Ljubica Gojgic

NUNS-ova Komisija za zastitu novinara ukazuje da u zemlji jos uvek postoje razlicite interesne grupe "koje ne zele da javnost sazna o njihovim, uglavnom kriminalnim aktivnostima", i da se pretnje i napadi na novinare nastavljaju. Na SOS telefon Komisije javilo se u protekloj godini stotinak novinara, koji su se zbog svog pisanja nasli na udaru neke od pomenutih grupa

U noci u kojoj smo se oprastali od 2001. godine, tokom koje se cesto raspravljalo da li se i koliko toga fakticki promenilo dolaskom demokrata na vlast, prekidanje programa Televizije B92 podsetilo je da ce, bar sto se medija tice, oslobadjanje od pritisaka potrajati. Program popularne stanice, koji od marta meseca prosle godine, gledaoci u Vojvodini i najvecem delu Beograda prate preko predajnika ciji je vlasnik firma IBC Multimedija (sastavni deo Geneks grupe) prekinut je 31. decembra u 9 uvece, u televizijskim recnikom receno prajm tajmu, da bi umesto njega bio emitovan propagandno-turisticki sadrzaj iznenada vaskrsle TV IBC (skraceno od Internacionalni biznis kanal). Ova televizija osnovana je u vreme Radomana Bozovica, po poznatom receptu proste rezervacije frekvencije, bez obaveze da se na njoj nesto i emituje.
U martu 2001. godine firma IBC Multimedija i B92 sklapaju dogovor po kome Devedesetdvojka dobija pravo da svoj program emituje preko predajnika IBC, osim u odredjenim terminima koje IBC zadrzava za emitovanje svojih programa. Tih sadrzaja, medjutim, nije bilo sve do novogodisnje noci i praznika, kada IBC, uz kratku najavu, program TV B92 prekida svojom "produkcijom". A ona, recimo, podrazumeva izvestavanje sa sednica SO Raska, svakodnevne intervjue sa novim-starim Geneksovcem Mikijem Savicevicem i propagandne filmove o Kopaoniku.

Pretnje sa Radija Perper
"Niko me nece ubediti da odluka da se nas program prekine u novogodisnjoj noci, koliko god to bilo ugovorno pravo IBC-a, ne ukazuje na neciju zelju da ponovo nanese materijalnu i programsku stetu televiziji i kuci B92", kategorican je Aleksandar Timofejev, urednik Informativnog programa TV B92. On smatra da ovakvi potezi ukazuju da "nova vlast na vispreniji i inteligentniji nacin koristi brutalne metode pritiska na medije, koji je bio tako omiljen rezimu Slobodana Milosevica". Ubrzo zatim, u Novoj godini, pocinje ometanje programa Radija B92. Tehnicki pregled pokazao je da signal B92 ometa novoformirani Radio Perper, koji se emituje sa zgrade Geneksa (!). Posle javnog objavljivanja vesti o ometanju programa, Veran Matic glavni i odgovorni urednik B92, sa Radija Perper dobija i pretnje.
NUNS-ova Komisija za zastitu novinara ukazuje da u zemlji jos uvek postoje razlicite interesne grupe "koje ne zele da javnost sazna o njihovim, uglavnom kriminalnim aktivnostima", i da se pretnje i napadi na novinare nastavljaju. Na SOS telefon Komisije javilo se u protekloj godini stotinak novinara, koji su se zbog svog pisanja nasli na udaru neke od pomenutih grupa. Da Ministarstvo unutrasnjih poslova sada ozbiljnije shvata prituzbe novinara, svedoci i podatak da je clan Komisije i nacelnik Uprave kriminalisticke policije MUP-a Srbije Srbislav Randjelovic. Po njegovim recima, policija priprema brosure sa prakticnim savetima kako da novinari postupaju u slucajevima pretnji ili napada.
Te brosure bi svakako trebalo sto hitnije proslediti Radio Beogradu, tacnije redakciji Programa 202, buduci da su novinari ove kuce cesta meta za uznemiravanje. Novinaru Milanu Raseti pretnje telefonom pocele su da stizu kada je pokrenuo pricu o pomoru i svercu pola miliona ptica iz Srbije u Italiju. Pretnje Raseti su prestale kada se po tom pitanju oglasila Komisija NUNS-a i kada je sa celim slucajem upoznata policija.

Preti i kandidat za predsednika
Novinar zabavno-rekreativnog programa Dvestadvojke Vojin Vojinovic pretucen je na Konjarniku, ispred zgrade u kojoj zivi. Nepoznati napadaci, identifikovali su Vojinovica kao pripadnika Jugoslovenske levice (verovatno zbog njegovog angazmana na TV Pink), a takvi, zapretili su, "nece raditi u Radio Beogradu". Glavni i odgovorni urednik tog program Nebojsa Spajic potvrdio je da je pre napada na novinara u redakciju stigla i pretnja telegramom. Vojinovic kaze da nije clan ni jedne stranke. Konacno, nekoga vec duze vreme uznemirava emisija ovog radija namenjena manjinskim grupama, tacnije homoseksualcima, o cemu svedoce i zestoke anonimne pretnje koje se autorima upucuju telefonom.
Novinaru Nedeljnog Telegrafa Draganu Novakovicu pretio je kandidat za predsednika Srbije licno. Prema recima Novakovica, sa njim je gradonacelnik Cacka pokusao i fizicki da se obracuna. Ilic je, navodno, bio nezadovoljan Novakovicevim tekstom o izgradnji fabrike duvana u Cacku, u kome se razotkriva ne bas blistava proslost potencijalnih Ilicevih inostranih partnera. Svoje nezadovoljstvo clankom Ilic je sazeo u pretnju da je glava novinara i njegovog sefa "pod znakom pitanja", te da ce on "stati na put Nedeljnom Telegrafu". Po prici novinara, samo su ga brzi refleksi spasli Ilicevog "levog krosea".
"Komisija je reagovala na ovaj napad. Saslusali smo Novakovica, a potom obavestili policiju i od njih dobili garancije da ce on biti zasticen. Na razgovor je dolazio i Velja Ilic, koji je pricu novinara demantovao uz najavu da ce Novakovica tuziti sudu", objasnjava Dragan Janjic, glavni i odgovorni urednik Bete, predsednik Komisije. Janjic podseca da se Ilic nasao pred NUNS-ovom Komisijom i po prijavi novinarke Svetlane Zaric, dopisnice "Danasa" iz Cacka. Zariceva, koja je takodje pisala o duvanskom biznisu, predala je Komisiji magnetofonski snimak koji belezi Ilicev nastup u skupstini opstine, gde je sa govornice o Zaricevoj govorio kao placeniku, "muci i nesreci", izvrgavajuci ruglu njen izgled, godine pa cak i bracni status.
Komisija je ovakvo ponasanje cacanskog politicara okarakterisala kao pretnju. "Ilic je posle izjavljivao da mu je zao, ali je ostao pri tvrdnjama da je Zariceva nenaklonjena gradskim vlastima", objasnjava Janjic, uz napomenu da je Komisija uspela da od lidera Nove Srbije dobije obecanje da ce novinarka bezbedno moci da nastavi da se bavi svojim poslom. Istine radi, treba pomenuti da Ilic nije jedini lokalni lider koji pazljivo cita novine. Na slicne pritiske lokalnih mocnika zalili su se novinari iz Valjeva i Leskovca. Pokazalo se da su danasnji funkcioneri, osim na pisanje o svojim poslovnim aranzmanima, osetljivi i na pominjanje njihovih veza sa nekim bivsim funkcionerima.

Ljubazni narucioci tekstova
Zbog jednog neobjavljenog intervjua, na pritiske su se zalili i urednik i novinar Televizije Studio B. Urednik Slobodan Arezina govorio je o pritisku savesti, a autor neemitovane emisije Ivana Miljus o cenzuri. Spor je nastao kada je na Studiju B trebalo da bude emitovan razgovor sa Ivom Pukanicem, vlasnikom zagrebackog "Nacionala", u kome je otvorena (opet) tema duvanske mafije i ucesca nekih ovdasnjih politicara u profitabilnom cigaret-biznisu. Skidanje najavljene emisije sa programa Arezina objasnjava njenim losim kvalitetom. Za novinara je potez urednika dokaz da i u demokratskoj Srbiji postoje teme koje nije preporucljivo nacinjati.
Metod pritiska koji najvise lici na neka prosla vremena primenjen je u slucaju novinara lista "Politika". Urednik Unutrasnje rubrike u listu Jovo Vukelic prijavio je da je u junu mesecu bio pozvan da poseti MUP gde je od njega, istina ljubazno, trazeno da pise protiv zakona o ekstraprofitu. Promenom u odnosu na nekadasnju praksu, moze se, mozda, smatrati to sto mu je za pisanje "po zelji sagovornika iz MUP-a" obecana dobra novcana nagrada. Istovremeno, Vukelicu je predlozeno da, umesto teksta o ekstraprofiterima, intervjuise vlasnika Delta holdinga Milorada Miskovica ili nekoga iz firme Lutra, ministra Mihajlovica.