Bojan Toncic

Uprkos najavi republickog ministra pravde Vladana Batica, nisu razreseni clanovi drugostepenih prekrsajnih veca koji se, kako kaze ministar, "stavljali slag na tortu". Javnosti su ostali do kraja nerazjasnjeni kriterijumi po kojima su neki prekrsajci "abolirani". Ovakvim epilogom gromoglasno najavljenog obracuna sa sudijama koje su presudjivale medijima, kao i ranijim vracanjem samo nominalnih iznosa placenih kazni, nove vlasti su izneverile ocekivanja medija, kao, uostalom, i predizborna obecanja.

Vlada Srbije razresila je 15 novembra prosle godine 21 sudiju za prekrsaje, presuditelje u postupcima koji su vodjeni po zloglasnom Zakonu o informisanju iz 1998. godine, cime je tek delimicno ostvarena najava republickog ministra pravde Vladana Batica da ce dzelati medija morati da se suoce sa odgovornoscu. Ministar Batic je, naime, pocetkom novembra nagovestio da ce sudije sa "stuba srama" NUNS-a koje su u 67 postupaka oglobile srbijanske medije i crnogorski nedeljnik "Monitor" sa 2,5 miliona maraka ostati bez posla, odnosno da ce on predloziti Vladi njihovo razresenje. Gotovo jednogodisnje oklevanje da iskoristi ovlascenja i predlozi Vladi razresenje ovih prekrsajaca Batic je objasnio zeljom da im pruzi priliku da uvide vlastitu odgovornost i sami odu sa funkcija. Po razresenju je, pak, "aboliranje" nekih aktera prekrsajnih postupaka koji su obelezili medijsku i politicku svenu u Srbiji poslednjih godina Miloseviceve vladavine obrazlozio cinjenicom da su se mnogi postupci odvijali u atmosferi direktnih pretnji sudijama da kaznjavaju nerezimska glasila.
- Saslusao sam svih sezdesetak sudija za prekrsaje. Nekima smo pruzili jos jednu sansu, jer je bilo nevidjenih pretnji, pritisaka i licnih intervencija. Protiv nekih ljudi ce zbog toga biti podnete krivicne prijave - naglasio je ministar.
Po njegovim recima, osim zakona postoje i savest i pravicnost, a proteste sudija nakon objavljivanja spiska sa "stuba srama" uporedio je sa odbranom sudija u nacistickoj Nemackoj da su samo primenjivale zakone.
- Ima granice kada sudija primenjuje zakone i kada ima pravo da ne primeni zakon. Ako ce zakon da proizvede veliku nepravdu, sudija ima pravo da ga ne primenjuje. Ovde su u pitanju razliciti arsini, zavisno od toga ko je bio dzelat, a ko zrtva - rekao je Batic.
Ministar pravde je, takodje, najavio da ce se "akcija nastaviti", odnosno da ce se preispitati odgovornost clanova drugostepenih veca.
- Upravo je u toku analiza njihovih postupaka i normalno je da ce se i njihovo razresenje traziti. Nismo mogli da obradimo sve slucajeve odjednom; takvih nema mnogo, neki su otisli u penziju neki napustili pravosudje. Oni su stavljali slag na tortu, potvrdjivali presude, a imali smo slucajeve da su casne sudije u prvom stepenu odbacivale tuzbe, a da su od drugostepenih organa dobijali direktivu i u ponovljenom postupku joj se povinovali - rekao je Batic (Danas, 17. novembar 2001. godine).

Tresla se gora...
Uprkos ministrovoj najavi, nista od najavljenog nije ostvareno, a da nije rec o sporom obavljanju posla dokazuje izjava njegovog pomocnika Ivice Ezdencija mesec dana kasnije. Ezdenci je, naime, rekao da da se ovaj prvi krug "lustracije" na srpski nacin zavrsava uklanjanjem 21 sudije iz organa za prekrsaje.
- Razresenjem 21 sudije zavrsen je postupak utvrdjivanja odgovornosti onih koji su postupali po Zakonu o informisanju. Utvrdjeno je da krivica ostalih sudija za prekrsaje, cija se odgovornost utvrdjivala, nije tolika da bi ih trebalo razresavati. Pred Skupstinom Srbije je Predlog zakona o prekrsajima i magistratima za prekrsaje kojim se, izmedju ostalog, predvidja i reizbor svih funkcija sudija u organima za prekrsaje i ocekujem da cemo na prolece imati novo prekrsajno sudstvo - rekao je Ezdenci (Danas, 18. decembra 2001. godine).
Odgovarajuci na pitanje sta je bilo presudno prilikom utvrdjivanja odgovornosti, Ezdenci je konstatovao da je to, izmedju ostalog, bila i visina kazne koje su prekrsajne sudije izricale medijima i urednicima..
- Procenjivali smo posledice po medije i cinjenicu da su neki od razresenih sudija kaznjavali opozicione, a odbacivali prijave protiv rezimskih medija - kaze Ezdeci.
Po njegovim recima, na ovaj nacin se razresenim sudijama "izbija iz ruku argument koji potezu - to da se kaznjavaju samo zato sto su postupali po vazecem zakonu".
- Dokazali smo da taj vazeci zakon nisu primenjivali jednako prema svima - kaze Ezdenci.
Komentarisuci najavu da ce biti pokrenuti postupci prema ljudima koji su vrsili pritisak na prekrsajne sudije da donose presude protiv medija, Ezdenci naglasava da je "postupak u toku, jer Ministarstvo zeli da pred javnost izadje sa utemeljenim dokazima protiv ljudi koji su to cinili".

Postpetooktobarska "pravda" za medije - zrtve
Ovakvim epilogom gromoglasno najavljenog obracuna sa sudijama koje su presudjivale medijima, kao i ranijim vracanjem samo nominalnih iznosa placenih kazni, nove vlasti su izneverile ocekivanja medija, kao, uostalom, i predizborna obecanja. Nisu anulirane sve posledice represije nad medijima, a brojni slucajevi pokazuju da se danasnji politicari iz vrha vlasti ceznutljivo osvrcu nad svilenim gajtanom paragrafa Zakona o informisanju, donetog 20. oktobra 1998. godine. Izvan dometa baticevske pravde ostali su oni koji su "stavljali slag na tortu", predsednici i clanovi drugostepenih veca; kriterijumi, pak, za ostanak na sudijskom polozaju ostali su javnosti nerazjasnjeni i ukazuju na mogucnost sklapanja najrazlicitijih nagodbi prekrsajaca i Ministarstva pravde. Najavljeno podizanje krivicnih tuzbi protiv ljudi koji su navodno vrsili "nevidjene" pritiske na sudije za prekrsaje - ostalo je najava u ciju se realizaciju svakim danom sve manje veruje.
Dobrivoje Glavonjic, staresina Gradskog organa za prekrsaje u Beogradu, rekao je na konferenciji za novinare odrzanoj 14. novembra prosle godine da njega i njegove kolege "ne grize savest ni za jednu presudu donetu po Zakonu o javnom informisanju", te da je i ministar Batic u vreme dok je bio opozicionar podnosio prijave po tada vazecem zakonu "sto znaci da ga je priznavao". Glavonjic je rekao da se na Baticevom spisku ne nalaze sudije koje su kaznjavale rezimske medije i da je ministar, prilikom razgovora sa prekrsajcima, najvise zamerki na njihov racun izneo zbog odbacivanja prijava Demokratske stranke protiv rezimskih glasila.

Kršenje ljudskih prava
U autorskom tekstu objavljenom u Danasu, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i direktor Instituta za uporedno pravo Vesna Rakic-Vodinelic ukazuje da je razresenje prekrsajnih sudija jedan od prvih koraka koji lice na lustraciju, ali i da ima manjkavosti u postupku ministra Batica i stavovima razresenih.
- Postupak je pokrenuo ministar pravde, koji je za to nadlezan. Ali, pokretanju postupka prethodilo je objavljivanje liste sudija cije se razresenje namerava traziti. To je bilo ozbiljno krsenje ljudskih prava - stavljanje ljudi na crne liste. Odbrana sudija za prekrsaje, objavljivana takodje u stampi, pokazuje, medjutim, da oni nemaju elementarnih pravnih znanja koja se odnose na lustraciju. Tvrdili su da su samo "primenjivali Zakon". Lustracija nije mera koja se izrice zbog primene zakona, nego zbog krsenja ljudskih prava. Paradoksalno, ni jedan od sudija cije je razresenje trazeno, nije pomenuo ljudska prava. Ako zakon nalaze sudiji da krsi ljudska prava (u ovom slucaju pravo na blagovremeno, istinito i nepristrasno informisanje), sudija se mora pozvati na ustav. Cak i pravni poredak Milosevicevog vremena omogucavao je sudijama da postave pitanje ustavnosti odredjenih zakonskih pravila. Koliko je sudija za prekrsaje postavilo ovo pitanje? Nijedan - naglasava Vesna Rakic-Vodinelic.
Ona podseca da sudije nisu protestovale kada je Zakon o informisanju donet. Naredni pogresan korak Ministarstva pravde sastoji se u tome sto je sudijama za prekrsaje stavljena na teret upravo primena ovog Zakona, a ne krsenje ljudskih prava koja su ustavom garantovana i za koja sudije znaju da se ne smeju zakonom derogirati. Nadalje, postupak prema svakom od sudija cije je razresenje trazeno je morao biti individualan i u njemu se moralo utvrditi o krsenju kog ljudskih prava se radi, u cemu se sastoji radnja povrede tih prava i, najzad, da li se ta povreda moze kvalifikovati kao nesavesno i nestrucno postupanje sudije, koje vodi razresenju.
Prema onome sto se moglo saznati iz sredstava informisanja, postupak koji je vodjen prema razresenim sudijama, nije imao ovakva obelezja. Iako u Srbiji zakonom nije uredjen postupak lustracije, ipak je uredjen postupak razresenja sudija i sudija za prekrsaje. Ispitivanje odgovornosti sudije zbog krsenja ljudskih prava mora se sprovoditi po pravilima tog postupka. Ako organi vlasti danas u Srbiji ne pokazu osetljivost na ljudska prava onih koji su u proslosti krsili ljudska prava, ako ne pokazu da su spremni da postuju princip podele vlasti i podele nadleznosti, po tehnologiji vladanja nece se razlikovati bitno od ranije vlasti - konstatuje Vesna Rakic - Vodinelic.

Potkazivaci
Prvi, trapavi, koraci vlasti ka utvrdjivanju odgovornosti za ucesce u represiji Milosevicevog rezima nad gradjanima, razresenje predsednika sudova opste nadleznosti, sudija za prekrsaje, regulisanje delimicnog otkrivanja dosijea Drzavne bezbednosti, nagovestavaju da se lustraciji prilazi voluntaristicki, jer se pruza mogucnost da daleko od ruke pravde ostanu mnogi inspiratori i realizatori politike koja je odnela na hiljade zivota, a drustvo vratila decenije unazad.
Daleko smo, dakle od odgovornosti neposrednih izvrsilaca u pravosudju, a jos mnogo dalje od utvrdjivanja odgovornosti onih koji su u progonu medija ucestvovali kao potkazivaci. Novinari u Srbiji, naravno, nece zaboraviti "stub srama", okupljanja kod spomenika Branislavu Nusicu na Trgu republike, ali ni imena ljudi kao sto je prvi potkazivac po Zakonu o informisanju Milorad Radevic koji je kumovao gasenju "Evropljanina", Rajko Raja Popovic koji je uporne i hrabre kolege iz Kikindskih novina tuzio ravno sedam puta, glumica Ljiljana Blagojevic koja je tuzila i ozbiljno uzdrmala Blic, Glas javnosti i Danas. Ostaje nada da ce ih se na neki nacin dotaci bar drugi krug kakve - takve lustracije.