Katarina Milosević

Slobodni/samostalni novinari kod nas su oni koji nemaju maticnu redakciju ili, i kada je imaju, tu rade kao saradnici, dakle nemaju zdravstveno i penziono osiguranje. Da su to postali silom prilika, dokazuju materijalni uslovi u kojima su ziveli - cesto mesecima bez posla u profesiji, i po pravilu, bez ikakvog osiguranja. Danas, vecina slobodnih novinara nije zaposlena jer kuce u kojima rade nemaju dovoljno novca za doprinose, a oni ne zaradjuju dovoljno do sami regulisu svoje obaveze.

Nekada je bilo relativno popularno, pa cak i isplativo, biti novinar. Josip Broz Tito negovao je novinare bar koliko i disidente - velika plata, veliki honorari i jasno omedjene granice u kojima je dopusteno kretati se, a sve pod sloganom da su novinari "drustveno-politicki radnici". Nakon njegove smrti, pojedini novinari - oslobodjeni politickog pritiska, zapocinju aktivno da ucestvuju u javnom zivotu i da prave neke od danas legendarnih redakcija. Medjutim, u vreme vladavine Slobodana Milosevicevica nasli su se, s jedne strane, tzv. "rezimski novinari" koji zavrsavaju u necemu sto su sami nazvali "patriotskim novinarstvom", a, s druge, oni koji su dobijali ili davali otkaze pocetkom devedesetih, jer se nisu slagali sa ratnohuskackom uredjivackom politikom i krsenjem osnovnih normi profesije.
Oni ce, zajedno sa svima koji su u medjuvremenu poceli da se bave novinarstvom ali se nisu zaposlili, u narednih deset godina stvoriti prilicno veliki front slobodnih novinara u specificnom, srpskom znacenju te reci.
"Samostalni novinari kod nas su se pojavili silom prilika", kaze za Dosije predsednik Nezavisnog Drustva novinara Vojvodine Petar Petrovic i nastavlja "Niko se nije opredelio da bude "free lancer" zato sto mu je takva ambicija."
Jedan od najvecih problema slobodnih novinara u Srbiji, jeste mogucnost ostvariva.nja zdravstvenog i penzionog osiguranja, bez obzira kom udruzenju pripadaju. NUNS je nedavno podneo zahtev Vladi Srbije da se zakonski regulise status slobodnih novinara.

INICIJATIVA
Pocetak problema sa regulisanjem statusa datira iz 1991. godine, kada je usvojen Zakona o javnom informisanju, po kome je pravo na utvrdjivanje kriterijuma za sticanje statusa novinara, kao i za pocetak i prestanak rada novinara licnim radom (clan 19.) dato UNS-u, u tom trenutku jedinom postojecem udruzenju novinara. Na osnovu ove odredbe UNS je izdavao potvrde Fondu za penziono i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti koje su osnov za prijavu penzionog i invalidskog osiguranja. Ovaj zakon, pak, nije predvidjao mogucnost postojanja vise udruzenja, te ni mogucnost regulisanja statusa i ostvariva.nja osiguranja clanovima drugih udruzenja. Nakon osnivanja NUNS-a 1994. godine postaje evidentno da je clanovima novog udruzenja onemoguceno da ostvare elementarna prava. NUNS je odmah pokrenuo inicijativu i otvorio problem regulisanja statusa svojih slobodnih novinara.
Vec naredne, 1995. godine, posle razgovora delegacije NUNS-a koju je predvodio Dragan Nikitovic sa tadasnjim ministrom informisanja Ratomirom Vicom, omoguceno je kao privremeno resenje da clanovi novog udruzenja ostvaruju zdravstvenu zastitu i penziono osiguranje dvostrukim pecatom. Od tada se nakon overe u NUNS-u, dokumentacija salje na overu u UNS, i najzad u Fond za penziono i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti. Postujuci ovu proceduru, vec godinama novinari iz NUNS-a ostvaruju pravo na osiguranje.
U medjuvremenu je donet nov, tzv. Sese.ljev Zakon o javnom informisanju koji ne predvidja ovu mogucnost, pa je procedura "dvostrukog pecata", koja vec godinama funkcionise, zapravo - nezakonita. Posto je do sada koriscen zakonski interegnum, NUNS trazi donosenje "Zakona kojim ce biti regulisan nacin ostvarivanja prava iz socijalnog i zdravstvenog osiguranja "slobodnih novinara koji prihode ostvaruju svojim licnim radom". U zahtevu je naznaceno da je potrebno da svi novinari, bez obzira kom udruzenju pripadaju, imaju jednaka prava, na osnovu clana 13 Ustava Srbije kojim je garantovano pravo svih gradjana na jednakost u pravima i duznostima i zastiti pred drzavnim i drugim organima bez obzira na njihovu politicku opredeljenost i licna svojsva. Posto se ova oblast regulise zakonom, predlozeno je i da se, do donosenja novog Zakona, problem resi uredbom ili uputstvom Republickom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti.
Ovaj zahtev je delegacija NUNS-a licno predala potpredsedniku Vlade Zarku Koracu, a predlog je adresiran i na predsednika SRJ Vojislava Kostunicu, predsednika Vlade Republike Srbije Zorana DJindjica i ministra pravde Vlade Republike Srbije Vladana Batica. Predlog je uzet u razmatranje. U NUNS-u veruju da postoje znaci dobre volje da se problem razmotri i u dogledno vreme resi. Za sada ne postoje rokovi, ali dokument nosi naznaku "hitno" pa se ocekuje da ce, nakon resava.nja pravnih problema i nedoumica, Zakon biti podnet Skupstini Srbije na usvajanje.

PROCEDURA
Da bi regulisao osiguranje, bez obzira kom udruzenju slobodni novinar pripada, prvi uslov jeste da dobije potvrdu da je clan udruzenja. Novinari koji su clanovi udruzenja znaju da je za ovo potrebna potvrda iz redakcije o najmanje dve godine rada u novinarstvu, kao i uvid u nekoliko objavljenih priloga. O prijemu novih clanova u oba udruzenja odlucuju komisije. Kompletna dokumentacija, pored ove potvrde, ukljucuje radnu knjizicu i licnu kartu. NUNS izdaje uverenje da je kandidat za slobodnog novinara, clan udruzenja. Na NUNS-ovo uverenje se stavlja pecat UNS-a. Tako obradjenu dokumentaciju kandidat predaje Fondu za penziono i invalidskog osiguranje samostalnih delatnosti. Resenje o evidentiranju i utvrdjivanju finansijske obaveze dostavlja se na kucnu adresu. Procedura u UNS-u je skoro identicna, s tim sto naravno, nije potreban pecat NUNS-a.
Predsednik UNS-a, Nino Brajovic smatra da nije neophodno insistirati na donosenju novog Zakona: "Znam da je NUNS izdao saopstenje i trazio da se donese Zakon, mada mislim da sada sve odlicno funkcionise. Za sada nema nikakvih problema, i svako ko ima potvrdu bilo UNS-a, bilo NUNS-a moze da ostvari staz."
Iako je ovo tacno, ostaje problem zakonske regulative. O tome da je donosenje ovog zakona jako vazno svim clanovima novoformiranih udruzenja jasno svedoce podaci. Od preko 1.400 clanova NUNS-a polovinu cine slobodni novinari. Samo osamdeset clanova (oko 5%) ostvaruje pravo na zdravstveno i penziono osiguranje na ovaj nacin. Od oko 1.500 novinara registrovanih u UNS, oko 600 samostalno regulise staz, dok je u NDNV od 300 clanova trecina slobodnih novinara koji nisu uspeli da regulisu staz.
Sto se NDNV tice, oni su u nekoliko navrata pokusali da ostvare komunikaciju sa fondovima i rese ovaj problem. Predsednik Drustva, Petar Petrovic za Dosije kaze "Nikakvih kompetencija udruzenje nije imalo prema nekadasnjim sizovima a sada fondovima, niti je bilo kakav dogovor bio moguc u okviru pokrajine jer ni ona nije imala kompetencije. Bilo je nasih pokusaja da se o tome razgovara, medjutim svaki put u penzijskim i zdravstvenim fondovima su nam odgovarali da je to nemoguce."

NE MOGU DA PLATE
Slobodni novinari sada mogu da regulisu staz, ili da otkupe protekle godine u kojima nemaju regulisan staz. Zakonska regulativa, iako bi znacila znacajan pomak, ne bi resila sve probleme. Ostaje problem placanja. Trenutna cena za otkup jedne godine staza unazad je 12.000,oo dinara. "Nije toliko problem da se ostvari staz, koliko je problem sto ljudi nemaju to da plate. Ja sam imao prekid od 4 godine i izracunali su mi da to kosta oko 2.000 DEM. To je jako visoka suma i mislim da novinari ne mogu da je plate", kaze Petrovic, sada direktor novosadskog Dnevnika.
Treba dodati da su novinari po nekoliko kriterijuma povlascena kategorija, tako da placaju znatno manje nego druge delatnosti. Sa te strane, drzava je omogucila novinarima privilegovan status. Ipak, zbog ocajnog ekonomskog stanja i nivoa primanja, vecina zainteresovanih slobodnih novinara, nije u stanju da plati doprinose.
Visina mesecnih obaveza (porez na osnovicu doprinosa za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje) varira od opstine do opstine. Kao primer donosimo podatke za slobodne novinare koji osiguranje ostvaruju u opstini Vozdovac.
jun 2000:   1.060,oo din. jul:   1.130,oo din. avgust:   1.130,oo din. septembar:   1.390,oo din. oktobar:   1.390,oo din. novembar:   1.900,oo din. decembar:   1.900,oo din. januar 2001:   2.332,oo din. februar:   2.332,oo din.Treba napomenuti da su ove sume podlozne godisnjim obracunima i doplatama. Placa se do 15. narednog meseca i u slucaju kasnjenja obracunava se zakonska kamata. Uplate se vrse na ime Republicke uprave javnih prihoda, u ovom slucaju opstini "Vozdovac", odeljenju za utvrdjivanje i naplatu javnih poreza.

CENA
Vecina novinara u razgovoru za Dosije istice da za sada nisu u stanju da odvoje mesecno oko 2.500,oo dinara za osiguranje. Uz to, jedan od problema je sto najveci broj redakcija, cak i uz najbolju volju, ne moze da izdrzava veliki broj zaposlenih pa se cak i oni novinari koji bi u normalnim uslovima bili zaposleni - vode kao honorarni saradnici. Jedino resenje koje slobodni novinari imaju jeste da preko nekog udruzenja sami regulisu staz. Sto se tice honorarnih saradnika, clanova UNS-a, njima je omogucena jos jedna alternativa. UNS ima potpisan ugovor sa Republickim Zavodom za trziste rada, pa u slucaju da neka redakcija trazi od UNS-a novinare - saradnike (najcesce one koji su zavrsili novinarsku skolu UNS-a) nakon pocetka rada u doticnoj redakciji 70% uplacuje Zavod za trziste rada, a 30% redakcija.
Za sve ostale najveci problem jeste novac, sto dokazuje i brojka da od oko 700 slobodnih novinara NUNS-a tek njih 80 redovno uplacuje staz. "Ljude sada sputava sto nemaju osnovno osiguranje - malo ko sada i misli o penzijskom, nego ovo osnovno, ne mogu ni zub da izvade", kaze Petar Petrovic. Naravno, zdravstveno osiguranje je prioritet za sve koji se sada interesuju za ostvarivanje osiguranja, ali nije moguce placati samo zdravstveno ili samo penziono. Sto se tice iznosa, polovina je namenjena zdravstvenom a polovina penzionom osiguranju.
Bez overene knjizice u drzavnim bolnicama, zaista, ni zub ne mozete da izvadite. Ne treba narocito isticati da se svi, najcesce, snalaze "preko veze". "Kod lekara sam isla tako sto je moja mama nacelnik jedne lokalne bolnicke apoteke i poznaje sve lekare, pa kad donesem neoverenu knjizicu oni mi progledaju kroz prste", kaze za Dosije Danica Ilic, novinarka Radija B-92.
Cinjenica da bi ovo trebalo da bude presedan a ne pravilo, toliko je daleko od materijalnih mogucnosti vecine novinara da ostaje samo nada da ce jednog dana, kada se ekonomska situacija u citavom drustvu poboljsa, i zdravstveno osiguranje postati normalan rashod za svakog ko radi. Iako visina mesecnih primanja varira od redakcije do redakcije, stalni saradnici uglavnom ne zaradjuju ispod 3.000,oo, ni preko 15.000,oo dinara. Sto se cena priloga tice, tarifa se krece od 300,oo do 1.500,oo dinara za slajfnu teksta. Naravno, ako saradjujete sa redakcijom koja ima obicaj da isplacuje honorare. U Beogradu ima i takvih redakcija gde honorari i plate kasne po nekoliko meseci, a tarife su toliko niske da ih nije pristojno javno objavljivati.

KO JE NOVINAR?
U vecini redakcija, dakle, tesko da bi bilo moguce samo na osnovu objavljenih priloga sakupiti dovoljno i za osnove zivotne potrebe i za placenje osigurnja. Novinar RTS, Aleksandar Crkvenjakov slaze se da je od novinarskih primanja, nemoguce regulisati staz: "Ja mogu da platim jer radim neke druge poslove, pre svega marketing, ali da zivim samo od novinarstva ne bih mogao." Skoro 3.000,oo dinara mesecno je i mnogo i malo, kaze Danica Ilic: "Ako gledam iz perspektive moje redakcije, u odnosu na druge redakcije mislim da sam u boljem polozaju, ali opet bih morala da se odreknem necega da bih mogla da platim. U odnosu na realnost, npr. pijac - nije puno."
Nadalje, novinari isticu da bi ozbiljno resavanje ovog problema pokrenulo jos jednu bolnu temu srpskog novinarstva - utvrdjivanje ko je, od onih koji potvrde imaju, zaista novinar. "Prvo bi trebalo ocistiti kategoriju slobodnih novinara. Mislim da se, i kad je NUNS u pitanju a o UNS-u necu ni da pricam, pod slobodnim novinarima vode i oni koji nemaju ni N od novinara. Prvo bi trebalo rasformirati udruzenja, pa onda ih formirati ponovo, da se vidi ko je tu zaista novinar a ko nije", naglasava Danica Ilic. Formalni kriterijumi koji i sada postoje - dve godine rada u novinarstvu, potvrda iz bar dve redakcije kao i objavljeni prilozi - trebalo bi da budu dovoljan dokaz.
Nino Brajovic dodaje da ne bi trebalo da bude problema oko utvrdjivanja statusa slobodnih novinara "Kandidat treba da pruzi dokaze o radu, ali ne vidim razlog da novinar trazi ovakav status ako je stalno zaposlen negde i redakcija mu placa staz." Ipak, mogucnost zloupotreba postoji. Kada bi platezna sposobnost bila tolika da zakonski propisane beneficije zaista nesto znace, to bi znacilo otvaranje pitanja ko je novinar, slaze se i Aleksandar Crkvenjakov, i dodaje "Nazalost, to pitanje do sada nije pokretano. U tom slucaju clanstvo u udruzenju bi znacilo nesto."

SMEŠNA PENZIJA
Treci problem koji se u razgovoru sa novinarima neprestano namece, jeste da li danas uopste vredi regulisati staz, s obzirom na visinu penzija. Iako se vecina sagovornika nacelno slaze da bi narednih godina trebalo da dodje do povecanja penzija, ipak ostaje dilema da li sada vredi odvajati toliko novca. Crkvenjakov, koji je nakon sto je izbacen sa RTS-a uspeo da regulise staz preko NUNS-a, kaze da nije uplatio osiguranje nekoliko godina unazad: "To je neka minimalna osnovica i od toga ce penzija biti smesna. Stalno se pitam da li uopste treba da regulisem staz ili ne."
Ljudi koji su poslednjih deset godina proveli bez resenog statusa, sada mogu za 4.000 DEM retroaktivno da uplate penziono osiguranje. Gledano iz ove perspektive, novinari koji su ostajali u maticnim redakcijama, cak i da nisu dobijali ni dinar za svoj rad, imaju placeno penziono, a preracunato u novac to vredi 4.000 DEM. Tako se, nakon svega, ispostavila kao tacna tvrdnja naseg sagovornika iz Politike, koji je zeleo da ostane anoniman, da je sve vreme ostao u Politici jer je imao placeno zdravstveno i penziono. Ostaje i druga strana medalje koja kaze da nije sigurno da je svima, bez obzira sto nisu prekidali radni staz, maticna kuca zaista uplacivala osiguranje. Cest je slucaj, ne samo u novinarstvu i ne samo u privatnim medijima, da firme, usled ogromnih deficita u poslovanju, nisu uplacivale ni dinar na ime penzionog osiguranja po nekoliko godina. "Iznenade se kada krenu u penziju i vide da ima perioda kad im uopste nije placeno. A s obzirom na sadasnji nivo penzija, nisam siguran da je to neka sreca", kaze Aleksandar Crkvenjakov.
U normalnim drustvenim i ekonomskim uslovima pojam slobodnog novinara bi podrazumevao dobro placenog i trazenog profesionalca, a ne one koji, zbog ovih ili onih razloga, nisu uspeli da se zaposle. Da li bi njihov rad, za samo novinarstvo i drustvo znacio i vise slobode, za Dosije komentarise Petar Petrovic: "Sigurno da bi znacilo vise slobode, jer ne bi bilo pritiska maticne kuce. Hteli mi to ili ne, svaka kuca, bilo svojom uredjivackom politikom, bilo zavisnoscu od svojih finansijera, vrsi pritisak na novinara. U tom slucaju novinar bi mogao da se opredeljuje - ovde mi se svidja novinarska politika, ovde ne. Svakako da bi to bilo dobro."