Aleksandar Andrić

Kakva ce biti sudbina medija koji su uspevali da ostanu nezavisni i pored represije bivseg rezima? Sta se sada sa njima dogadja? Hoce li oni biti prvi baceni na "trziste", kao zamorcici? Ako se sami otisnu, ko bi trebalo da im pomogne "dok privreda ne krene" i uspostavi se pravo trziste? Mogu li bez donacija opstati nekomercijalni mediji, oni koji bi valjalo da kontrolisu i novu vlast neoptereceni jurnjavom za profitom?

Slede tri vojvodjanska primera, tri price o medijima veoma razlicitim i po trenutnoj poziciji i po projekciji sopstvene buducnosti. Jednima preti gasenje, drugi su "na samom vrhu", treci se bore za uspesniji opstanak. Ipak, u sva tri slucaja rec je o neizvesnosti pred onim sto dolazi.

DNEVNIK "VOJVODINA" - SVE MANJE NADE
Tokom poslednje nedelje februara, novosadski dnevni list Vojvodina privremeno je prestao da izlazi, i to zbog "finansijske situacije". Prema recima Mihajla Ramaca, glavnog i odgovornog urednika, novine nisu ugasene, ali je tiraz pao ispod 5.000 primeraka, a to je donja granica isplativosti. List Vojvodina pokrenut je kao nedeljnik u oktobru 1999. godine, a kao dnevni list izlazi od 5. septembra 2000. Plan redakcije bio je da dnevni ritam izlazenja traje do septembarskih izbora. "Medjutim, shvatili smo da mozemo da pravimo dnevni list. Dobili smo neke donacije spolja i to je bila neophodna injekcija koja nam je pomogla u prvi mah. Pomoc smo dobijali do kraja godine, odnosno do republickih izbora. Posle toga vise nismo dobijali donacije", kaze Mihajlo Ramac.

Vlasnik i izdavac Vojvodine, Slavko Dragovic, koji je finansirao dnevni list, mogao je da izdrzi jos mesec dana, ali u medjuvremenu se nista nije promenilo i redakcija je krenula u privatizaciju. Ramac navodi da je sa vlasnikom napravljen ugovor po kojem bi redakcija bila u vlasnistvu 49% akcija. Za pocetak je obezbedjeno 25%. Prema dogovoru, redakcija je ostala u prostorijama izdavaca, a koristila je i njegovu opremu, dok je Dragovic ostao vecinski vlasnik.
- Nasli smo odgovarajuci prostor za redakciju u centru grada, napravili predugovor od 1. marta, medjutim konstantna iskljucenja struje bila su nam poslednji razlog da stanemo. Od "Elektrovojvodine" nismo dobili, mada smo trazili jos prosle jeseni, izuzece od restrikcija. Za dnevni list je ipak "smrt" kada iskljucuju struju. Nemoguce je biti aktuelan. Trazili smo i prostorije od gradskih vlasti, naravno uz naknadu, kao sto daju i drugim medijima. Obecanja smo dobili, medjutim, do dana danasnjeg imamo samo odluku Izvrsnog odbora Skupstine grada da redakciji Vojvodine budu dodeljene prostorije", kaze Ramac.
Prema njegovim recima, redakcija Vojvodine okupljala je stotinak ljudi kako iz Novog Sada, tako i dopisnika. Vojvodina je imala tri povremena dopisnika iz Beograda i dopisnicku mrezu od Sremske Mitrovice do Subotice (Kikinda, Zrenjanin, Pancevo, Vrbas, Kula). Ti ljudi su vec potrazili angazmane u nekim drugim medijima. Vecina je imala status fri-lensera. Kako Ramac kaze, list jos uvek nije formalno ugasen, ali svakim danom sve je manje nade za opstanak.

RADIO 021 - NAJBOLJI REJTING
Novosadski Radio 021 osnovan je 1. avgusta 1997. godine. Od osnivanja pa do smene rezima Slobodana Milosevica, ovaj radio je permanentno bio izlozen napadima i rezima i opozicionih stranaka koje su dosle na vlast u Novom Sadu nakon izbora 1996. Za manje od tri godine rada, program je dva puta zabranjivan, a 25. marta 1999. naoruzani policajci, u pratnji saveznog inspektora, oduzeli su predajnik koji je Savezno ministarstvo za telekomunikacije vratilo tek 31. januara ove godine. I dalje su u toku dva sudska postupka protiv direktora Radija 021 jer je, i nakon smene prethodnog rezima, Savezno ministarstvo za telekomunikacije u novembru 2000. po drugi put ulozilo zalbu na odluku suda.

Radio 021 je clan ANEM-a. Osnivac je euro-regionalne mreze DTM koja pokriva podrucje Vojvodine, juzne Madjarske i zapadne Rumunije, odnosno tokove reka Dunav, Tisa i Moris. Radio je ukljucen i u "Kontakt" mrezu zajedno sa radio stanicama Kontakt iz Pristine, Banjaluke, Beograda, Kosovske Mitrovice, Radio Dunavom iz Vukovara, NVO Glasnikom i listom za izbeglice Odgovor. Participira i u mrezi "Fresta" koju podrzava Komitet za izbeglice u Danskoj, u projektu o povratku raseljenih i izbeglih na prostoru bivse Jugoslavije, zasnovanom na Paktu za stabilnost jugoistocne Evrope. Aktivno ucestvuje u radu Konferencije o medijima i lokalnoj samoupravi u Segedinu Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope.

Istraživanja
Jovanka Zlatkovic, odgovorna urednica I programa Radija 021, kaze za Dosije da ovaj program nije samo informativno-politicki: "Pre svega, pratimo lokalne teme i rad nevladinog sektora. Znacajno obracamo paznju na polozaj manjinskih zajednica. Ne mislim samo na etnicke zajednice, nego uopste - pocev od problema zena i dece."
Ona istice: "Radio 021 je danas na samom vrhu. Tu, pre svega, mislim na elektronske medije u Vojvodini. Prema istrazivanjima koja je "Stratedzik marketing" objavio, Radio 021 ima najbolji rejting kada je u pitanju broj sati koji slusaoci naseg radija provedu slusajuci ovaj program. Po tim istrazivanjima, imamo najbolji rejting i u odnosu na ostale ANEM-ove stanice. Takodje je vrlo uocljivo da je ogromna razlika izmedju Radija 021 i drugoplasirane stanice. Ona iznosi nesto oko 10%, a u dosadasnjim istrazivanjima to je iznosilo nekih 2-3%. Svaki cetvrti gradjanin Novog Sada slusa nas program."

Tržište
"Ako govorimo o trzistu, mislim da ono ne postoji, iako je predsednik Kostunica na prvoj konferenciji za stampu u Beogradu koju je ANEM organizovao posle demokratskih promena, rekao da ce mediji morati da idu na trziste. Mislim da je to demagoska izjava koja nema mnogo smisla. Ona se, pre svih, odnosi na nezavisne medije. Ovo je drzava koja zivi od socijalne i humanitarne pomoci i smesno je govoriti da prvo nezavisni mediji treba da izadju na trziste.
Nedavna izjava Borisa Tadica, u kojoj je rekao da ce u najavljenoj kategorizaciji mediji biti podeljeni na komercijalne i drzavne, odnosno javne, ne obecava lepu buducnost nezavisnim medijima. Pre bih rekla, nekomercijalnim, da vise ne rabimo ovaj izraz.
U javne medije spadaju opstinski mediji, drzavna radio-televizija. Ovo moze vrlo lako da bude nagovestaj da nova vlast nije raspolozena da u ovoj drzavi postoje mediji koji ce obavljati javnu kontrolu njihovog rada.
Nakon "oslobadjanja" mnogih firmi koje su bile pod pritiskom rezima ili u njegovoj sluzbi, bukvalno su nagrnuli kod nas da se reklamiraju. Zagusili su nas. Zato sto znaju da smo najslusaniji. Kod nas je sekunda u ekonomsko-propagandnom programu pet ili sest puta skuplja nego kod ostalih medija u gradu. Medjutim, u prilici smo da odbijamo ponude. Radimo to i zbog toga sto nam reklame guse program. Mogu da uguse ono sto je nama vazno."

Troškovi
"Nazalost, imamo vrlo skup program. Nas marketing, ma koliko dobro radio, a dobro radi, ne moze da obezbedi da pokrije troskove. Pokrivamo nekih 15% troskova, a imamo mnogo reklama. Prestrojavamo se u hodu. Necemo se odreci nase osnovne ideje, a to je da ostanemo nekomercijalni, da budemo kontrola rada svake vlasti."

Edukacija političara
"Mislim da su mediji kljucna stvar koja ce naterati politicare da se ponasaju kao javne licnosti, licnosti koje smo mi izabrali, licnosti koje mi placamo. I da oni moraju da odgovaraju za svoj rad. Nedavno smo imali drastican primer povodom pitanja ko to placa gospodinu Zizicu apartman u "Hajatu", kada je predsednik Kostunica rekao: "Nemam nameru da odgovorim." On mora da odgovara na takva pitanja. Mi njega placamo. Prema tome, nasa uloga jeste da politicare naucimo kako da se ponasaju, odnosno kako moraju da se ponasaju ako hoce da se predstavljaju kao demokrate. Daleko od toga da jesu demokrate."

Drugi program
Na kraju, Jovanka Zlatkovic govori i o jednoj novini na Radiju 021: "Pokrenuli smo i Drugi program, koji je sada u eksperimentalnoj fazi. Bice na jezicima manjinskih zajednica. Cekamo zainteresovane koji bi to finansirali, jer sami ne mozemo. I ovde smo okupili generaciju mladih ljudi koji nikada pre nisu radili. Kod nas su na obuci. Trenutno rade na srpskom programu. Drugi program Radija 021 trebalo bi da se potpuno razlikuje od programa manjinskih zajednica kakve upraznjava i kakve jos ima RTS, odnosno Televizija Novi Sad. Manjinske zajednice su, u sustini, gurnute u geto. Kada nema konkurencije, jedna mala grupa ljudi moze da manipulise, i tada je najvaznije da ste pripadnik nacionalne manjine. Da li ste dobar pisac ili dobar novinar, to vise uopste nije bitno i nije kriterij. Na zalost, malo ljudi u Vojvodini, pripadnika manjinskih zajednica, to shvata i hoce da prihvati. Pogotovo nece oni koji na taj nacin odrzavaju svoje pozicije i sticu odredjene privilegije."

"KIKINDSKE" - FUZIJA SA "RTS KOMUNOM"?
Kikindske novine su lokalni list koji je postao poznat i van podrucja kikindske opstine. "Popularnim" ih je ucinio zloglasni Zakon o javnom informisanju iz 1998. godine. Po tom zakonu osudjeni su sest puta, sto je rezultiralo ukupnom kaznom od 1.270.000 dinara. Malo li je i za vece redakcije? Tuzilac u svih sest slucajeva bila je opstinska informativna kuca RTS Komuna na celu sa urednikom Rajkom Rajom Popovicem. Nakon oktobarskih demokratskih promena, opstinske vlasti u Kikindi (pobedio je DOS) dosle su na ideju da spoje Kikindske novine i RTS Komuna i naprave jedinstveno preduzece, odnosno, jednu informativnu kucu. Ovo moze zvucati kao neslana sala, ali tako je. Za Dosije o tome govore Dusan Francuski, direktor, i Zeljko Bodrozic, glavni i odgovorni urednik Kikindskih novina:

"Komuna je vracena najzad opstini. Od tada su pocele razne kombinacije. Ideja je sledeca: da se napravi zajednicko preduzece, odnosno da se fuzionisu Komuna i Kikindske novine u jednu redakciju, odnosno u jednu informativnu kucu, posto Komuna ima i radio a postoji i ideja o TV studiju. Zna se da je Komuna dvanaest godina radila za rezim Slobodana Milosevica i na njenom celu je bio Raja Popovic, prvi covek lokalnog SPS-a, bivsi predsednik opstine. On je Kikindske tuzio deset puta, a sest puta smo osudjeni. Tu je jos 43 zaposlenih koji primaju platu u Komuni i koji su proteklih dvanaest godina sluzili rezim SPS-a. Tu nema mnogo novinara, mozda sedam-osam", kaze Dusan Francuski i dodaje: "Verovatno je i nekim ljudima u okviru DOS-a lakse da imaju takve novine, takvu redakciju koja je sve najlepse pisala o Slobodanu Milosevicu, a sada sve najlepse pise o Kostunici... Ja cu se boriti protiv toga, buduci da sam odbornik u Opstinskoj Skupstini i zalagacu se da to ne bude bas kako oni misle. Pre svega, da sacuvamo koncepciju Kikindskih novina i da list ostane onakav kakav je bio do sada. Oni (opstinska vlast. Op.a.) idu na ekonomicnost - da naprave jednu redakciju, posto nemaju para za jedne i druge. To je jasno."
Zeljko Bodrozic kaze: "Bili bismo najsrecniji da sada mozemo da napravimo svoje novine i da izadjemo na trziste. Verovatno bi "poginuli" na tom trzistu zato sto su donatori polako poceli da se povlace. Nas su ljudi citali. Ne bi nas toliko tuzili i kaznjavali da nismo imali svoju publiku i svoje citaoce. Dobar deo Kikinde nas cita. Imamo prepoznatljiv imidz. Drzava vec sest meseci finansira Komunu i daje im plate. Raja Popovic pet meseci prima 10.000 dinara, a ja 1.600. Plata mi je 2.400 dinara ali mi skidaju 800 dinara zbog placanja kazni po starom Zakonu o informisanju. To je degutantno. Mi smo predlozili da se Komuna "upokoji". Ona postoji tridesetak godina, ali poslednjih deset je ogavna." Kako Bodrozic navodi, Komuna je oduvek bila partijsko glasilo, a redakcija Kikindskih ne pristaje da se potpisuje ili da radi pod firmom Komuna.