Slobodan DJoric

Sve radio i televizijske stanice u Srbiji, od nacionalne radiotelevizije (RTS) do Radio Dzenarike imace ove godine "bliski susret" sa prvim zakonom o radiodifuziji. Vlada Srbije prihvatila je, kao svoj, tekst zakona koji je sastavila ekspertska grupa NUNS-a i Medija centra. A i sta bi drugo, kada je svaki clan zakona formulisan pod budnim okom posmatraca iz OEBS-a i Saveta Evrope. To sto je sedma verzija teksta jos uvek u vladinom stolu a ne na njemu, uprkos najavama zaduzenog potpredsednika vlade, samo potvrdjuje misljenja da je sfera elektronskog informisanja i dalje od posebnog interesa za vlast.

Elektronski mediji, od RTS do Dzenarike, bez izuzetaka imaju dobre razloge za strepnju. Pre svega, verovatno u bezizlaznoj situaciji nalaze se radio i TV stanice "mladje" od tri godine. Jer, kako je predvidjeno Nacrtom zakona, one ce svoje predajnike morati da ugase u roku od tri meseca od dana formiranja Radiodifuznog saveta Srbije. One su nastale ili pre 5. oktobra, u izbornoj, 2000-oj godini, pod okriljem JUL-a ili SPS-a, ili posle promena u "oslobodjenom etru".
Ova odredba, ako je Skupstina Srbije prihvati, pogodila bi gotovo 300 radio i TV stanica. Pri tom ce mozda najveci problem predstavljati novoiznikle stanice u Vojvodini, kojih je blizu stotinu. Medjutim, prema postojecem resenju, ove stanice ce morati da sacekaju detaljan radiofrekvencijski plan. To je neophodno zbog specificne konfiguracije terena u Vojvodini i prirode prostiranja radio-talasa.
U Vojvodini je osnovana asocijacija elektronskih medija koja trazi da nastave da rade svi "koji rade". Zahtev je "razumljiv" jer se samo u Novom Sadu posle 5. oktobra pojavilo preko cetrdeset radio i TV stanica. A I vojvodjanske vlasti traze potpune ingerencije ne samo nad RTV Novi Sad vec i nad "svojim" delom etra.

TV bez sopstvene kamere
Razloga za zebnju imaju i u RTS-u, koji ce se ubuduce zvati Radiodifuzna ustanova Srbije. Oni koji budu ostali na platnom spisku ovog javnog nacionalnog servisa bice mozda nezavisni od drzavne kontrole, ali i od drzavnog budzeta. Prikupljanje pretplate za svaki procenat preko 50 % smatrace se podvigom. Kucanje na vrata drzavnog budzeta gotovo je izvesno, a dogovor sa vlastima nije nemoguc.
Nezavisne i ranije opozicione RTV koje su godinama bile pod represijom, u nemastini ili su dobijale pomoc stranih donatora, takodje strepe od promena kojima su znacajno doprinele. Da li ce se njihov "boracki staz" priznati i materijalizovati bar dovodjenjem na nivo privilegovanih. A to znaci, pre svega, na medijsko podrucje iste velicine.
Na primer, "B 92" je jos uvek samo lokalna stanica i "podstanar" na kanalu IBC ("Geneksa"). A treba podsetiti da se ceo IBC "program" svodio, manje-vise, na turisticke reportaze sa Kopaonika i prikazivanje enterijera hotela Interkontinental u Beogradu. Sta li tek reci o televizijama poput "Stankoma", koji pokriva Beograd, ili kraljevackog "Melosa" koji pokriva i Novi Sad i Beograd! U njihovim nazovi programima nema ni traga od slike sa sopstvene kamere, ali zato drugima onemogucavaju sirenje u etru.
Hoce li se primenom zakona radiofrekvencijski spektar osloboditi medijskog "buvljaka" zavisice od doslednosti Vlade Srbije i Parlamenta, ali i od buducih clanova Radiodifuznog saveta u koji, bar dok je njegov sastav nepoznat, vlasnici RTV treba da imaju puno poverenje.

Vreme konkurencije
Ipak, najvecu grupu elektronskih medija cine oni koji su ucestvovali na konkursu Ministarstva za telekomunikacije 1998. godine. Oni su dobili mogucnost da se u naredne dve godine ili pripreme za konkursne uslove ili da na vreme dignu ruke od nadmetanja za mesto u etru. Razlog za takvo grupno i neselektivno resenje je u cinjenici da su frekvencije koje ove RTV koriste verifikovane u radiofrekvencijskim planovima Ministarstva telekomunikacija, a to znaci da ove stanice bar ne ometaju jedne druge.
Medjutim, ova grupa stanica, kojih je blizu 500, nalazi se pred drugim problemima. Pre svega, bice potrebna ponovna verifikacija zone pokrivanja kada bude donet novi radiofrekvencijski plan. Zatim, nikome nece biti svejedno koliko ce zapravo kostati upotreba radiofrekvencije i da li ce na buducem konkursu biti finansijski i organizaciono sposoban da nadmasi svoje konkurente. Svi oni ce tek morati da prilagode svoje programske, tehnicke i kadrovske potencijale standardima koje propise Savet za radiodifuziju, a to ce zahtevati znatno vise znanja, para i truda.
Ovako razmisljaju oni koji misle pre svega na zakon. Ali, nije mali broj vlasnika RTV koji umesto u propise i dalje gledaju u politicku vlast kao sigurnog darodavca. Njihova "filozofija opstanka" se nije promenila. Oni ce, da bi dosli do dozvole za FM ili TV kanal, upotrebiti metode i sredstva koja su oprobana tokom deset prethodnih godina. U stvari, oni racunaju na clanske karte vaznih stranaka, na korupciju, na uticajne pojedince. Pa ipak, takvima ce manevarski prostor biti veoma suzen, pored ostalog i zato sto Nacrt zakona o radiodifuziji propisuje potpunu transparentnost rada Radiodifuznog saveta.