Mr. Sasa Gajin

Tekst Modela zakona o javnom informisanju usao je sredinom decembra 2001. u drugi ciklus javnih rasprava. Tokom januara ocekuje se nastavak rasprave o konkretnim resenjima ponudjenog Modela i to, pre svega, u novinarskoj bransi, a zatim i sa predstavnicima Saveta Evrope, od kojih se ocekuje da na kraju iznesu svoju ocenu o tome da li su pisci teksta Modela "svesni pravnih standarda Evropske konvencije o ljudskim pravima".

Izbacene odredbe o registraciji
Sta je novo u poslednjoj ponudjenoj verziji Modela zakona? Prvo, u odeljak koji sadrzi osnovne odredbe unet je novi clan 14, koji bi u skladu sa izricitim zahtevima novinara izrazenim u prvom krugu javne rasprave, trebalo na nacelan nacin da ogranici prava nosiocima drzavnih i politickih funkcija, u cilju afirmacije principa javnosti, odnosno prava javnosti da zna.
Drugo, u odeljak III, na zahtev ljudi iz novinarske profesije, ubacene su odredbe koje precizno definisu zakonski pojam "javnog glasila". Tako je u clanu 15 definisano sta sve spada pod kategoriju javnih glasila, dok je u clanu 16 odredjeno sta se ne smatra javnim glasilom.
Trece, tesno povezano sa materijom "javnih glasila", iz teksta Modela izbacene su sve odredbe iz prethodne verzije koje su se odnosile na registraciju javnih glasila. To znaci da je radna grupa za izradu Modela, u skladu sa zahtevima novinara i novinarskih udruzenja, odustala od resenja da svako javno glasilo treba da se registruje kod nadleznog drzavnog organa. Funkciju registra u smislu obezbedjenja pravne sigurnosti, de facto, prema novom resenju, preuzima impresum javnog glasila u kome ce zainteresovana lica moci da nadju sve relevantne podatke, npr. o sedistu osnivaca javnog glasila, glavnom i odgovornom uredniku i sl.

Dostupnost javnih informacija
Cetvrto, u odeljku o distribuciji javnih glasila, radna grupa nije uspela da postigne konsensus po pitanju da li bi Model zakona trebalo da sadrzi odredbe o zabrani distribucije informacija, te je zapravo ovo jedino mesto u tekstu Modela na kome citalac moze da zapazi alternativno misljenje koje glasi: brisati odredbe o zabrani distribucije informacije!
Peto, na izricit zahtev novinara, u tekst Modela ubacen je odeljak pod rednim brojem VI, koji uredjuje oblast dostupnosti javnih informacija, odnosno pracenje rada i izvestavanje o radu drzavnih organa, sa jedne strane, i uvid u dokumenta u posedu drzavnih organa i drugih organa sa javnim ovlascenjima, sa druge strane. Ovaj odeljak broji 25 novih clanova koji nisu bili sadrzani u ranijoj verziji teksta Modela. Osnovni razlog za regulisanje ove oblasti u okviru Modela zakona o javnom informisanju jeste to sto novinari smatraju da bez ovih odredbi oni ne bi mogli na efikasan nacin da prate rad drzavnih organa, te da bi ove odredbe trebalo da postoje u tekstu zakona koji se bavi javnim informisanjem, sve do trenutka kada se, kao u svim demokratskim zemljama, donese poseban zakon koji bi sadrzavao odredbe o dostupnosti javnih informacija.
Sesto, u odeljak VII ubacene su odredbe koje definisu zakonski pojam "novinara". Tako se u clanu 66 kaze:
Novinar je, u smislu ovog zakona, lice cija je profesija da ucestvuje u stvaranju bitnog sadrzaja javnog glasila.
U slucaju sumnje da li je neko lice novinar, uzece se u obzir misljenje profesionalnog udruzenja novinara.

Umesto "odgovora" - "ispravka"
Sedmo, tekstu Modela dodat je poseban odeljak broj VIII koji se odnosi na pravila vezana za profesionalna udruzenja novinara. Ovaj odeljak broji 5 clanova i to o ciljevima profesionalnog udruzenja, novinarskom kodeksu, obavezama udruzenja, pravima udruzenja u sudskim postupcima i o davanju misljenja udruzenja.
Osmo, u pododeljcima koji se odnose na objavljivanje licnih zapisa i informacija iz privatnog zivota, preciznije, u clanovima 98 i 106, dodatno je eksplicitno suzena sfera privatnosti nosiocima drzavnih i politickih funkcija.
Deveto, na zahtev novinara, promenjen je naziv pravnog instituta "odgovor na informaciju ", te se on sada zove "ispravka informacije", sto je, kaze se, mnogo blize uobicajenoj novinarskoj terminologiji, dok je, sa druge strane, institut koji se ranije nazivao "ispravka informacije", preimenovan u "sudsku ispravku informacije ".
Najzad, deseto, ono sto je izgleda najvise bolelo novinare u prethodnoj verziji - mogucnost da nosioci drzavnih i politickih funkcija zatrpaju javna glasila ispravkama - definitivno je uklonjeno iz teksta Modela, tako da se sada u clanu 122 kaze da "odgovorni urednik nije duzan da objavi ispravku, odnosno deo ispravke, ako se ispravka odnosi na informaciju saopstenu u javnoj skupstinskoj raspravi, ili javnoj raspravi u nekom skupstinskom telu, ili u sudskom postupku, kao i ako se ispravka nosioca drzavne ili politicke funkcije odnosi na informaciju koja se tice te funkcije".