Jasmina Spasic

Novinari su u dvehiljade prvoj godini, prvoj u takozvanoj demokratskoj tranziciji, nakon trinaestogodisnje vladavine autoritarnog rezima, ziveli nesto bolje. Bolje, ne toliko zato sto su im plate i standard nesto mnogo porasli, nego na primer, zato sto su nakon velike medijske krize krajem devedesetih, mogli uopste da dobiju posao. Posto izbliza prate politicka i drustvena zbivanja, a i relativno dobro poznaju aktere nove demokratske vlasti, novinari, barem tako tvrde nasi sagovornici, kao da nisu ni ocekivali vise.

odavno sam raskrstio sa nerealnim ocekivanjima tako da mi u finansijskom pogledu 2001. nije bila ni gora ni bolja nego 2000. godina, ukoliko poredim njih dve. Naravno, 2001. godina je bila bolja u odnosu na prosek devedesetih, kojih ne zelim ni da se secam", kaze Ranko Pivljanin, novinar dnevnika Blic.
On upozorava da je jedna godina prekratak period da bi se globalno stvari popravile, uz ogradu da ovakvim stavom ne zeli da ostavi utisak da brani vlast.
- Ukoliko se ima u vidu sa kakvih je ekonomskih i svih drugih pozicija startovala "nova politika" i "nova ekonomija" onda je jasno da je napravljen ogroman pomak. Razgradjenu kucu punu suta i trulezi kudikamo je teze prepraviti i osposobiti, nego zidati novu. Na ovoj nasoj zgradi se stosta moralo kalemiti i ciniti u iznudici. Uzdam se da ce biti bolje, jer najgore smo vec prosli i to u nekoliko repriza - podseca Pivljanin.
A Nenad Kovacevic, sada dopisnik dnevnika Danas iz Uzica, ranije novinar ugasenog Dnevnog Telegrafa kaze da zivi tako sto koristi mogucnost da kupuje stvari placanjem u tri, cetiri rate i da ocekuje najavljene potrosacke kredite.
- Nadam se da ce biti kredita, jer zelim, na primer, deci da kupim racunar. Generalno, ne mogu da kazem da nema pozitivnih promena, vec samim tim sto sada imam posao. Godinu dana sam bio bez posla, od 1999. godine do polovine 2000. Supruga mi je prosvetni radnik, imamo dvoje dece, pa moze da se zamisli kako smo ziveli. Medjutim, ne mogu ni da budem nerealan i da tvrdim da je mnogo bolje. Da su se ljudi iz vlasti vise bavili nama gradjanima, a manje sobom, bilo bi bolje i nama i njima - kaze Kovacevic.

Rast troskova
Da je 2001. godina u medijima bila lagodnija od prethodnih, ocenjuje i Filip Svarm, odgovorni urednik nedeljnika Vreme.
- Kod nas je u finansijskom smislu doslo do poboljsanja zbog povecanog broja oglasa. To nam daje nadu da idemo prema normalnom trzistu u kome novine kao sto su Vreme zive od oglasa. Plate zaposlenih i dalje nisu visoke - istice Svarm.
On podseca da je Vreme pokrenuo akciju za ukidanje poreza na remitendu do 20 odsto, koja se zavrsila pobedom medija nad poreskim vlastima. Medjutim, time sto je porez na remitendu vecu od 20 odsto ostao da vazi, nije zadovoljan Predrag Popovic, glavni i odgovorni urednik novopokrenutog dnevnika Nacional.
- Vlada Zorana DJindjica uvela je rigidan sistem naplate poreza na remitendu cime je izdavacke kuce, narocito one koje pokrecu nova izdanja dovela u nepovoljan polozaj. Nacin kontrole remitende narocito pogadja dnevne novine, jer time sto ona mora svakog dana se se prebrojava, rastu troskovi plasmana i distribucije. Na primer, umesto da jednom nedeljno posaljemo kamion recimo u Nis da doveze remitendu, mi to moramo da radimo svakog dana. U 2001. godini, u ekonomskom smislu bilo bi pomaka na bolje za izdavace novina, da nije tog rigidnog, birokratskog sistema, koji direktno utice na rast troskova proizvodnje dnevnih novina - veli Popovic.

Neizvesna godina
Na pitanje koliko novac vracen medijima od nepravednih kazni po Zakonu o informisanju (posto je 2001. godina bila prva godina kada je drzava, odnosno ministar finansija Srbije Bozidar DJelic, nesto medijima i vratila) moze da pomogne, Svarm kaze da je to nedovoljno.
- Vreme je bilo svega dva puta kaznjeno, mnogo vise su to bili neko drugi mediji poput dnevnika Danas i TV Studija B, tako da je vraceni novac svakako dobrodosao, ali nije dovoljan za pravljenje neke dugorocne strategije - odgovara Svarm.
O neizvesnoj buducnosti elektronskih medija direktor RTV B92 Veran Matic kaze da ce ona zavisiti od toga da li ce vlast sistemskim zakonima koje tek treba da donese omoguciti ravnopravne uslove na ovom medijskom trzistu.
- Danas B92 postoji na pet lokacija u gradu sto povecava troskove. Posle prvog veceg istrazivanja i odlicnih rezultata za radio umesto nagrade morali smo da smanjujemo plate jer nismo uspeli da prosirimo teritoriju pokrivanja radija zbog moratorijuma na izdavanje frekvencija i tako je do danas. Umesto da se razvijamo - moramo da smanjujemo broj zaposlenih i plate, umesto da ulazemo u nove kvalitetne emisije moramo da smanjujemo budzete i da racionalizujemo potrosnju - kaze Matic.
On napominje da radio i televizijski programi B92 tamo gde se emituju, imaju odlican rejting slusanosti i gledanosti prema istrazivanjima, ali da ova medijska kuca posto nema frekvencije koje bi pokrivale celu Srbiju, ne moze da se bori na trzistu sa onima koji to imaju. Samim tim ne moze da zaradjuje profit i da ga ulaze u nove projekte.
- Nova godina je za nas neizvesnost jer ne znamo da li cemo dobiti nacionalno pokrivanje i kada - napominje Matic i dodaje da ce se njegova medijska kuca potruditi da kroz reklame i na druge nacine obezbedi novac za razvoj.

Otisli iz medija
Veljko Popovic, novinar TV Politike, takodje tvrdi da je u elektronskim medijima opterecujuca situacija, zbog velike neizvesnosti sta ce biti sa njima, da li ce ih kupiti neka strana firma, ili im drzava nece odobriti frekvenciju. Po njegovim recima zasada je jedino sigurno da ce "preziveti RTS".
- Na TV Politici sam od marta 2001. godine i pocetna plata je bila vrlo slaba. Sada imam poseban status u okviru kuce tako da finansijski nisam nezadovoljan. Medjutim, generalno sam razocaran jer sam ocekivao vece promene, kada je o profesionalizmu rec. Mada je svuda profesionalni nivo nizak, nezavisni mediji i dalje su profesionalniji od drzavnih. U ovim drugim i dalje vazi negativna selekcija i mada ima promena na bolje, dosta ljudi na celnim pozicijama pripada duhu proslosti i smatra da im je glavni zadatak zastita nekih "visih" interesa, a ne interesa profesije i kuce u kojoj su.
I na kraju neki od novinara koji su tokom 2001. godine napustili svoj posao i zaposlili se u medjunarodnim organizacijama, ili u pres-sluzbama nekih drzavnih organa, tvrde da im je prosla godina finansijski bila vrlo dobra, upravo zato sto vise nisu u medijima.