Bojan Toncić

Ocekivalo se da ce autori napisa i priloga u kojima se afirmise sumanuta politika bivseg rezima biti onemoguceni da uskoce u novi voz, ali dogodilo se da njihov talenat za udvoristvo u vladajucim krugovima bude prepoznat kao pozeljna sposobnost.

Postpetooktobarski period u Srbiji obelezilo je, na medijskoj sceni, munjevito presvlacenje drzavnih medija, odnosno glavnih segmenata rezimske propagande, u "simbole demokratije" koju (demokratiju) dozivljavaju i prakticiraju kao transponovanje imanentne servilnosti ka novim objektima; evo novih glavnih likova za bljutave, plitkoumne panegirike, za lazi i poluinformacije - konacno, od neceg mora da se zivi, a koga je moliti, ne valja ga ljutiti. Trebalo bi ga, stavise, odobrovoljiti.
I dok je ovakva orijentacija, koju pisaci zaposleni u vazda prorezimskim kucama nazivaju profesionalnom, jednako nemoralni koliko i legitimni izbor, odnosno pozeljno teziste diferencijacije na profesionalce i cankolisce (sto vrlo brzo donosi i trzisnu verifikaciju) - prijem na koji ovakva rabota nailazi kod novih vlastodrzaca unekoliko iznenadjuje. Ocekivalo se, u najmanju ruku, da ce autori napisa i priloga u kojima se afirmise sumanuta politika bivseg rezima biti onemoguceni da uskoce u novi voz, ali dogodilo se da je njihov talenat za udvoristvo u vladajucim krugovima bude prepoznat kao pozeljna sposobnost. Razocaravajuce, ali opet legitimno. Ali kad se to pretvori u prijateljske, stavise duznicko-poverilacke odnose - sve podseca na novo izdanje stare price. Glavna moneta postaje ono sto bi, po obecanim standardima, trebalo da bude opste dobro - informacija. Jednima je postala dostupnija, (p)ostali su, dakle, "jednakiji".

Mediji kao sredstvo za promociju
- Glavni i odgovorni urednici privatnih i nezavisnih medija i NUNS ocenjuju da ni sest meseci nakon smene vlasti u Srbiji dostup informacijama iz relevantnih vladinih i drugih izvora nije na nivou koji bi svim medijima u zemlji obezbedio normalan rad pod ravnopravnim uslovima. Smatramo da rad drzavnih organa mora biti krajnje transparentan i trazimo da odgovarajuce drzavne sluzbe i funkcioneri vise izlaze u susret zahtevima redakcija za informacijama - kaze se u saopstenju Nezavisnog udruzenja novinara Srbije i urednika privatnih i nezavisnih medija (22. mart).
Oni, takodje, konstatuju da pojedini partijski i drzavni funkcioneri "i dalje na medije gledaju kao na sredstvo za licnu i partijsku promociju". NUNS i urednici privatnih i nezavisnih medija konstatuju da "drzavni organi mogu da osnivaju i finansiraju sopstvene medije, ali se nikako ne bi smelo dogoditi da ti mediji, kao sto je to bilo u vreme prethodnog rezima, budu na bilo koji nacin povlasceni, kada je rec o pristupu informacijama.
- Mislili smo da ce sa promenom vlasti da se promeni i tretman nezavisnih medija, ali se favorizovanje odabranih provlaci do sada. Reagovali smo kao udruzenje i glavni i odgovorni urednici i protestovali zbog toga sto se delimo na one koji su blizu drzave i koji nisu. U praksi se to vidi kroz privilegovanje RTS, kao najmocnijeg medija, ali i drugih koji su bliski vlasti - oni su povlasceni kada treba izvestavati sa lica mesta, kada treba dobiti izjavu od nekog zvanicnika nove vlasti. Ukoliko se slozimo da postoje dve najsnaznije struje u vlasti - onda mozemo da kazemo da su se i jedna i druga ovako ponasale - sto su mocniji, to je upadljivije - kaze Ljubica Markovic, glavna i odgovorna urednica agencije Beta.
Po recima Stevana Niksica, glavnog i odgovornog urednika NIN-a, "favorizovanje medija je ocigledno, a neki politicari iz novoizabrane vlasti pokazuju manire koje smo vidjali ranije - koriste medije za licnu promociju, vise nego za informisanje javnosti".
- Politicari pokazuju da im se neki mediji vise dopadaju i oni mediji za koje pretpostavljaju da ce nekriticno da se odnose prema njima, blizi su im srcu. Tako imamo situaciju da se nekim medijima daju i intervjui, ali i ekskluzivne izjave, cime ih politicari caste. To je nedopustivo. Najcesce su u povlascenom polozaju drzavni mediji, ali ima i onih drzavnih medija koji nisu povlasceni - naglasava Niksic.

Zaboravljena pravila ponašanja
Glavni urednik NIN-a konstatuje da se ovakva pojava najbolje vidi u kriznim situacijama, kakva je sada na jugu Srbije, gde je jedna grupa izvestaca protestovala zbog toga sto su neki mediji privilegovani.
- Ako je rec o borbi protiv terorista i o teroristickim akcijama, o kojima javnost ima pravo i poseban interes da bude obavestena, ne moze se takvim informacijama trgovati. Politicar nema pravo da bira i kaze "tebi cu dati, tebi ne dam". Politicar ima pravo da bira kome ce dati intervju, ali kad je rec o informaciji u interesu javnosti - onda nema mogucnost izbora, to je nedopustivo - istice Niksic.
Novi odnos snaga na politickoj sceni podsetio je da nosioci vlasti imaju nezasitu potrebu da budu afirmisani - nema jedinstvenih frontova vlasti i opozicije, kao za Miloseviceva zemana, ali je, mozda tim vise, liderima heterogene grupacija na vlasti vaznije da budu prisutni u javnosti, ali jedino u pozitivnoj konotaciji. Kad je rec o opoziciji, sa njom, uglavnom, nema problema - gotovo da novinare vuce za rukav, bas kao sadasnja vlast. Kurta i Murta su, dakle, zamenili mesta.
- Mi strahujemo da ce se ponoviti ono sto smo zapamtili u prethodnom rezimu - naravno, svesni smo da to ne moze biti istovetno, ali je situacija alarmantna. Znamo da svaka vlast voli poslusnike koji joj podilaze, nasa je obaveza da na to ukazujemo i da to osporavamo. Da podsetimo kako je takvo ponasanje u suprotnosti sa nacelima demokratije i praksom u savremenom svetu - istice Ljubica Markovic.
Stevan Niksic kaze da su razlozi za nejednak tretman medija kod politicara raznoliki, odnosno da se uglavnom svode na to da se "politicarima nesto svidja, a nesto ne".
- Oni to, s vremena na vreme, i kazu. Kao sto je sad uradio SPS, izdao je saopstenje u kojem je rekao da mu se ne svidja izvestavanje jedne televizije i nece vise s njom da saradjuje. To isto je uradio i Seselj, kada je rekao da sa nekim medijima nece da razgovara. Ako to sebi moze da dozvoli jedan Seselj, SPS, funkcioneri demokratske vlasti ne mogu - oni su duzni da rade javno i da medijima dozvole da obavestavaju javnost, bez obzira da li im se ti mediji dopadaju ili ne - podseca Niksic.

Podmićivanje informacijama ili "ja tebi - ti meni"
Ova pojava, po njegovim recima, ima cak i prepoznatljive elemente korupcije i protiv nje se treba boriti sredstvima koja su novinarima na raspolaganju. NIN nema drasticno losa iskustva, kaze Niksic, do nekih politicara teze dolazi, neki prete, drugi, pak, smatraju da treba da imaju bolji tretman i da budu na naslovnoj strani. Politicari mogu i da budu tuzeni zbog prikrivanja informacija, kaze nas sagovornik, i konstatuje da je zakonom regulisana obaveza drzavnih organa da rade javno.
- Jos nije drasticno, ali ima nagovestaja da bi, ako se ne sasece u korenu, moglo da postane upravo tako. Registrujemo da neki lakse dolaze do necega sto je nama teze, nastavicemo to da pratimo i procenjujemo i, ako treba, reagovacemo. Ima pokusaja trgovine i korupcije, jer informacije imaju komercijalnu tezinu. Ako list ima ekskluzivnu informaciju - on se bolje prodaje. I to je korupcija - ja tebi ekskluzivnu informaciju, ti meni prostor i publicitet, pozitivan komentar. To znaci: politicar korumpira novine, daje im nesto sto se pretvara u novac, a dobija politicki marketing koji se placa. Ako ocekuju da ce marketing placati ekskluzivnom informacijom - to se svodi na korupciju - kaze Stevan Niksic.
Ljubica Markovic najavljuje da ce se nezavisni i privatni mediji boriti protiv ovakvih pojava, kako bi se sprecilo da postanu praksa.
- Prosto bi bilo lepo da se cuje kriticka rec o vlasti, zadatak novinara je da kritikuje vlast, da dovodi u pitanje njene odluke, da ih kritikuje. Nije zadatak novinara da precicom dolaze do informacija koje pripadaju svima. S time ne treba da se mire i novinari RTS, ako hoce da se operu i da stvore i ucvrste novi imidz - kaze Ljubica Markovic.
Ova tema, po recima Slobodana Orlica, saveznog sekretara za informisanje, "zasluzuje izuzetnu paznju koju moramo da joj posvetimo u procesu transformacije drzavnih medija i prilikom stvaranja uslova za jednak tretman, odnosno mehanizama zastite slobodnog, alternativnog informativnog prostora". Orlic u razgovoru za Dosije istice da "ukoliko su novinari registrovali da postoji nejednak tretman medija - najverovatnije te razlike postoje".
- Iz svoje perspektive, bar kada je rec o funkcionerima saveznih organa, ne vidim da postoje razlike u tretmanu. I moj prvi cilj bio je da izjednacim tretman medija, da dostupnost informacijama bude jednaka i drzavnim i privatnim medijima, kao i inostranim - istice Orlic.

Posao države i medija
On naglasava da je zadatak drzave da stvori jednake uslove za rad i poslovanje medijskih kuca "da ne bude privilegija i mogucnosti da neki ljudi prave, na primer, nekvalitetan program, a opstaju samo zbog toga sto ih drzava finansira".
- Favorizovanjem nekih medija stvaraju se privilegovani novinari koji postaju "novinari" samo zbog toga sto poseduju neku informaciju. Informacije treba da budu svima podjednako dostupne i novac koji drzava odvaja za medije treba da dodje do svih - drzava je ta koja treba da pomogne svim medijima, ne praveci razliku medju njima - kaze savezni sekretar za informisane za Dosije.
Dobra volja, dakle, postoji, i to ne samo kod politicara koji se "po definiciji" bave medijima, vec i kod vecine ostalih. Posao od javnog interesa vecina funkcionera DOS obavlja javno, tretirajuci novinare kao neophodne za transmisiju informacija do gradjana - biraca. "Ucevno", ili intuitivno, u skladu sa domacim vaspitanjem, novi se eksponenti vlasti privikavaju na svoje pratioce i "strazare" - ono sto se u drzavama razvijene demokratije zove neophodna PR obuka, kod ovdasnjih politicara je, manje ili vise, improvizacija. Retko je, ali ne i iskorenjeno, odgovaranje kroz zube na konferencijama za novinare, ili komunikacija tipa "ne slazem se s pitanjem". Bas kao i selektivno distribuiranje informacija i stavova - u skladu sa tirazom i, pre svega, lojalnoscu.
Odgovori stizu u vidu novih bisera udvoricke proze, u Srba donedavno nazivanom patriotsko novinarstvo, a svuda u svetu poltronstvo. Ili kroz "analize" tipa "nastavlja se medeni mesec politicara i stampe" (Politika) - kao, nikad se nismo ni razlikovali, a i sada smo svi isti. Jednostavno, ako se neko "venca" za politicara - ide s njim na medeni mesec, kraci ili duzi. Citaoci pre ili kasnije to prepoznaju i, stize racun u vidu remitende.
A politicari treba da se podsete da mogucnosti rezimskih medija nisu neiscrpne - u to se uverio i njihov prethodnik. Treba ih na to podsetiti, jer, konacno, "klepan kamen bolje melje".