Svetlana DJurdjević-Lukić

Konstituisanje Upravnog odbora, konacno razresenje uhapsenog bivseg direktora Dragoljuba Milanovica, imenovanje vrsioca duznosti umesto privremenog poslovodnog organa i donosenje odluke o konkursu za novog generalnog direktora RTS predstavljaju pomeranje s mrtve tacke, ali ne i razlog za preterani optimizam u pogledu skore i kvalitetne transformacije nacionalnog radija i televizije.

Hitovi meseca marta: nesuglasice na relaciji Vlada (u liku potpredsednika Zarka Koraca) - "veciti mladozenja" RTS-a Miodrag Isakov oko odustajanja od kandidature za generalnog direktora RTS; kao i one na liniji sindikati i disciplinski sudija RTS-a Nenad Ristic (privremeni poslovodni organ, a od pre nekoliko dana v.d. direktora); uz nereseno pitanje trajnog finansiranja RTS i izostanak novog zakonskog okvira u oblasti informisanja i radiodifuzije - pre vode zakljucku da je postavljanje RTS na zdrave osnove jedva i zapoceto, iako je od oktobra vec moglo biti zavrseno.

UPRAVLJAČI
Imenovanje Upravnog odbora, koji cine afirmisani stvaraoci i profesionalci iz raznih oblasti javnog zivota, prakticno je jedina svetla tacka u dosadasnjem neshvatljivom odugovlacenju sa odlukama vezanim za RTS. Medjutim, cak i kada je rec o Upravnom odboru, do imenovanja je doslo pod pritiskom sindikata, ono je izvrseno po starom zakonu, i u njemu gotovo da nema menadzera i inzenjera. Sve to neverne Tome moze navoditi na zakljucak da nam slede nova prolongiranja odluka o preko potrebnim rezovima u nacionalnoj radioteleviziji.
Sagovornici Dosijea, mr Jovanka Matic, istrazivac Instituta drustvenih nauka, Branimir Stojkovic, predavac na Fakultetu politickih nauka, Mladen Popovic, nekadasnji dugogodisnji radnik i urednik RTS, i sam v.d. direktora Nenad Ristic, manje ili vise otvoreno izrazavaju oprez u pogledu sposobnosti ovakvog Upravnog odbora da se brzo upozna s pravim stanjem u RTS i pocne da donosi preko potrebne vazne odluke na nacin kako to rade upravni odbori u privredi.
Stojkovic smatra da su "pomesani loncici", tj. Upravni odbor i Programski savet, jer je prioritet organizaciona transformacija: "Za upravljanje su potrebne organizacione sposobnosti i vizija, cega trenutno nema na vidiku." Ristic spontano koristi termin "Programski savet", a Jovanka Matic objasnjava: "Upravni odbor po sadasnjem sastavu moze samo sluziti kao brana od neposrednih politickih uticaja na organizovanje programa. To nije mali napredak, ali nikako nije dovoljan da obezbedi novu vrstu medija kakav 'televizija kao javni servis u sluzbi gradjana' treba da bude".

STRATEGIJA
Ima li zaista zainteresovanih za televiziju kao novu vrstu medija i javni servis u sluzbi gradjana, tesko je razabrati.
Nekoliko sindikalnih organizacija u RTS zahteva odlucnije rasciscavanje sa prethodnim rukovodstvom i praksom, ali se u borbi za clanove listom opredeljuje protiv koncepta "nulte tacke" koji predlaze Isakov, rukovodeci se prvenstveno zastitom sopstvenih radnih mesta. Isakovljevu ideju o gasenju postojece RTS, Nenad Nikolic, clan G 17 Plus smatra pravno neizvodljivom, jer bi znacila proglasenje bankrota drzave. Mnogi citav koncept vide kao postavljanje nemogucih uslova, bez ozbiljne namere predsednika Reformista Vojvodine da se prihvati stvarnog posla u RTS. Drugi smatraju da je nalazenje pravnih izgovora samo neka vrsta racionalizacije, panicne samoodbrane gotovo osam hiljada zaposlenih prema kojima ne treba biti sentimentalan, jer nema razloga da budu privilegovani u odnosu na druga preduzeca.
Oklevanje Vlade da nacini rezove i u drugim preduzecima, za njenu sliku o samoj sebi manje vaznim, izostanak preciznog dogovora o licnosti generalnog direktora i konceptu trasformacije, kao i odluka da se, suprotno praksi najveceg broja svetskih radiotelevizija i preporuka UNESKA, RTS finansira iz budzeta - mogu biti vidjeni i kao zelja da se RTS i dalje drzi pod direktnom kontrolom.

FINANSIJE
"Sistem je finansijsku upusten, a sadasnja situacija deluje kao da Vlada u slucaju da televizija postane nevaljala lako moze da zavrne slavinu. Gradjanstvo slabo podmiruje i racune za struju, pa sam skeptican i kako ce pretplata funkcionisati dok se ekonomske prilike ne stabilizuju", kaze Stojkovic.
Nenad Ristic spreman je da kvalifikuje sindikalne akcije i zahteve kao "amatersko ponasanje poluinformisanih ljudi punih gneva, bez prethodne provere cinjenica". Propuste u rasciscavanju situacije u RTS objasnjava "zestokom borbom da se RTS odrzi programski i finansijski" i potrebom da se radi polako, po proceduri, uz proveru svih cinjenica, i bez ulazenja u pravne sporove za koje nema osnova da ce biti dobijeni. (Po njemu, stotinak stanova nece moci da se vrati RTS-u, visoki racuni za mobilne telefone ne stete firmu vec samo povecavaju vrednost koriscenja predajnika koji su paket aranzman sa Telekomom, placanje dugova u sekundama je obustavljeno. Priznaje da je znao da se kolektivni ugovor ne primenjuje, ali objasnjava da je sistem narusen jos od 1995. godine i da je proces vracanja, odnosno uspostavljanje novih kriterijuma veoma dugotrajan, jer zahteva razmatranje svakog pojedinacnog slucaja.) U razgovoru za Dosije Ristic nije krio primere "apsolutno neobjasnjivih apsurda" u sadasnjem ustrojstvu RTS, ali jeste svoje ideje o novoj organizaciji zaklanjanjuci se iza privremenosti sopstvene rukovodece pozicije.

VOLJA
Koncept nacionalne radiotelevizije kao javnog servisa, definisan jos pre nekoliko decenija kao "Najbolje za vecinu" (Kejnz), koji se sve vise pominje u Srbiji, tako deluje vise kao floksula iza koje se skriva neodlucnost svih glavnih aktera koji o trasformaciji RTS treba da odlucuju.
"Upotreba ovog izraza predstavlja veliki napredak, jer oznacava da se javnost postepeno udaljava od televizije kao prirodnog i neminovnog instrumenta vlasti, ali je istovremeno poprimio i kakrakteristike fraze koja na povrsini demonstrira podrsku reformi najuticajnijeg medija, medjutim, i prikriva nedostatak strategije za njemu realizaciju, nedostatak konkretne politicke volje da se udje u velike probleme koji ce pratiti transformaciju", naglasava Jovanka Matic. "Organizovanje nacionalne televizije je veliki drustveni posao i ne moze se poveriti ni samo jednom direktoru ni Upravnom odboru. Do sada su se vec morale razgraniciti nadleznosti aktera u transformaciji RTS - Skupstine, Vlade, Upravnog odbora, sindikata i udruzenja novinara."
Drzeci palceve svakom ko dodje na mesto direktora RTS, Mladen Popovic podrzava Isakovljev koncept, ali smatra jedinim pravim nacinom za ozbiljnu reorganizaciju angazovanje konsalting firme iz inostranstva, uz obaveznu edukaciju onog broja zaposlenih koji bude optimalan.
Po onoj staroj, karavani prolaze, a neko je vec zavapio: vrati se Mitevicu, sve ti je oprosteno.