Filip David

Da li se u nasem novinarstvu, u nasim medijima, nesto sustinski promenilo posle 5. oktobra? Pitanje se moze i drugacije formulisati. Sta se u nasem drustvu u celini promenilo posle tog datuma koji mnogi uzimaju kao prekretnicu u novijoj srpskoj istoriji?

Proslo je pet meseci od oktobarske pobune naroda, a svedoci smo cinjenice da je za sada mnogo vise price nego dela, vise je dobrih zelja nego sustinskih promena, vise konfuzije u svim oblastima ekonomskog, politickog i kulturnog zivota nego jasnih programa i vizija kojima ce se trasirati put u buducnost.
Veliko je pitanje da li se reforme uopste mogu izvesti sa onim istim ljudima koji su doskora bili u prvim redovima prethodnog sistema. Takvi su pokazali da su na sve spremni, pa i na munjevitu promenu svojih uverenja. Ne znamo jos za slucaj iskrenog priznanja da je neko radio pogresno, lose, necasno - ispada da su svi potajno stavljali klipove u masineriju Milosevicevog rezima, uglavnom tajno, u potpunom mraku, ali navodno iz iskrene zelje da doprinesu rusenju tog rezima. Dok su s jedne strane dvolicnost i licemerje postali dominantne pojave u "oslobodjenim" medijima, s druge strane nema ni zelje, ni snage, a izgleda ni politicke volje i potrebe da se rehabilituju oni kojima su nasilno prekinute profesionalne karijere zato sto su postovali svoju profesiju i nisu pristali na diktat politicke ili kriminalne mafije.

PODZEMNA REHABILITACIJA MILOŠEVIĆA
Tako, uzimajuci sve u obzir, mozemo bez dvoumljenja reci da do ocekivanog ozdravljenja u medijima nije doslo. To se nije ni moglo ocekivati u postojecoj situaciji krize za koju nema jasnog resenja. Novu vlast sve vise zaokupljaju nasledjeni problemi na juznoj granici sa Kosovom, odnosi sa Crnom Gorom, odnosi sa Haskim tribunalom, jer je ocevidno da bez unutrasnje stabilizacije nema ni stvarnog pocetka ekonomskih reformi. Takodje postaje sve ociglednije ono sto su samo malobrojni pojedinci ukazivali jos za vreme Miloseviceve neprikosnovene vladavine - odlazak Milosevica sa politicke scene samo je preduslov za novu politiku i nove odnose. Ako sa Milosevicevim odlaskom ne ode i vladajuci nacin misljenja, ako se ne oslobodimo pogubnog uticaja ideologije, politike, partijske drzave, nacionalistickog diskursa, ako se ne oslobodimo fantazmi, zabluda, stereotipa i predrasuda koji su duboko usli u nas zivot, nas nacin misljenja, onda je posao od 5. oktobra bio uzaludan.
Pazljiviji citalac novina ili gledalac drzavne televizije zapazice da se "govor mrznje", nacionalisticke teze, aveti rigidnih predrasuda, vise ne pojavljuju na prvim stranama novina, u televizijskom dnevniku, redakcijskim komentarima. Ovi tako dobro poznati oblici prokazene propagande preselili su se, medjutim, na prividno sporedne koloseke, u stvari u termine, rubrike i programe koji su takodje veoma citani i gledani, dakle uticajni, a to su na televiziji dokumentarni programi, caskanja sa patriotama, emisije naucnog ili obrazovnog karaktera, uglavnom snimljene pre nekoliko godina, a sada reprizirane. U novinama taj tako poznati nacin misljenja susrecemo u toboze neutralnim pismima citalaca, mada se moze sa sigurnoscu nagadjati kako dobar deo tih pisama nastaje iz pera samih urednika, te u raznovrsnim feljtonima sa jedinstvenom, otvorenom ili skrivenom porukom da je medjunarodna zavera protiv Srbije i Jugoslavije postojala i postoji, a bivsi predsednik Milosevic bio je njena najkrupnija i najnevinija zrtva, da je politika prethodnog rezima u biti bila ispravna, ali neefikasna. Dakle, istovremeno sa javnom, otvorenom debatom o nesumnjivoj Milosevicevoj krivici i krivici njegovih najblizih saradnika, zbog pljacke, zlocina, korupcije, obavlja se i podzemni proces njegove rehabilitacije i davanja indulge.ncije.

OGLEDALO DRUŠTVENE NEMOĆI
Poseban oblik odrzavanja starog "kulturnog modela", odnosno svih onih glavnih misaonih konstrukcija, stereotipa i propagandnih slogana Milosevicevog rezima, jeste preko "skrivenog jezika" poruka koje se provlace "izmedju redova" u tekstovima najrazlicitijih sadrzina, od politike i ekonomije do kulture i zabave. Primera ove nove hermenautike ima mnogo, u svim medijima, od onih koji za sebe tvrde da su nezavisni. Otrov predrasuda, lazna slika stvarnosti, stvarnosti pravljene prema modelu nasih najtvrdokornijih zabluda, prisutni su i dalje, a fantazme izrasle iz "dogadjanja naroda" ostale su duboko ukorenjene u uredjivackoj politici najgledanijih medija i najcitanije stampe.
Uzevsi sve u obzir, medijska situacija nije onoliko dobra koliko se moglo ocekivati posle 5. oktobra. Zapravo promene su, kako se to kaze, kozmeticke, po povrsini, a ne sustinske. Situacija u medijima samo preslikava situaciju u citavom drustvu. Sto takva situacija prilicne konfuzije duze traje, ocekivane neophodne promene bice teze sprovesti i cena sprovodjenja tih promena bice veca. Na trulim, losim temeljima nije moguce nista ozbiljno graditi. Moraju se postaviti novi temelji, moraju doci novi ljudi sa novim idejama, nekompromitovani, odani ne politicarima i ideologijama, nego profesiji. Ali ko moze, ko ima snage i odlucnosti da ucini takve korenite promene? Za sada, takvu snagu ne vidimo. Mediji su, ipak, ogledalo onoga sto se u drustvu dogadja. Ako hocemo drugacije, bolje medije, ako zelimo da ih menjamo, onda pre svega moramo menjati, duboko i korenito, drustvo u kojem zivimo.