Branko Vuckovic

Medijska situacija u Sumadiji i Pomoravlju jos uvek je neuredjena i nesredjena, a kasnjenje zakona o telekomunikacijama i radio-difuziji dodatno komplikuje ionako tesku situaciju. Radio i televizijske stanice, miljenice prethodnog rezima, i dalje svojim talasima zapljuskuju ovaj deo Srbije sa predajnika postavljenih na Rudniku, Kosmaju, Crnom Vrhu i Zezelju, praveci pri tom bogatu marketinsku zetvu, dok se, mediji koji su i u vreme Milosevicevog rezima bili zabranjivani, ometani i opstruirani, poput RTV B 92 i RTV Studio B jos uvek ne cuju i ne vide.

Ovdasnji elektronski mediji suocavaju se sa brojnim problemima koji se mogu svrstati u cetiri osnovne grupe: formalno-pravne, tehnicke, kadrovske i politicke prirode, a svaki od njih predstavlja danonocnu moru za zaposlene u njima.

Nesudjeni Berluskoni
Stanje "medijskog bezvlasca" koje se prolongira u nedogled, izaziva pravi haos na medijskoj sceni u unutrasnjosti Srbije, a nedavni primer kragujevacke RTV Kanal - 9 najbolja je ilustracija za to.
Ta medijska kuca sa desetogodisnjom tradicijom na koju je, jedno vreme, veliki uticaj imao Milan Beko (pricalo se da je otkupio deo njenih akcija), bila je primorana da izvesno vreme prekine emitovanje programa zbog sukoba suvlasnika Svetislava Obradovica i Gorana Kojovica koji su rezultirali teskim incidentima.
Goran Kojovic, vlasnik jedne kragujevacke benzinske pumpe, otkupio je akcije od lokalnog kamenoresca i preko noci postao suvlasnik TV stanice. Odmah se sukobio sa osnivacem i vecinskim vlasnikom Svetislavom Obradovicem, da bi ubrzo upao u studio i prekinuo emisiju "Uzivo" u kojoj su gosti raspravljali o Zakonu o radu. Narednog dana, Obradovic je iskljucio predajnik, ostavivsi dvadesetak zaposlenih i tridesetak honoraraca bez hleba "dok se ne rasciste vlasnicki odnosi izmedju njega i Kojovica".
Srecom po njih, Kojovic je ubrzo odustao od namere da postane "Sumadijski Berluskoni", pa se RTV K - 9 vratila u etar iznad Kragujevca, a zaposleni u njoj na svoja radna mesta.
Ovaj i slicni primeri, kakvih je tokom protekle godine bilo u Sumadiji, jasno pokazuju kakve neprilike izaziva nedefinisano stanje u medijskoj sferi.

Pornografija i piraterija
Za vecinu privatnih vlasnika komercijalnih TV stanica najvaznije pitanje je kako zaraditi sto vise para, a sudeci po programskim semama (ako ih uopste ima) formula "TRI S" (spotovi, sport i sex) najbolji je put za ostvarivanje tog cilja. Spotovi se jos uvek u neogranicenim kolicinama besplatno skidaju sa satelita, isti slucaj je i sa prenosima sportskih dogadjaja, sto uz emitovanje piratski filmova, medju kojima "svoje mesto i ulogu" imaju i "pornici", podize gledanost i sirom otvara vrata za marketinske usluge koje se, naravno, naplacuju.
Slicna situacija je i sa takozvanim komercijalnim radio stanicama. Samo na teritoriji Svilajnca postoji 7 radio stanica od kojih jedino Radio Resava ima potrebne dozvole za rad.
- Radio Resava dobila je frekvenciju na konkursu 1992. godine, a svi ostali od svog osnivanja emituju program bez dozvole. Radio S bio je do 5. oktobra pod kontrolom SPS, a nakon toga ga preuzima DOS. Program emituju Radio Cicica, Radio Enigma, Radio Svilajnac, Radio Mig i Radio Naj. Uz takvu nelojalnu konkurenciju Radio Resava tesko moze da opstane i zato s nestrpljenjem ocekujemo donosenje zakona koji bi trebalo da regulisu potpuno bezvlasce u ovoj oblasti, kaze Misko Starinac, vlasnik Radio Resave i TV Svitel.
I Sonja Radosevic, urednik Informativnog programa kragujevackog privatnog Radija Prvi na skali smatra da je nedostatak kadrova glavni razlog sto su na lokalnim medijima informativni programi "prilicno tanki".
Radosevic i Starinac se slazu u oceni da je materijalni polozaj novinara u ovom delu Srbije i dalje izuzetno tezak, a prva asocijacija na pominjanje njihovih prihoda je - katastrofa.
- Kako da obezbedimo iole profesionalnije kadrove kada nemamo novca da im platimo bar onoliko koliko bi zaradili radeci u nekom boljem butiku, a s druge strane, kako da ih motivisemo da rade bolje i da se usavrsavaju, i sta uopste od njih da ocekujemo sa tako malim platama i jos manjim honorarima, kaze Starinac.

Danak neposlusnosti
Za razliku od privatnih medija, radio i TV stanice koje su pod kontrolom opstinskih i gradskih vlasti imaju nesto manje finansijskih problema jer je u protekloj godini njihovo finansiranje bilo znatno stabilnije nego ranije. Pojedina javna preduzeca poput Radio-televizije Kragujevac, obezbedila su zaposlenima, za sadasnje uslove pristojne plate i honorare. Sa porastom budzetskih prihoda odvojen je deo sredstava i za obnavljanje zastarele opreme.
Medjutim, po sistemu "koliko para toliko muzike", opstinske vlasti za uzvrat traze odgovarajuci stepen kooperativnosti, a oni koji pokusaju da se odupru politickim pritiscima, po pravilu padaju u nemilost. Indikativni su Primeri direktora RTV "Sumadija" iz Arandjelovca, RTV "Jagodina" i "Novi put" iz Jagodine, kao i nedavno kaznjavanje novinara i urednika na RTV Kragujevac.
Krajem 2001. godine Skupstina opstine Jagodina smenila je Danku Milisavljevic, direktora RTV Jagodina i nedeljnika "Novi put", zbog navodne nemogucnosti da resi finansijske probleme u toj medijskoj kuci. Medjutim, pravi razlog smenjivanja je posledica medjupartijskih obracuna unutar lokalnog DOS-a i njeno jednogodisnje odbijanje da RTV Jagodina, koja je do 5. oktobra 2000. godine bila partijsko glasilo SPS, sada postane propagandno glasilo DOS-a.
Doskorasnji direktor RTV Sumadija iz Arandjelovca Ljubinka Katanic, nedavno je podnela ostavku u znak protesta zbog "konstantnih pokusaja predstavnika lokalne vlasti da se mesaju u uredjivacku politiku".
Zamereno mi je sto prenosim B - 92, Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa, a svakako moj "smrtni greh" je sto sam dopustila emitovanje dokumentarnog filma o zlocinu u Srebrenici. Onda su poceli "dobronamerno" da me savetuju kako da uredjujem program po sistemu "ovoga pusti, onoga izbaci, sta ce nama B - 92, sta ce nama Radio Slobodna Evropa, pusti ljudima Zelje, cestitke i pozdrave"..., prica Kataniceva.
Zbog svega toga, Kataniceva je podnela ostavku i na taj nacin izbegla neminovnu smenu.

Kritike izvestavanja RTK
U medjuvremenu, za vrsioca duznosti direktora i glavnog i odgovornog urednika RTV Sumadija imenovana je Sladjana Glisic koja kaze da je prekinuto reemitovanje Glasa Amerike, a da ce Upravni odbor najverovatnije ubrzo doneti odluku o raskidu ugovora o reemitovanju programa Radija Slobodna Evropa.
- Za sada nema nikakvih pritisaka i mesanja u uredjivacku politiku, a iako ima nekih sugestija onda su one dobronamerne. Cak mislim da ima vise autocenzure nego nekog pritiska vlasti. Ljudi se i dalje plase da ne pogrese i to je verovatno recidiv proslih vremena, mada ima i pokusaja navijanja za ove ili za one, kaze Glisiceva.
Ni Radio televizija Kragujevac, koja je u vreme najcrnje Miloseviceve diktature i represije nad medijima bila jedan od svetionika u medijskom mraku Srbije, nije postedjena od sve cescih kritika javnosti zbog cenzurisanja i pristrasnosti. Predsednik Upravnog odbora Milan Aksentijevic, jedan od zescih boraca za njenu nezavisnost i oslobadjanje od prevelikog uticaja politike podneo je ostavku i povukao se sa te duznosti, a u poslednje vreme ozbiljne primedbe na racun izvestavanja ove kuce stizale su i od clanica DOS kao i iz opozicionih partija.
Koalicija Sumadija, clanica DOS-a, u jednom od svojih saopstenja navela je da "Televizija Kragujevac nastavlja staru dobru tradiciju cenzure informacija i saopstenja koja na bilo koji nacin dovode u sumnju rad gradske uprave", a svoje nezadovoljstvo zbog pristrasnog izvestavanja u korist DS izrazio je i Gradski odbor DSS, dok konstantne prituzbe na racun rada lokalne RTV pristizu iz opozicionih partija SPO i SRS.
Grupa od 15 novinara i urednika TV Kragujevac, medju kojima su glavni i odgovorni urednik Nenad Jankovic i urednik informativnog programa Gordana Mirovic novcano je kaznjena zbog "propusta u radu i organizaciji posla", ali se, po izjavama kaznjenih moze naslutiti da je razlog za to objavljivanje vesti kojom se trazi ostavka gradonacelnika Kragujevca.