Bojan al Pinto-Brkić

Malta je najveca evropska drzava bez nacionalne televizije; ima 330 hiljada stanovnika. Ova cinjenica objasnjava se liliputanskom prirodom ostrva i slabom ulogom centralne vlasti. Populaciono dvadesetak puta veca Srbija, uprkos snaznoj ulozi centralne vlasti, suocava se poslednjih sedmica sa velikom dilemom: sta raditi sa nasledjenom propagandnom masinerijom svrgnutog totalitarnog rezima, raspolozenom da postane nacionalna televizija?

RTS ima 7.777 zaposlenih u 51 poslovnoj jedinici, ogromne dugove, zastarelu produkcionu i emisionu tehniku, golemu moralnu odgovornost i poneku individualnu krivicu iz proteklih ratova; nema jos direktora, nema ni glavnog i odgovornog urednika od 5. oktobra prosle godine, profesionalnih standarda ne zna se da li je ikada imao...

POĆETI OD NULE!
Odgovorni urednik beogradskog dnevnika Glas javnosti Dragan Vlahovic, pokusavajuci da definise koncept transformacije RTS u nacionalnu televiziju, ne vidi "blagotvorno resenje u skorije vreme", ali podvlaci da je svakoj drzavi "apsolutno neophodna" nacionalna TV.
Vlahovicevu tezu spremni su podrzati mnogi. Ako ona podrazumeva program koji stiti nacionalne interese, kaze novinar nedeljnika Vreme Dusan Radulovic, bivsi odgovorni urednik Radio Beograda, Srbija ne bi trebalo da se razlikuje od ostalih evropskih zemalja. Upitan o konkretnim resenjima koje zagovara: jedan drzavni program bez reklama, dotiran iz drzavnog budzeta, sa menadzmentom i produkcijom usmerenom da svake godine konkurise za sredstva za nove sadrzaje, jedan sportski, jedan zabavni... odrzivi na komercijalnom principu, nesto poput primera iz Svedske. Radulovic podrzava ideju momentalne likvidacije postojeceg i osnivanja novog RTS-a, ciji je autor Mile Isakov, lider vojvodjanskih Reformista, jedne od clanica vladajuce koalicije DOS, igrom slucaja jedini kandidat za generalnog direktora nacionalne televizije. Novinar Vremena objasnjava, zbog cinjenice da je aktuelna produkcija na nivou od pre 20-30 godina: "Da skinete boju sa ekrana cinilo bi vam se da gledate neki vremeplov" i smatra da se moraju praviti radikalni rezovi u kadrovskoj politici, dok se tehnika da lako zameniti i da je "normalno da Isakov zeli da pocne od nule".
Radulovic i Vlahovic su nacelno saglasni da je sve u rukama Vlade, koja se mora dogovoriti oko narednih poteza, ali da koncept nacionalne televizije kao javnog servisa, tehnoloski znacajno unapredjenog, uravnotezenog, sa primerenim brojem zaposlenih (odgovorni urednik Glasa javnosti se zalaze za princip ekonomske odrzivosti, uz "male intervencije vlade"), nema alternativu. Oba sagovornika Dosijea podrazumevaju formiranje upravnog odbora RTS koji ce voditi medij kao sve velike kompanije, ali iskazuju razlike kada je rec o sastavu. Radulovic bi ukljucio "licnosti od integriteta", javne, kulturne i naucne radnike, dok Vlahovic pledira u korist predstavnika vlade "koja daje pare" i ostalih sustinski (materijalno) zainteresovanih.

NE MOŽE SE POĆETI OD NULE!
Dr Nebojsa Popov, urednik dvonedeljnika Republika, insistira, medjutim, da personalno pitanje ne sme postati sustinsko. Po njemu je to koncept nacionalne televizije: da li mediji, pogotovo drzavni, mogu imati medijatorsku komponentu izmedju najrazlicitijih stanovista pri prelasku iz totalitarizma u demokratiju? Suprotno medijatorskoj komponenti je puko konfrontiranje, dominantno u poslednjih 12 godina. Popov podseca da je u Srbiji i pre Milosevica postojala vladajuca ideologija sa pretenzijama da bude sveobuhvatna i da je u njenoj direktnoj sluzbi bila i televizija.
Urednik Republike sumnja da je drustvo oslobodjeno velikih ideologija i pita se ima li pretenzija da u svojim rukama zadrzi RTS. "Ako vlast nema tih pretenzija, onda je pitanje kakva njoj televizija treba, kakva bi televizija bila korisna drustvu u nastajanju?" Dodaje da ta potreba ukljucuje najsire shvaceni domen informisanja i obrazovanja, a price o raspustanju RTS naziva neozbiljnim, jer je citavo drustvo "ozbiljno obolelo, ali ga niko ne moze raspustiti, pa praviti novo".
Popov pokrece drugu temu: da li je moguce razmontirati RTS kao propagandnu masineriju u sluzbi totalitarne vlasti i ko su zainteresovani akteri za uspostavljanje javnog servisa, "najjeftinijeg nacina obrazovanja u modernom drustvu, pod uslovom da ljudi koji rade na RTS prihvate da ne budu deo necijeg propagandnog aparata". "To je istovremeno i nacin da se oslobode opterecenja ucesca u dosadasnjem propagandnom aparatu, ali prvenstveno zavisi od njihovih ambicija da rade svoj posao", kaze Popov.

KLJUĆNI TEST
Urednik Republike je, svejedno, ostao nedorecen po pitanju moze li 7.777 zaposlenih u RTS da radi svoj posao nezavisno od ambicija, i postoji li drzava koja to moze servisirati, a to su glavne dileme Republicke vlade. Potpredsednik zaduzen za informisanje i obrazovanje, dr Zarko Korac, posle konsultacija sa pravnicima" zakljucio je da nacionalnu televiziju ne treba ukinuti i najavio sastanak lidera DOS na kojem ce konacno biti usvojen plan o RTS. Isakov je odgovorio da on pristaje da bude direktor samo u slucaju da njegov novi koncept, ukidanje pa osnivanje RTS, bude potvrdjen. Nekoliko sindikata, broj se neprestano povecava, najavilo je proteste ma sta da lideri DOS odluce, pa ce vladajuca koalicija uz programska, personalna i moralna nacela morati da raspravlja i o socijalnim, a novca, naravno, nema. Pored hapsenja celnih ljudi svrgnutog rezima Slobodana Milosevica, cini se da ce RTS biti kljucni test spremnosti novih vlasti da izvrse sistemske promene. Sanse da ce proci nekako sve su manje i manje. Opet, za uspeh nije potrebno mnogo...

Dokumenti
Sredinom februara 2001. na RTS-u je procitano saopstenje pod nazivom "Reagovanje na kampanju". Ideja za takav nacin obracanja javnosti potekla je iz redakcije Beogradskog programa, a samo Reagovanje predstavljeno je kao inicijativa zaposlenih u toj kuci.
Prethodnih mesec dana na RTS-u je autonomno vodjena kampanja za njegovu transformaciju u javni servis.

REAGOVANJE NA KAMPANJU
Posle mesec dana kampanje za transformaciju drzavne televizije kao javnog servisa svih gradjana, potpisane 12. 01. 2001. godine od strane vecine pisanih i elektronskih medija, strukovnih udruzenja, sindikata i nevladinih organizacija, zahteva upucenog javnosti kao i Vladi Republike Srbije - mi, nosioci kampanje moramo da konstatujemo sledece:
1. Da ni javnost ni Vlada nisu pokazali nikakvo interesovanje za sudbinu drzavne televizije.
2. Tacnije, Vlada, izvrsna vlast u potpunosti samostalno i bez ikakve komunikacije sa samom Televizijom, njenim organima i Sindikatom u atmosferi konspirativnosti priprema nekakvo razresenje koje ce biti podneto ovoj instituciji kao svrseni cin.
3. Kljucni ljudi buduce drzavne televizije, Upravni odbor, generalni direktor i glavni i odgovorni urednik Informativnog programa ponudjeni su javnosti, ali ne i RTS-u kao iskljucivi izbor izvrsne vlasti, odnosno Vlade.
4. Miodrag Isakov, buduci generalni direktor RTS, kako se oficijelno predstavlja po medijima i savetovanjima o medijima na kojima daje izjave o tome sta i kako ce biti sa RTS-om - izgleda da ima otvoren mandat DOS-a da tu stvar (RTS) uredi po svom nahodjenju i misljenju, obavestavajuci gradjane da ce RTS biti slobodan i otporan na uticaj DOS-a, a on sam postavljen od DOS-a i predsednik jedne stranke vise nece biti to vec ce se vratiti profesiji.
5. Gospodin Miodrag Isakov kao i gospodja Ofelija Backovic, buduci prvi ljudi RTS, a kako saznajemo iz medija, prihvataju pozive iz tih medija na kojima meditiraju o RTS-u, ali odbijaju pozive ove kuce da se pojave u nasem studiju i tu otvore dijalog o buducem polozaju ove drzavne institucije.
6. Mi, nosioci kampanje, zelimo da ponovo javno izjavimo da smo svesni teskog nasledja RTS. Uostalom, ko to moze bolje da zna od nas samih, i da smo od 05. 10. 2000. godine ulozili ogroman napor da odrzimo program trazeci istovremeno pomoc, pre svega kadrovsku, od svojih kolega u strukovnim asocijacijama, koja je na zalost izostala, kao i podrsku koju smo ocekivali od nove demokratske vlasti.
7. Sa nemalim ogorcenjem mi, belo roblje RTS-a, koji smo proteklih godina egzistencijalno i profesionalno ponizavani bestijalnim ponasanjem partijske oligarhije SPS-a, ne mozemo da danas prihvatimo monopolisticko moralisanje "heroja istine", privatnih i nezavisnih medija, koji su prethodnih godina ne samo nesmetano radili i promovisali "istine" (jedan je Slavko Curuvija), vec su svih tih godina vise nego pristojno ziveli, a ne malo njih se i obogatilo na toj "istini", a u interesu gradjana, naravno.
8. Stoga ponovo, pozivamo na dijalog ne samo Vladu vec i organizovani civilni sektor - Univerzitet, NUNS, nevladine organizacije, predstavnike pisanih i elektronskih medija, na dijalog koji mora biti javan, dostupan gradjanima i koji ce samim tim garantovati instituciju drzavne televizije kao javnog servisa svih gradjana ove zemlje.