Svetlana DJurdjevic-Lukic

Radiotelevizija Novi Sad je i dalje deo sistema RTS, a jesenas je izvesno vreme imala dvostruko rukovodstvo, iako je jos 22. novembra prosle godine Skupstina Vojvodine zatrazila da se ova RTV izdvoji i samostalno imenovala privremeno rukovodstvo na celu sa v. d. direktora Aleksandrom Kravicem (poslanik i funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine).

Informativni program televizije vratio se u zgradu u Aberdarevoj, iako je konkurs za njeno ozbiljno sredjivanje tek raspisan. Oformljen je novi programski kolegijum, i upucen javni poziv nezavisnim produkcijama na saradnju. Porodice radnika TV Beograd poginulih u NATO bombardovanju doziveli su da prvi put govore o tome na drzavnoj televiziji, ali ne i da ih podrzi Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, dok proces bivsem direktoru Dragoljubu Milanovicu jos traje. Konkretna inostrana pomoc jos uvek jedva da je vredna pomena, ali slusanost pojedinih programa i poverenje gledalaca rastu. Docekali smo da premijer Srbije i predsednik Jugoslavije budu imitirani na drzavnoj televiziji, ali ne i izbor novog glavnog urednika Drugog programa Radio Beograda. Pitanja osnivackih prava i vlasnistva nad tehnikom u pojedinim lokalnim studijima i stanicama se resavaju, ali je i dalje prisutno osecanje privremenosti i iscekivanja da se uruseni sistem RTS postavi na moderne organizacione osnove.

Promene
Urednici Radio Beograda na poslednjem sastanku kolegijuma u 2001. godini, prema recima Radeta Veljanovskog, direktora Radio Beograda - zakljucili su da bi bilo dobro da je promena vise, ali i da se ne moze biti nezadovoljan onim sto je ucinjeno. Ovakva formulacija mozda je najpribliznija ocena desavanja u Radio-televiziji, i oko nje, tokom poslednja cetiri meseca.
Direktor Radio Beograda za "Dosije" govori o manje vidljivom i poznatom naporu da se muzicka produkcija dovede u red. U sastavu Radija nalaze se Simfonijski orkestar, Veliki mesoviti hor, Dzez orkestar - Big bend, Veliki narodni orkestar, Mali narodni ansambl, Deciji hor Kolibri. "Muzicka produkcija se koncipira tako da tezi najvisem nivou umetnickog kvaliteta, ali i da bude sposobna da zaradi. Misa Blam je postavljen na novouspostavljeno mesto direktora muzicke produkcije; angazovan je mladi trombonista Ivan Ilic kao dirigent-korepetitor; u januaru dolazi Dusko Gojkovic da sa Stjepkom Gutom radi sa Big bendom, popunjavaju se upraznjena mesta u ansamblima, nabavljaju instrumenti, note. Napravice se redovna godisnja sema koncerata, karte se vise nece deliti besplatno..."

Programi
Ono sto ipak sve najvise zanima je program radija i televizije.
Na glavnom informativnom, prvom radijskom programu, potpuno je promenjen prepodnevni program sa tezistem na obradi najaktuelnijih desavanja u vremenu od 10 od 12 casova, dok je u poslepodnevnom programu brojne slusaoce stekao Sportski zurnal. Uvedena je i nova emisija na srpskom i romskom jeziku za disperzovanu populaciju Roma.
Najradikalnije je izmenjen program 202 gde je uvedena citava serija emisija posvecena marginalnim grupama, na zgrazavanje pojedinih sluzbenika obezbedjenja koji "moraju da pustaju u zgradu i neke pedere", kako izmedju sebe sapucu uzasnute sluzbenice RTS.
Nebojsa Spajic, glavni urednik "202", objasnjava za "Dosije" da se rukovodio principima modernog radio novinarstva po kome je koncept da sve stanice emituju program za sve slusaoce prevazidjen. "Okruzenje se znatno promenilo, ne samo da program emituje oko 70 radio stanica u Beogradu i vise od 700 u Srbiji, nego i mnostvo TV kanala, a velika konkurencija su internet, kompjuterske igrice, video. Stoga se program mora fokusirati na odredjenu ciljnu grupu. Radio 202 je okrenut mladima, urbanoj sredini. Doslo je do porasta slusanosti sa oko 300.000 na vise od pola miliona, sto je najizrazitiji rast", kaze Spajic.
Primetne su promene i na Informativnom programu Televizije Beograd koji je nesto kasnije dobio urednika, poznatu novinarku Studija B i TV B92 - Bojanu Lekic. Trenutno, ona je i novinar i voditelj, urednik i pomocnik direktora.

Deja vue
"Moj prvi radni dan predstavljao je potpuni civilizacijski sok, suocavanje sa sindromom vec vidjenog. Desk je izgledao potpuno isti kao pre 17 godina kada sam kao mladi novinar dolazila u RTS, sa jednim jedinim kompjuterom za citavu informativnu redakciju", objasnjava ona za "Dosije".
Prvobitni plan da do vidljivih promena u informativnom programu dodje posle tri meseca od dolaska na urednicku duznost 1. novembra, promenjen je tako da se pre nove godine organizovalo isforsirano preseljenje informativne redakcije rastrkane po gradu i iz studija u Kosutnjaku koji nikada nije bio predvidjen za dnevno emitovanje, u zgradu u Aberdarevoj, u kojoj su radovi jos u toku. "Svi su bukvalno padali na nos da bi to bilo ostvareno, a i dalje to cine menjajuci scenografiju u toku noci i emitujuci pet zivih dnevnih programa iz jednog jedinog studija kao nigde u svetu", kaze Lekiceva koju entuzijazam ipak ne napusta.
Posle ove prve faze, u kojoj je doslo do velikih vizuelnih i sadrzinskih poboljsanja u centralnoj informativnoj emisiji - Dnevniku, sledeci korak je dovodjenje jos nekih ljudi koji su bili draga TV lica i emitovanje novih informativnih emisija, kojih je, razlicitih po formi i zanru, zamisljeno cak 30.
Lekicevoj je podsticaj bila cinjenica da su upravo ljudi sa TV Beograd osnivali sve ostale televizijske stanice i produkcije u Srbiji, da i danas nemali broj zaposlenih honorarise van svoje maticne kuce, sto znaci da dobro znaju i vole svoj posao. Ona medjutim istice da grese svi oni koji smatraju da je tehnicko-tehnoloski aspekt manje vazan: "Nikakav, ni dobar ni los program ne moze da se pravi ako nemate kasete, baterije, kamere. Tek kada su ti osnovni uslovi obezbedjeni, moci ce se otvoriti pitanje kvaliteta programa - da li on preispituje proslost, ima kritican odnos prema novim vlastima, da li ima kontakte sa drugim televizijama u okruzenju, sa Evropskom unijom, analitican odnos prema inostranoj i domacoj politickoj sceni, da li pravi moderan program okrenut promovisanju pravih vrednosti, sto su sve nase ambicije".

Organizacija
O nedostatku kaseta, traka i baterija, govore i na radiju. Nebojsa Spajic medjutim naglasava da je ocekivao probleme sa tehnikom, novcem i ljudima, ali ne i organizacione. "Postoje nebrojene sluzbe zastupanja, ugovaranja, plana, analize, nabavke, a sve je bolesno centralizovano tako da vam je potrebno 15 potpisa i vise od mesec dana da biste nabavili jednu lepljivu traku na primer. Ja mogu da doteram jos dve-tri sitnice, a posle toga ni koraka dalje dok se takav sistem u potpunosti ne promeni".
Mirjana Bobic-Mojsilovic jos je kriticnija. Objasnjavajuci za "Dosije" razloge za ostavku na mesto urednika Zabavnog programa televizije ona navodi da nije imala nikakvu podrsku osim verbalne. "Ruke su mi bile potpuno vezane, bez mogucnosti da ista ucinim, ikoga nagradim, dovedem, odvedem; ni minimalni honorari za spoljne saradnike nisu bili odobravani, da bi mi kada sam odlazila rekli: sta ti je, uopste nije frka sa lovom. Javnost je stekla pogresan utisak da ja imam neko vazno mesto, a u stvari su drugi manipulisali mojim imenom. Tamo nema ljudi kojima je zaista stalo samo do programa, nego zadovoljavaju sopstvene interese. Da udje finansijska policija, nasla bi 400 godina robije," tvrdi ona ne zeleci nikoga da imenuje.
Institucija koja je uspostavljena da o vecini ovih problema vodi racuna, Upravni odbor RTS, prema recima Predraga Tomica, predstavnika zaposlenih, nije se sastajao gotovo dva meseca.

Odgovornost
"Uprkos cinjenici da se tri puta pokusavalo, Upravni odbor nije ozbiljno raspravljao ni o Nacrtu Zakona o radiodifuziji, u kome ima dosta spornih mesta, niti se oglasavao oko nekih incidenata gde bi bilo logicno da je izneo svoj stav. Takodje, rukovodece strukture u samom RTS moraju da prihvate svoju odgovornost i da se aktiviraju. Novac se mora bolje kanalisati da bi se mnoge stvari lakse odvijale. Moj utisak je da su glavni kocnicari mali urednici koji su potpuno pasivni, nemaju inicijativu, kao i rukovodioci poslovnih jedinica na cijim stolovima zavrsavaju zahtevi za hitno potrebnim sredstvima za rad," kaze Tomic. On je razocaran predugim trajanjem interregnuma i nagovestava aktivniju ulogu sindikata koji organizuju asocijaciju radi efikasnijeg delovanja.
"Sada sistem jeste poremecen tako da se ne zna gde je mesto sindikata, urednika raznih nivoa, direktora, Upravnog odbora, nema jasnih postavljena i ovlascenja. Bilo kakav Savet ili Odbor bez predstavnika zaposlenih kojima je zaista stalo do sopstvene kuce - pretvorice se u otudjeno telo, folklorno drustvo nacelnih stavova bez dodira sa stvarnoscu", smatra Tomic.
Jedno od pitanja na kome je Upravni odbor zakazao je upraznjeno mesto glavnog urednika Drugog programa Radio Beograda. Rade Veljanovski ne vidi to kao veliki problem i obecava skoro resenje.
Da skorih resenja po raznim osnovama nema na vidiku misle mnogi novinari, i govore o sopstvenom osecanju velike nesigurnosti i privremenosti. Kruze price da su novopostavljeni urednici dosli sa pogodbama da ostanu samo neko kratko vreme.

Politika
Nebojsa Spajic kaze da radno mesto svakih nekoliko godina treba menjati, odbacuje glasine o privatizaciji Programa 202 kao potpunu glupost, i najavljuje ostavku ako ne bude usvojen zakon koji garantuje nezavisnost RTS od vlade. Bez takvog akta, nece biti ni inostrane pomoci, uveren je on.
Rade Veljanovski se slaze sa tim, iznoseci svoj utisak da je u vladi prelomljeno da ce morati da se rese tog zadovoljstva u vidu kontrole nad RTS, mada, nikad se ne zna...
"Ne mora se cekati zakon da bi se pravio program namenjen narodu, a ne bilo kojoj vladajucoj eliti, politickoj ili ekonomskoj", ubedjena je Lekiceva, naglasavajuci da price da se u RTS nista nije promenilo dobro dodju medjunarodnoj zajednici kao izgovor da ne pomazu.
Pesimiste obuzimaju crne slutnje kada osvanu nekakve zabranjene liste (makar se radilo i o zabrani emitovanja produkcije CITY Records), kada cuju da se urednici pozivaju na narod, makar se radilo i o novinarima koji zaista uzivaju ogromno poverenje gledaoca bilo gde da rade, i kada Vlada neprestano odlaze raskid sa praksom direktne ili indirektne kontrole nad RTS.
Optimisti polaze od velikog profesionalizma i entuzijazma novih urednika koji su napustili mnogo lagodnija i bolje placena mesta da bi doprineli stvaranju nacionalne radio-televizije koja ce uciniti da se napokon osecamo kao sav ostali normalan svet.
Ono oko cega se svi slazu je da je mnogo vremena propusteno - da se sa rasciscavanjem kadrovske situacije zapocelo odmah, bilo bi mnogo lakse. Odugovlacenje vodi samo jos vecem komplikovanju medjuljudskih i radnih odnosa sa cime se zaposleni u RTS svakodnevno srecu.