Proteklo je pet meseci od oktobarskih dogadjaja, suvise vremena i za simulaciju "legalistickih promena" i za simulaciju "demokratske revolucije". Pa ipak, klupko odgovornosti za nedela bivseg rezima pocelo je da se odmotava.
U februaru je pritvoren Dragoljub Milanovic, bivsi generalni direktor RTS-a, zbog "osnovane sumnje" da je odgovoran za pogibiju 16 radnika ove medijske kuce aprila 1999.
Pritvoren je i Rade Markovic, doskora sef Drzavne bezbednosti, sluzbe koju optuzuje i obelodanjeni dokument o pracenju Slavka Curuvije na dan njegovog ubistva. Dokument cija verodostojnost nije osporena (mada je njegova autenticnost osporavana) - predocen je javnosti novembra prosle godine, a Markovic je, zasad, pritvoren zbog sumnje da je odgovoran za pogibiju cetvorice funkcionera SPO oktobra 1999.
Uslov za slobodu medija
Istovremeno, u Skupstini Srbije ukinute su neustavne odredbe Zakona o javnom informisanju. Tako je ovaj anticivilizacijski zakon predat istoriji, a bice upamcen kao Zakon o cenzuri. Njegovi tvorci i promoteri jos su na politickoj sceni. Steta koju su naneli drustvu i nezavisnim medijima ne moze se lako nadoknaditi. Otimanje novca samo je deo stetocinstva kojem su veoma doprineli i Vojislav Seselj i Aleksandar Vucic, potpredsednik i ministar za informacije u Marjanovicevoj vladi. Istraga se jos ne vodi ni protiv Ivana Markovica i Gorana Matica, nekadasnjih saveznih ministara za telekomunikacije i informacije. Svi oni mogu biti pod istragom barem zbog javno upucenih pretnji i podsticanja na linc novinara i politickih neistomisljenika, zbog govora mrznje i zastrasivanja navodnih "unutrasnjih neprijatelja".
NUNS je pozdravio ukidanje neustavnog Zakona o informisanju i obnovio zahtev da se ostecenim medijima vrati oteti novac. S druge strane, pokretanje sudske istrage protiv ljudi koji su u sferi medija krsili Ustav i osnovna ljudska prava, ili posezali za zlocinom - kao u slucaju ubistva Slavka Curuvije i pogibije 16 radnika RTS - zahtevali smo i u vreme najzesce represije.
Test za vladavinu prava
Nazalost, nakon osam godina sudjenja sa RTS zbog politickog progona iz te kuce januara 1993. godine, Prvi opstinski sud u Beogradu prvi put je u februaru 2001. odbacio kao neosnovan tuzbeni zahtev grupe od tridesetak profesionalaca koji su zahtevali da se vrate na posao, odnosno da se odluka o njihovom upucivanju na "prinudne odmore" proglasi nezakonitom.
Smatramo da se najnovijom presudom daje legitimitet politickom progonu novinara koji su se svojevremeno suprotstavili pretvaranju RTS-a u partijski medij i glasilo najbrutalnije ratne propagande. Da ustanu protiv govora mrznje i potiranja elementarnih normi profesije obavezivali su ih i profesionalna savest i Ustav i zakoni.
Stoga ovo osmogodisnje sudjenje nije obican radno-pravni proces. To je test za vladavinu prava nakon politickih promena od 5. oktobra 2000. Zacudjuje da ni Nova RTS nije prihvatila tuzbeni zahtev grupe profesionalaca i da insistira na obrazlozenju "stare RTS" i Milorada Vucelica, nekadasnjeg generalnog direktora ove kuce, koji je 1993. tvrdio da je rec o "ekonomskoj racionalizaciji". Radi podsecanja: juna 1992, kad se u RTS-u otpocelo sa pravljenjem spiskova za otpustanje "nepodobnih" bilo je zaposleno 4.200 radnika, a 5. oktobra 2000 - gotovo 8.000.
Profesionalizacija RTS-a
NUNS od svog osnivanja insistira da se RTS ustroji prema modelu javnog servisa u sluzbi svih gradjana. Nakon 5. oktobra nase udruzenje je obnovilo ovaj zahtev, a Demokratska opozicija Srbije, sadasnja vlast, prihvatila ga je kao deo svog programa za septembarske i decembarske izbore 2000. godine. Uvereni smo da RTS ne moze "sluziti svim gradjanima" ukoliko se istinski ne profesionalizuje, jer "sluziti svima" ne znaci udovoljiti "pomalo" dnevnim politickim zahtevima svih stranaka i grupacija u Srbiji, nego izgraditi autonoman medij pod kontrolom javnosti koji ce, pre svega, postovati visoke profesionalne i eticke standarde. To pogotovo vazi za ovu medijsku kucu koja je upamcena kao simbol najbrutalnije, totalitarne propagande.
Projekti u kojima se ne insistira na sustinskoj profesionalizaciji RTS-a, vulgarizuju ideju javne sluzbe i postaju puko sredstvo za odbranu "radnih mesta" u toj kuci.
Kontinuitet državnog novinarstva
NUNS jos ne moze da ostvari pravo na ravnopravno koriscenje Doma novinara u Resavskoj ulici u Beogradu, i pored privremene mere IV opstinskog suda koja mu dopusta da se useli na drugi sprat te petospratnice. UNS i dalje zeli da ostane monopolista koji ce ovaj legat u drustvenom vlasnistvu, dodeljen pre Drugog svetskog rata svim novinarima Srbije, koristiti kao privatno vlasnistvo. Nekadasnje "drzavno udruzenje", koje je prethodnih desetak godina prihvatilo ideologiju i politiku bivseg rezima, nastoji da produzi kontinuitet zvanicnog novinarstva. Na februarskoj skupstini u Arandjelovcu obznanilo je Deklaraciju kojom se izjasnjava o aktuelnim politickim pitanjima na liniji nove vlasti, kao sto je to donedavno cinilo u korist rezima Slobodana Milosevica.
Posle nekoliko meseci pokusaja da redovnim putem ostvari svoje legalno pravo, NUNS je u februaru uputio otvoreno pismo predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici, kao i predsedniku Vlade Srbije Zoranu DJindjicu i ministru pravde Vladanu Baticu. U pismu se, izmedju ostalog, navodi: "Nezavisno udruzenje novinara Srbije doslo je u apsurdnu situaciju da vas podseca na to sta se u pravnoj drzavi mora, a sta ne sme. Neshvatljivo je da se preko legalnih i legitimnih prava naseg clanstva vec mesecima olako prelazi i da ceo slucaj bude prepusten zakulisnim radnjama i zloupotrebama u sudskim i drugim kuloarima. U nameri da predupredimo veoma los i nedopustiv epilog tipican za pravno rasulo prethodnog rezima, jos jednom vas molimo da na energican nacin, u skladu sa vasim nadleznostima i principima pravne drzave, omogucite useljenje NUNS-a u prostorije Doma novinara Srbije, tacnije sprovodjenje odluke Suda u ovom slucaju. Sigurni smo da niste zaboravili sta stoji u Konvenciji na koju ste se kao stranke demokratske opozicije obavezali. U tacki 8 Konvencije istaknuto je da cete se zalagati za 'povratak imovine koju su stvarale generacije novinara novinarskim udruzenjima na ravnopravno koriscenje'".
Da li to neko zeli da marginalizuje NUNS i posle 5. oktobra? Da li su jos potrebni drzavno novinarstvo i drzavna medijska istina?
3. mart 2001.
Izvrsni odbor NUNS |
