Bojan Toncic
Jedno u nizu neprijatnih iznenadjenja koje je priredila "nova" Radio-televizija Srbije, sa Nenadom Risticem na celu, jeste i odbijanje tuzbenog zahteva radnika koji su na prinudnom odmoru punih osam godina. Ocito da je poziv da se vrate na posao upucen nekoliko dana nakon "oslobadjanja" bio tek reda radi. Medjutim, ono sto je mnogo gore, prvi put tuzbeni zahtev odbija prvostepeni sud. Ranija cetiri zahteva su pred Prvim opstinskim sudom usvajana, ali ih je drugostepeni Okruzni sud u Beogradu vracao na ponovno odlucivanje, iz formalnih razloga (slicna je sudbina zadesila i privremenu meru, nalog za vracanje ovih ljudi na posao, koju je doneo sudija Nikola Kitarevic).
Tuzbeni zahtev za povratak na radna mesta trideset dvoje radnika Radio-televizije Srbije koji su 1993. godine, u vreme direktorovanja Milorada Vucelica, upuceni na placena odsustva, odbacen je 9. februara pred Prvim opstinskim sudom u Beogradu. Odlukom Veca kojem je predsedavala sudija Gordana Komnenic, nastavljena su nesumnjivo najduza placena odsustva na ovim prostorima, zapoceta u vreme kada je drzavna radio-televizijska kuca bila kljucni segment logisticke podrske sovinistickom divljanju. Bio je to period u kojem su tek retki izuzeci remetili svenarodni konsenzus u kukavicluku i ludilu - za njih nije bilo mesta pred ekranima i mikrofonima, niti u bilo kojem delu procesa proizvodnje radio i televizijskog programa. Upuceni su na placena odsustva (pre toga su programski marginalizovani i odredjene su im zarade neprimerene njihovim kvalifikacijama i radnom iskustvu) koja su obrazlozena sintagmom koja ce postati dezurna - "zbog sankcija Ujedinjenih nacija", odnosno "smanjenja obima posla". Sve, navodno, u skladu sa Kriterijumima koje je ustanovio generalni direktor Milorad Vucelic.
OBRAŽLOZENJE JEDNOG MORALA
Od upucivanja radnika na prinudne odmore i placena odsustva u RTS je zaposleno vise od cetiri hiljade ljudi. Ta cinjenica je za sudsko vece nevazna jer, kako pise u obrazlozenju presude, "Vece smatra da raspisivanje konkursa za prijem novih radnika spada u domen odlucivanja o pravima i obavezama zaposlenih, sto je u iskljucivoj nadleznosti organa preduzeca, dok je uloga suda da ceni zakonitost tih odluka sa aspekta primene vazecih propisa u momentu kada su doneti, ne zavirujuci u ocenu celishodnosti, jer sud nema ovlascenja da odlucuje o pravima i obavezama zaposlenih". Posle ovakve recenice namece se pitanje kakva to ovlascenja ima Sud i zar ovaj proces nije pokrenut upravo zbog prava i obaveza zaposlenih. I gde to onda sme Sud da zaviri, ako ne i sirom otvori oci?
Sud, takodje, konstatuje da "nisu tacni navodi tuzilaca da su upuceni na placeno odsustvo zbog politickog angazmana", iako je medju njima ceo Izvrsni odbor Nezavisnog sindikata RTS, prvog takve vrste u Srbiji.
- Zapanjen sam ovom odlukom suda, ispostavlja se da su mogli da nas izbace glatko, bez suvisnih formalnosti. Jasno je da iza ovoga stoji namera da stiti "novu" RTS. Ova presuda je skandalozna i nova vlast mora da zna da nece moci da ucutka ljude koji nisu cutali u vreme kada mnogi danasnji ministri nisu postojali na politickoj sceni - rekao je Lazar Lalic, jedan od tuzilaca, predsednik bivseg Nezavisnog sindikata RTS (Danas, 10. februar ).
- Pozivam ministra pravde Vladana Batica da se izjasni povodom ovog skandala i kaze javnosti sta se desava u Prvom opstinskom sudu u Beogradu - dodao je Lalic u svojoj izjavi.
Po oceni Sene Todorovic, nekadasnjeg sekretara Informativne redakcije, "rec je o politickom progonu, o cemu svedoci duzina trajanja 'odmora' na koje smo upuceni".
- Mnogi od radnika otpustenih 1993. godine vraceni su na posao, ali mi smo dobili kartu u jednom pravcu. I u vreme sudova represivnog rezima, prvostepena veca nisu presudjivala u korist RTS, ali sada sude sudovi 'demokratske' vlasti, oni mogu ono sto nije mogao Milosevic - kaze Sena Todorovic (Danas, 10. februar)
MANTRA ZVANA "SANKCIJE"
Advokati odstranjenih radnika RTS Momir i Bratimir Tomic ulozili su zalbu Okruznom sudu u Beogradu na presudu Prvog opstinskog suda zbog "pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja, pogresne primene prava i bitnih odredaba parnicnog postupka". Zastupnici odbrane ukazuju da Sud nije utvrdio odlucujucu cinjenicu, navodno "smanjenje obima posla usled dejstva sankcija Saveta bezbednosti", na sta se pozvao poslodavac donoseci sporna resenja. Odbrana, stavise, dokazuje da je u prve tri godine sankcija realizovano vise emisija nego sto je planirano, odnosno da su "indeksi ostvarenja bili za 1992. godinu 113,6, u 1993. 112,3 i u 1994. godini 106,6".
- Pored ovog dokaza, tuzioci su Sudu prezentirali i druge cinjenice na osnovu kojih je mogao da utvrdi da nije doslo do smanjenja, vec do povecanja obima posla. Takvi dokazi su i javne izjave celnika Televizije (tadasnjeg direktora Milorada Vucelica) da je RTS u vreme sankcija pojacala informativno-propagandnu funkciju i obim programa i da je povecala broj dopisnistava u zemlji. Takodje, upravo 1993. godine RTS je uvela 24-casovni program Treceg kanala, prosirila ili uvela mnoge emisije - navodi se u zalbi.
Odbrana, takodje, konstatuje da presuda nema personalizovane razloge za odbijanje svakog tuzbenog zahteva, te da ovaj spor, nakon punih osam godina, "dobija obelezje pravne rasomonijade, odnosno da je zakon po kojem su tuzioci upuceni na placena odsustva prestao da vazi pre pet godina".
RTS "ekrani" posle petooktobarskog prevrata isijavaju servilnost novoj vlasti i, uz izuzetke, tesko svarljive proizvode koji, u boljim slucajevima, mogu kako tako da "prodju". Neko bi, ipak, morao da zna odgovor na pitanje zasto u RTS nema mesta za ljude koji znaju posao. Nenad Ristic, celnici Demokratske opozicije Srbije, novi urednici... Javnosti ostaje da logicira moze li se u ovom trenutku uraditi nesto "zakonito" i "celishodno" u isto vreme.
PISMO KOJE SU PROTERANI RADNICI RTS-a UPUTILI MINISTRIMA PRAVDE POSLE ODLUKE PRVOG OPŠTINSKOG SUDA
Beograd, 12.02.2001.Saveznom ministru za pravdu
g. Momcilu Grubacu
Republickom ministru za pravdu
g. Vladanu Baticu
Postovana gospodo,
Kao sto je nasoj javnosti vec poznato, u januaru 1993. tadasnji generalni direktor Radio televizije Beograd Milorad Vucelic doneo je odluku o upucivanju na prinudni odmor odredjenog broja radnika. Ova je prilika zloupotrebljena da se sprovede klasicna "politicka cistka" i sa radnih mesta uklone svi oni nepodobni koji su se suprostavljali ratnoj propagandnoj politici radija i TV, "govoru mrznje", nepostovanju profesionalnog kodeksa i krsenju profesionalnih kriterijuma uredjivacke politike.
Protivno svim medjunarodnim konvencijama o zastiti sindikalnih funkcionera, trinaest clanova Izvrsnog odbora Nezavisnog sindikata ukljucujuci i predsednika kao i dva potpredsednika ovoga sindikata, takodje su proglaseni za suvisne i nepodobne, zabranjen im je ulazak u zgrade RTB cime je nasilno onemogucen rad Nezavisnog sindikata, prvog takvog sindikata u Srbiji.
Nezakonitost ove odluke ogledala se, izmedju ostalog, i u tome sto pored svih drugih manipulacija nisu postovani ni kriterijumi za slanje radnika na prinudne odmore koje je doneo sam generalni direktor Milorad Vucelic.
Sudski proces koji je grupa radnika radija i TV zapocela u januaru 1993. i koji spada u radne sporove sto se resavaju po hitnom postupku, evo usao je u svoju devetu godinu! Sud je u medjuvremenu doneo cetiri presude u korist radnika RTB, ali ih je visi sud redovno ponistavao iz formalnih razloga, cime se samo potvrdjivala ocigledna politicka dimenzija citavog slucaja.
Ocekivali smo da ce posle septembarskih izbora i oktobarskih dogadjaja radnici nezakonito udaljeni sa svojih radnih mesta dobiti sudsku rehabilitaciju i moralnu satisfakciju. No dogodio se pravi sudski skandal. Novi sudija Gordana Komnenic (na ovom slucaju radi tek nekoliko meseci ), saopstila je presudu kojom se odbacuju svi nasi zahtevi za vracanje na posao sa glavnim obrazlozenjem da je generalni direktor po prirodi svoje funkcije imao pravo da tako postupi - cak bez obaveze da postuje kriterijume koje je sam doneo. Dakle, ne samo da nije uzeta u obzir profesionalna dimenzija slucaja - suprostavljanje radnika krsenju profesionalnog kodeksa, eticka dimenzija - kritika uredjivacke politike, koja je u medjuvremenu pokazala svu svoju stetnost i krimogeno lice, nego nisu prihvaceni kao dokaz ni pravna dokumenta o kriterijumima za slanje na prinudne odmore, ni izjave brojnih svedoka niti mnogi prilozeni pismeni dokazi da odstranjeni radnici nisu bili nikakav visak nego naprotiv, neophodni na svojim radnim mestima.
U Deklaraciji Saveta Evrope o uslovima koje Jugoslavija treba da ispuni kako bi postala ravnopravni clan ove organizacije, jasno pise da je jedan od vaznih uslova politicka, moralna i profesionalna rehabilitacija otpustenih novinara i njihovo vracanje na radna mesta. Obavestavamo Vas da ce nasi dalji potezi biti usmereni na trazenje pravde i pravne zastite preko Medjunarodnog udruzenja novinara kao i preko Saveta Evrope, u nemogucnosti da svoja osnovna radna i ljudska prava ostvarimo u sopstvenoj zemlji.
Ne samo da nismo dobili nikakvo moralno zadovoljenje za nase zalaganje na cuvanju obraza profesije, nego je ovom sramnom i skandaloznom sudskom odlukom data satisfakcija osobama koje bi trebalo da odgovaraju za nedela pocinjena u medijima poslednjih desetak godina.
Spremni smo da Vas u licnom kontaktu detaljnije obavestimo o ovome slucaju koji zauzima posebno mesto u novijoj istoriji manipulisanja i zloupotrebe medija, jer je njime zapocelo dugogodisnje proganjanje nepodobnih novinara, urednika i ostalih zaposlenih na drzavnom radiju i televiziji u periodu Miloseviceve vladavine. Ovaj slucaj i njegov nesretni epilog (nadamo se ne konacni) otvara niz krupnih pitanja vezanih za nase sudstvo i njegovu ulogu u pravnoj i moralnoj rehabilitaciji nepravedno proganjanih grupa i pojedinaca, pripadnika odredjenih profesija.
|
