Radovan Balac

Radiotelevizija Novi Sad je i dalje deo sistema RTS, a jesenas je izvesno vreme imala dvostruko rukovodstvo, iako je jos 22. novembra prosle godine Skupstina Vojvodine zatrazila da se ova RTV izdvoji i samostalno imenovala privremeno rukovodstvo na celu sa v. d. direktora Aleksandrom Kravicem (poslanik i funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine).

Mada Zakon o RTS predvidja da rukovodstvo novosadske ispostave postavlja Vlada Srbije, odnosno Upravni odbor RTS, nelegalno stanje trajalo je sve do 9. oktobra kada je Upravni odbor RTS posle konkursa imenovao Petra Jovanovica za direktora RTV NS, a Milovana Nedeljkova za glavnog i odgovornog urednika. Bio je to povod za zestoku reakciju Nenada Canka, predsednika Skupstine Vojvodine i lidera LSV, koji je isto vece upao u TV NS, naredio da se skine sat i tabla sa znakom RTS, koju je uz psovke ispljuvao i izudarao stakom, a sve pred ukljucenim TV kamerama, negodujuci sto su novi rukovodioci postavljeni mimo politicke volje Vojvodine, iako je drugacije bilo dogovoreno u vrhu DOS. Bio je to povod da DS pokrene inicijativu za smenu Canka kojoj su nedostajala samo tri glasa pa da on vise ne bude spiker vojvodjanskog parlamenta, a nesto kasnije je, izmedju ostalog, i zbog toga - protiv njega podignuta krivicna prijava za narusavanje ugleda drzave Srbije.

Ceka se hirurg
Ova afera pokrenula je niz pitanja. Najpre, zasto Canak i drugi autonomaski lideri, koji traze da RTV NS posle deset godina opet bude pod patronatom Skupstine Vojvodine, nisu u startu reagovali na sistem imenovanja novog rukovodstva (cak je i Kravic jedanput konkurisao) vec tek onda kada nije prosao njihov covek. S druge strane, pokazalo se da i pojedinci iz sadasnje vlasti ne prezaju od samovoljnih, nezakonitih i neodmerenih reakcija, potpuno suprotnih onome sto su svojevremeno zagovarali dok su bili u opoziciji. A zatim, zasto se i u okviru RTS ne ide na demontazu sistema koji je uspostavila Miloseviceva ekipa. Istovremeno, opravdano je nezadovoljstvo u Vojvodini, cija je Skupstina svojevremeno osnovala TV NS i u zgradu i opremu ulozila poprilicne sume novca, zbog toga sto joj je televizija oteta pre deset godina, a od obecanog vracanja na predjasnje stanje nema nista. Bio je to jedan od razloga sto Miodrag Isakov, nekadasnji novinar ove TV i predsednik Reformista Vojvodine, nije prihvatio funkciju direktora RTS. On je trazio da se "TV Bastilja" demontira i odvoje TV Beograd i TV Novi Sad, ali to vrh vlasti tada nije prihvatio, odnosno odlozio je za kasnije.
Privremena ekipa na celu sa Kravicem nije uspela bog zna sta da uradi kada je posle 5. oktobra preuzela novosadsku ekspozituru RTS. Bivse rezimsko rukovodstvo je sklonjeno kao i perjanice Miloseviceve SPS-JUL propagandne masinerije. Niko od njih nije dobio otkaz, a posle izvesnog zatisja i statiranja, neki su ponovo ukljuceni u "pogon". Pokazalo se da je ova medijska kuca ruinirana u svakom pogledu. Ostala je bez zgrade na Miseluku, koja je rusevina posle NATO bombardovanja u aprilu 1999. godine; dobar deo opreme je razvucen po lokalnim TV stanicama u sistemu SPS televizije, a oko tri hiljade zaposlenih primalo je "tanke" finansijske posiljke za dnevne troskove i plate iz beogradske centrale. Rez, koji je u svakojakom smislu trebalo da se napravi pre godinu dana, tek ceka "hirurga" iako se ne sme prenebregnuti cinjenica da ova TV, kao ni sadasnji RTS, vise nije "teska artiljerija" rezimske propagande, ali jos uvek ni javni servis gradjana Vojvodine, za sta se svi zalazu.

Lakrdija
Politicke bitke i udari oko statusa novosadske RTV kuce, koja je do 1991. bila samostalna i pod "kapom" najpre Skupstine, a potom pokrajinske Vlade na celu sa Radomanom Bozovicem, da bi je potom Milorad Vucelic pripojio sistemu RTS, prosle su bez reakcija i "mesanja" novinarskih udruzenja u Vojvodini. To nije ni cudno ako se zna da ona jedva da i postoje.
"Legalisticki puc" u RTV NS, kako neki nazivaju dolazak Jovanovica i Nedeljkova, doveo je do niza humoristickih scena i paralela: to je TV koja nema svoju zgradu ni finansije, a niti bog zna kakav program, ali zato je imala duplo rukovodstvo koje je sedelo u susednim kancelarijama bez medjusobne komunikacije. Jovanovic je, doduse, nekoliko dana sedeo u maticnom Radio Novom Sadu dok se nije ohrabrio i presao u televiziju. Potom je sastavio novi kolegijum i imenovao saradnike, da bi njihova resenja Kravic pocepao uz opasku da njega "mogu samo izneti" dok ga ne smeni Skupstina Vojvodine.
Ta lakrdija je zavrsena posle mesec i po dana i sada "beogradsko rukovodstvo" normalno i jedino upravlja novosadskom televizijom. Na politickom planu u okviru DOS priprema se novi Zakon o RTS u kome se predvidja da RTV NS bude izdvojena i vracena pod okrilje vojvodjanske Skupstine, a onda i postane javni servis gradjana pokrajine. Kao takva trebalo bi da ima i sopstvene finansije, od celokupne ili dela pretplate ubrane u Vojvodini. Sta ce od toga biti videce se, ali cinjenica je da su tenzije splasnule i vise niko i ne pominje da je novo rukovodstvo natureno ili da je privremeno.

Urbansovci bez tabua
Jos u vreme duplog rukovodjenja i rasprava ko je legalan direktor, a ko ne, izbila je afera sa TV produkcijom UrbaNS koju vodi Marina Fratucan. Jovanovic i Nedeljkov su, naime, smatrali da je logicno da imaju uvid u sadrzaj emisija "Vojvodina SAT" i "Tu sasvim blizu" koje je ova produkcija emitovala dva puta nedeljno na programu RTV NS, sto su Marina i njena ekipa, kao i mnogi novinari, protumacili kao cenzuru i demonstrativno prekinula dalju saradnju. Nezavisna produkcija i rezimska TV uspostavili su saradnju posle petooktobarskih promena i UrbaNS je redovno nastupao na kanalu TV NS emitujuci, po opstoj oceni, najbolje emisije, jer za ekipu mladih i talentovanih novinara nije bilo tabu tema niti nedodirljivih licnosti.
Afera je izbila u vreme pobune "crvenih beretki", pa je to bio povod da urabnsovci zakljuce da iza svega toga stoje i neki drugi, politicki motivi. Jovanovic i Nedeljkov su uzvratili da im je namera bila samo da imaju uvid u ono sto se emituje u programu za koji odgovaraju, a istakli su i da je ugovor sa UrbaNSom stetan za TV NS. Posle malo buke i prasine stvar je legla, nezavisni novinari vise ne nastupaju na rezimskom mediju, koji opet nema u programu emisije koje su bile najgledanije i pravljene iz specificnog ugla.
I dok RTV NS ceka da se "vrati kuci" i pod kapu vojvodjanske vlasti, uspela je da povrati deo opreme - predajnik, kamere, videorekordere i drugo u vrednosti od oko 800.000 DEM, koju je bivse rukovodstvo prenelo u SPS televiziju "Most". To je bio povod da se novinari ove partijske TV i njihova publika pobune, uz tvrdnju da nova vlast hoce da ugusi opozicioni medij precutkujuci da on radi sa ukradenom opremom cije je vracanje nalozeno sudskom presudom. U slicnoj situaciji nasla se i TV KI, koju je posle proslogodisnjih promena preuzela nova opstinska vlast u Kikindi. Medjutim, kako je deo opreme dao RTS, a deo SPS, ona je pod raznim izgovorima odneta u Beograd i Novi Sad, a Kikindjanima je ostalo da se ponovo "kuce".
Poslednjih godina u Vojvodini se dogodio medijski bum: proradilo je na desetine novih malih televizijskih stanica u privatnom vlasnistvu ili kao opstinske, gradske televizije, pa i partijske TV. Gotovo nijedna nema dozvolu za rad, a od obecanog konkursa za koriscenje TV frekvencija jos nema nista. Zakonski tekst je naisao na zestoke kritike u Vojvodini, pogotovo sto se predvidja manje frekvencija za novosadsku RTV nego sada. Sredjivanje haosa u etru stvorice nove nezadovoljnike, jer mnogi nece moci da nastave sa radom.