Slobodan Reljić

Uspostavljanje osecaja sigurnosti u profesiji-novinar u nasim prilikama nesto je komplikovanije nego u mnogim drugim profesijama. Novinar se ovde svakog dana mora suociti sa sizofrenom situacijom. On se budi sa osecajem svoje teske materijalne ugrozenosti. Onda ode na posao i taj osecaj prekriva onim sto uloga javne licnosti u drustvima (pa i u ovakvom drustvu) nosi - osecajem da je vazan! Opet, kad izadje s posla on se vec u gradskom prevozu suocava sa saznanjem da je niko i nista. Bilo bi zanimljivo istrazivanje sta to novinari sanjaju cekajuci jutro koje ih vazda vodi u novi sizofreni dan?

Urednica rubrike "Style" lokalnog americkog lista Pittsburg Post Gazzette pogledala je sluzbeni auto koji joj je kupila redakcija i - odbila da ga vozi. Iz nase perspektive, razlog za takav postupak deluje blesavo, ali je u Pitsburgu odmah prihvacen sa razumevanjem. Naime, na zurke, revije, balove, zabave, promocije gde mora da se pojavljuje urednik rubrike o modi i dzet-setu dolazi se takvim limuzinama da bi njoj ponudjeni auto delovao smesno, a ona persona nedostojna tog drustva. A novinar se u svom poslu ne sme osecati inferiornim.
Koleginica Ljubica Gojgic iz NIN-a koja je proslu godinu provela u pomenutom listu ima, naravno, jos prica koje ce potvrditi da u zapadnim drustvima nije slucajan onaj stav iz Minhenske deklaracije. Naime, u dokumentu usvojenom na sastanku predstavnika sindikata novinara sest clanica EZ 1971. godine (Zvanicni naziv: Deklaracija o pravima i obavezama novinara Evropske zajednice), jedna od pet tacaka u delu Deklaracije o pravima glasi: "S obzirom na svoju funkciju i odgovornost, novinar ima prava ne samo na prednosti koje proisticu iz kolektivnih sporazuma, nego i na individualni ugovor s poslodavcem koji mu/joj obezbedjuje materijalnu i moralnu sigurnost za rad, kao i mesto u platnom sistemu koje odgovara njegovom/njenom socijalnom polozaju i garantuje njegovu/njenu ekonomsku nezavisnost".
U zapadnim demokratskim drustvima profesija novinar pripada srednjoj i visoj srednjoj klasi, a poslodavac je spreman da to placa jer hoce svom mediju da obezbedi status nezavisnog i pouzdanog informatora koji je nepotkupljiv. A ljudi vole mitove o nezavisnosti medija i herojski opasnim naporima novinara i spremni su da u njih veruju i, sto je u biznisu najvaznije (a novinarstvo je, ipak, pre svega biznis), spremni su da za to svakodnevno izdvajaju pare.

PROFESIONALCI
To je ono sto se tice poslodavaca i ljudske prirode, a da bi oni koji prikupljaju i oblikuju drustveno relevantne informacije to mogli da rade na najbolji nacin moraju biti - profesionalci.
Cedomir Cupic, profesor etike na Fakultetu politickih nauka u Beogradu (gde se studira zurnalistika) profesionalnost definise kao jedinstvo moci znanja i moci savesti.
"Samo znanje daje strucnjaka. To je covek koji zna posao, ali svoje znanje moze upotrebiti na najrazlicitije nacine", kaze Cupic. I na one nemoralne, kao i moralne. Tek u jedinstvu sa moci savesti takav covek postaje profesionalac. Moc savesti upucuje strucnjaka na univerzalne ljudske vrednosti i pitanje mere. Tako osposobljen novinar vam svakako nece objasnjavati da se pravilo audiatur et altera pars ostvaruje banalizovanjem koje sam ja sazeo u karikaturu: dam minut Hitleru, a onda dam minut Jevreju! I to bi bilo to".
Zivot je mnogo komplikovaniji, pa su i obaveze masovnih medija (kao relativno povrsnog uvida u stvarnost oko nas) znatno vece od uproscavanja velikih nacela. Ne moze covek koji se spremio za pompezni prijem kod francuskog ambasadora da juri za gradskim prevozom kakav je na Balkanu. Nije tu u pitanju licni komfor, nego problem sto se tim stanjem jasno ocrtava njegova profesionalna nemogucnost da stvari posmatra i procenjuje iz iste ravni kao oni o kojima obavestava javnost. Ne placa Wall Street Journal, list za svet visokog biznisa, iz cistog hira prvu klasu avionskog prevoza svojim novinarima. (Mozda bi se mnogi od njih bolje osecali u ekonomik-klasi). Ali, ne moze beskucnik koji zivi ispod mosta u predgradju da hladno analizira berzanske tokove, bar ne za onu publiku koja takve novine kupuje.

NESIGURNOST
"Materijalno ugrozen covek ne moze da uspostavi osecaj ni elementarne sigurnosti. A direktno i drasticno ugrozen, on nema ni osecanja, ni moralnosti. Potreba za sigurnoscu je jedna od osnovnih potreba coveka". (Cedomir Cupic)
Sta je posledica? U odnosu na ostale javne licnosti koje u ovakvoj drustvenoj podeli rada uspevaju da obezbede svoju materijalnu sigurnost (pa i vise) novinar - od koga se ocekuje jos i javna kontrola tih kretanja koja su uvek blizu nekih mutnih radnji - postaje sasvim inferioran. Zivi stalno izmedju ideje da bi mozda i on mogao da uzme Nesto (uvek je tako blizu!) i realnog straha da mu to javnost i kolege nikad nikad oprostiti.
Tako se dobija novinarska profesija cija je drustvena korisnost veoma mala - odnosno cesto i sama suprotnost osnovne uloge. S druge strane, materijalna utilitarnost novinara pojedinca svodi se na grabljenje za mrvice sa stola mocnih. I ljudi i profesija prodaju se za sitnis.
Drustvene posledice su teske. Jedni citavo javno mnjenje guraju u dolinu kuknjave i rezignacije, a drugi sva svoja znanja, moc u drustvenoj hijerarhiji, mit o novinarskom znacaju i hrabrosti i velika nacela profesije iznose na buvljak sumorne svakodnevice i rasprodaju ih kao sto polupismeni naslednici razbacuju velike biblioteke ucenih i uvazenih predaka. Sto je najgore, za takve "profesionalce" predmet trgovine je javan, a onda se ta opsta nemoc transparentno pokazuje u drustvu - iz minuta u minut, iz dana u dan, iz nedelje u nedelju. Tako se jedan izuzetno vazan mehanizam koji je "cetvrti stub" demokratskih drustava (parlament, vlada, sud i - stampa) pretvara u kiselinu koja opasno nagriza samu osnovu drustva. U takvim drustvima misao americkog predsednika Dzefersona zvuci kao citat iz stare bajke ciji nam je nekad drag sadrzaj kolektivna amnezija sklonila u podrume mozga. Ipak cemo citirati: "Ako bi meni bilo ostavljeno da odlucim da li mi treba da imamo vladu bez stampe ili stampu bez vlade, ne bih se dvoumio ni za trenutak da izaberem drugu mogucnost".
Ovakve ode slobodnoj i nepotkupljivoj stampi imaju za posledicu da ce malo koji moralni kodeks na Zapadu (bilo medija, bilo udruzenja novinara) zaobici pitanje "konflikta interesa" koji mogu nastati u novinarskoj glavi zbog "poklona, usluga, besplatnih putovanja, posebnog tretmana... dodatnog zaposlenja, politicke angazovanosti, posedovanja javnih kancelarija...". Americko Drustvo profesionalnih novinara izricito drzi da "novinari moraju biti oslobodjeni obaveza prema bilo kakvim interesima osim prava javnosti da sazna istinu".
Jos jedan primer iz Pitsburga. Lanac prodavnica "Lord&Taylor" zakupi vaznu zgradu u gradu, porusi staro, obnovi. Ali, arhitektonski kriticar Pittsburg Post-Gazzette je to ostro napao. Pokrenuo javnu kampanju. Menadzment lanca prodavnica preti da ce povuci zamasnu reklamu. Drama! Da li list pokusava da spor izgladi na stetu svog novinara a za saku dolara? Ne.
Primer drugi: Menadzment lista obavestava zaposlene da im lanac robnih kuca daje specijalni popust ovog vikenda. Deset minuta kasnije glavni i odgovorni urednik obavestava novinare da se nece blagonaklono gledati na rizicno prihvatanje i takvih privilegija.
Naravno da se ovde radi o racunu. Izracunato je da bi steta od takvih transakcija po ugled nepotkupljivosti lista i njegovih novinara bila veca od trenutnih koristi. Jer je nepobitno tacno da se materijalna sigurnost lista i novinara ne smeju ostvarivati bilo kako i bilo kakvim novcem. Stete koje donosi "svaki novac" i "male privilegije" su trajne i skupo je njihovo ispravljanje. Ali, to nikako ne znaci da vlasnik moze slabije da placa svoje novinare.
Na kraju i NUNS-ov kodeks iz 1994. godine obavezuje novinara da "odlucno izbegava sve privilegije koje bi mogle da uticu na nezavisno obavljanje njegovih profesionalnih duznosti." Iz formulacije se moze uociti usputnost ove napomene. Svi mi znamo sta se zbiva u sudaru visokog nacela i stvarnosti kakva je nasa. Videli smo i gledacemo. Ali, to bez patetike receno, svakako ne znaci da treba prestati sa svim naporima da se stanje ucini ljudskijim i moralnijim.