100.000 dinara. Direktor Blica Miodrag DJuricic, istakao je plodnu saradnju dve kuce i dodao da je Beta neopravdano kaznjena, "pa smo odlucili da od svojih nevelikih sredstava pomognemo sa 100.000 dinara". NUNS je protestovao povodom novog kaznjavanja Kikindskih novina. U saopstenju za javnost ova novinarska organizacija navodi da su sudjenje i izrecena kazna "svojevrsni skandal jer je sudija Miroslav Periz kaznio ove novine za nesto za sta je tuzitelj Rajko Raja Popovic nije teretio." To jasno pokazuje da rezimu za gusenje slobode medija kao izgovor nije vise potreban ni Zakon o javnom informisanju, konstatuje NUNS.

22. 04.
Politika u danasnjem broju, pod dugackim naslovom "Veliki rezultati u obnovi i razvoju zemlje na najbolji nacin potvrdjuju politiku SPS na zastiti vitalnih nacionalnih i drzavnih interesa", donosi vrlo opsezan izvestaj sa sednice GO SPS, kojoj je predsedavao predsednik te partije i predsednik SRJ Slobodan Milosevic. "Srbija je pretvorena u veliko gradiliste: od 194 gradilista, radovi su zavrseni na 120, obnavlja se elektroenergetski sistem, a posebnim programima do sada je zbrinuto 56 od 70 hiljada radnika koji su zbog razaranja proizvodnih kapaciteta ostali bez posla. Izvrsena je i uspesna sanacija velkih preduzeca, pokrenuta je proizvodnja u rafinerijama, obezbedjena hrana za domace potrebe i za izvoz, Srbija je jedina zemlja u svetu koja je u protekloj deceniji zabelezila rast poljoprivredne proizvodnje", samo su neki od zakljucaka Glavnog odbora SPS, a koje prenosi Politika.

23. 04.
Godisnji pomen tragicno poginulim i nevino zrtvovanim radnicima RTS-a odrzan je u 14.06 sati ispred spomen-obelezja u Aberdarevoj ulici. Patrijarh srpski gospodin Pavle osvestao je skroman spomenik i odrzao opelo. Osim roditelja, rodjaka, prijatelja na ovom tuznom skupu bilo je vise stotina gradjana, predstavnika alternativnih i nevladinih organizacija i Nezavisnog udruzenja novinara Srbije. Zanka Stojanovic, majka poginulog Nebojse, optuzila je Dragoljuba Milanovica, direktora RTS-a, da je naredio da niko ne sme da napusta zgradu u vreme najavljenog bombardovanja. "Mi od danas vise ne pitamo zasto, od danas optuzujemo!", istakli su nesrecni roditelji i rodjaci tragicno i nepotrebno nastradalih radnika drzavne televizije. Podsecanja radi, poginuli su:
Jelica Munitlak, Ksenija Bankovic, Darko Stojmenovski, Dragorad Dragojevic, Dragan Tasic, Aleksandar Deletic, Slavisa Stevanovic, Sinisa Medic, Ivan Stukalo, Dejan Markovic, Milan Joksimovic, Branislav Jovanovic, Slobodan Jontic, Nebojsa Stojanovic, Milovan Jankovic i Tomislav Mitrovic.
Po preporuci NUNS-a, nezavisni elektronski mediji, tacno u 14.06 casova, minutom cutanja odali su pocast poginulim kolegama. Dragoljub Milanovic, direktor Radio televizije Srbije, izjavio je na danasnjoj komemoraciji uprilicenoj povodom godisnjice pogibije 16 radnika RTS-a, da su "oni poginuli samo zato sto su voleli svoj posao i svoju otadzbinu". Milanovic je istakao da ce "uspomena na njih nadziveti sve nas i zivece dok je srpskog naroda. Njihovo delo bice primer heroizma i ljubavi prema otadzbini", rekao je Milanovic, a prenosi Politika.

24. 04.
U 13 casova odrzan je 4. po redu protest NUNS-a "Kod Nusica" zbog represije rezima prema nezavisnim medijima. Na skupu su govorili predstavnci medija kaznjenih po Zakonu o informisanju toku meseca aprila.

25. 04.
Mira Markovic, predsednik Direkcije JUL-a i supruga predsednika Socijalisticke partije Srbije i predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica, govoreci u Aleksincu, u razgovoru sa privrednim i politickim aktivom ovog okruga, posebno je ukazala na potrebu razvijanja patriotske svesti u novinarstvu. "Medijski pritisci, spoljni kao i njihovih predstavnika u zemlji, vrse se sa namerom da se lazno i ruzno prikazu prilike u Jugoslaviji, narocito u Srbiji, kako bi se odgovornost za tenzije na Balkanu prebacila na Srbiju, da se svi ratovi vodjeni na ovim prostorima pripisu greskama srpskog rukovodstva i srpske politike, da se srpski narod predstavi kao netolerantan i agresivan", istakla je Markovicka.

26. 04.
Na oglasnim stranama listova Danas, Blic i Glas javnosti pojavio se tekst ujaka dr Zorana DJindjica, Riste Dusanica, koga je Dragan Tomic, predsednik Skupstine Srbije, nazvao "ustasom" u svom govoru u Sapcu 15. aprila.
Naslov oglasa je, u stvari, pitanje: "Stidis li se Dragane Tomicu?", a u tekstu se navodi detaljna biografija Riste Dusanica iz Samca, koji je Srbin po nacionalnosti, tapetar po zanimanju, borac Vojske Republike Srpske, otac Milana Dusanica rodjenog 1968. godine, a poginulog u ratu u Bosni 1992. godine.
"Dodji na Milanov grob i reci da li se barem stidis Dragane Tomicu? Gledam te podgojenog, Dragane Tomicu i pitam se koliko si imao para i djece na pocetku rata, a koliko sada? Stidis li se, Dragane Tomicu?", kaze se na kraju teksta koji je potpisao ujak Zorana DJindjica, Risto Dusanic. Zanka Stojanovic, majka jednog od poginulih radnika RTS-a aprila prosle godine u NATO-bombardovanju, ostavila je pismo na pisarnici ove drzavne televizijske kuce adresovano na generalnog direktora Dragoljuba Milanovica. U pismu ona optuzuje Milanovica "zato sto radno mesto njenog sina nije bilo prilagodjeno ratnim uslovima", "zbog neobezbedjenosti ljudi i opreme iako je zgrada mnogo ranije bila proglasena za legitimni cilj", "zbog politizacije smrti njenog sina u svrhe licnog afirmisanja kada je rekao kako je njen sin dao zivot kao heroj iz ljubavi prema otadzbini, narodu i slobodi, a ne zato sto su ga oni zrtvovali radi zaustavljanja rata i prikazivanja sto veceg broja zrtava".
"Posto nemamo sudstvo, imamo sud naroda, koji je jaci i pravedniji", zakljucila je gospodja Stojanovic u svom pismu upucenom generalnom direktoru RTS-a Dragoljubu Milanovicu.

27. 04.
Povodom dana drzavnosti SRJ, na 33. kanalu pocela je sa radom Televizija 92 - Srbijasume, saopstio je njen direktor Aleksandar Nikacevic. Ova prorezimska TV kuca, koja je uzurpirala ime bivseg Radija B-92, pokrivace "za pocetak 80% teritorije Srbije", a bavice se "zastitom zivotne sredine i kvalitetom zivota ljudi". Ovu televiziju su zajednicki osnovali Omladinski savet Beograda i firma "Srbijasume". Novinarima nezavisnih medija kao i mnogim redakcijama inostranih dopisnistava, ukljucivsi i agenciju SRNA, uskracene su akreditacije za pracenje danasnjeg svecanog prijema u Palati federacije koju, povodom osmog rodjendana nove drzave, priredjuje njen predsednik Slobodan Milosevic sa suprugom. Iz Kabineta predsednika SR Jugoslavije je saopsteno da se akreditacija moze dobiti samo ako je redakcija prethodno dobila poziv da neko od njenih novinara prisustvuje prijemu. Onim redakcijama koje te pozive nisu dobile, odbijen je zahtev za akreditaciju njihovih novinara. Drzavni i prorezimski elektronski mediji, pre svih RTS, TV Politika i BK televizija javili su da je "povodom Dana Republike predsedniku Milosevicu stiglo mnostvo cestitki iz celog sveta". Poimence su pomenuti sefovi drzava Kine, Rusije, Indije, Belorusije, Irana, Iraka, Libije, Laosa i Severne Koreje. Isti mediji daju veliki publicitet danasnjem govoru Gorice Gajevic na otvaranju mosta na Moravi kod DJunisa, a povodom praznika savezne drzave, u kojem ona istice da je "ovaj most, koji je zavrsen devet dana pre roka, simbol etnicke i duhovne veze Srbije i Crne Gore, ali i sklada izmedju reci i dela naseg rukovodstva na celu sa Slobodanom Milosevicem". Ona je rekla kako "nasa politika ne mora da se objasnjava, sve je tu jasno", posebno naglasivsi da se to pre svega odnosi "na ispunjena obecanja da ce tokom zime stanovi bili topli, da ce biti dovoljno struje, hrane i goriva".

28. 04.
U organizaciji Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Akademske obrazovne mreze, u Beogradu je poceo dvodnevni skup na temu tolerancije i etnickog i ideoloskog pomirenja pod nazivom "Kako to drugi rade". U radu ove konferencije ucestvuju domaci i strani strucnjaci koji se bave ovim temama, kao i brojne nevladine organizacije iz sveta.