Jelka Jovanovic

Pred sam kraj 2001. godine doslo je do obrta u slucaju Dragoljuba Milanovica, bivseg direktora Radio televizije Srbije, osumnjicenog za izazivanje opste nesigurnosti usled cega je tokom bombardovanja SRJ 23. aprila 1999. godine poginulo 16 radnika RTS.

Pred Okruznim sudom u Beogradu, 26. decembra, Mitar DJeric, rukovodilac poslovne jedinice odbrane i zastite RTS, u vreme NATO bombardovanja, direktno je optuzio Milanovica da nije sproveo naredbe saveznog Ministarstva odbrane kojima je regulisana odbrana drzavne televizije. Bez obzira sto je pedesetak naredbi potpisao licno Milanovic, one su mogle biti aktivirane tek njegovim usmenim odobrenjem, tvrdi DJeric. On dodaje da Naredba 37, kojom je planirano premestanje ljudstva i tehnike iz Aberdareve ulice - na cemu se temelji zahtev optuzbe da Milanovic bude optuzen za ubistvo vise lica s predumisljajem - nije bila na spisku za odobrenje direktora RTS.
S druge strane, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio je 19. decembra tuzbu porodica poginulih radnika RTS protiv 17 zemalja clanica NATO. Preciznije, Evropski sud tuzbu smatra nedopustenom jer tuzitelji i njihovi poginuli rodjaci nisu bili pod jurisdikcijom tuzenih drzava, u casu kad su te drzave delovale izvan sopstvenih teritorija.
Time je sudbina i zrtava i osumnjicenog za njihovu smrt, fakticki, nepovratno vezana za Beograd i domace sudstvo, koje vec dve godine pokusava nemoguce - i da udovolji potrebi da se kazne vinovnici smrti u Aberdarevoj i da se kazna ne sruci ni na koga iz SRJ, makar to bio i bivsi direktor RTS.

Usmeno odobravao naredbe
Milanovic se tereti za tesko delo protiv opste sigurnosti. Optuznica protiv Milanovica temelji se na tome da nije postupio po Naredbi 37 iz vremena rata, o premestanju ljudi i sredstava iz Aberdareve ulice u Kosutnjak, odnosno da nije ucinio nista da spasi zivote 16 radnika drzavne televizije u vreme vazdusnih udara NATO, iako je bio svestan da bi svojim necinjenjem mogao da ugrozi zivote radnika i imovinu televizije.
- Iako je Savezna vlada to nalozila, Milanovic nije aktivirao nekoliko naredbi, ukljucujuci kljucnu Naredbu 37 kojom se nalaze premestanje ljudstva i dela tehnike RTS na rezervne polozaj u Beogradu, ukljucujuci studio u Kosutnjaku, opremljenom sa dva atomska sklonista - izjavio je DJeric u delu sudjenja zatvorenom za javnost, i dodao da centralna zgrada RTS u Aberdarevoj ulici nije imala nikakvo skloniste.
Savezno Ministarstvo odbrane i Vlada SRJ, medjutim, nisu reagovali na neizvrsenje naredbe o selidbi Televizije, iako su tu naredbu izdali 26. marta (1999.), dodao je jos DJeric u istrazi, cime je implicirana i odgovornost ljudi van RTS. Optuzba i dalje pokusava da dokaze da je Milanovic unapred znao da ce zgrada RTS biti bombardovana.
Pozivajuci se na izvestaj britanske agencije Rojters od 8. aprila 1999. godine, u kojoj su citirani "visoki vojni izvori u NATO", koji su rekli da "smatraju da ce RTS na kraju biti gadjana", zastupnici tuzilaca terete Milanovica za ubistvo s predumisljajem, iako je javni tuzilac odbacio mogucnost takve optuznice. RTS je bombardovana nakon dve nedelje, 23. aprila u 2.06 ujutro. Rojters je u istom izvestaju citirao i portparola NATO Dejvida Vilbija da je Televizija Srbije "legitimna meta", te visokog predstavnika EU za bezbednost Havijera Solanu da se postrojenja RTS koriste i u vojne svrhe i da ih stoga treba smatrati legitimnim vojnim ciljem.
Milanovic je na sudjenju 25. decembra izjavio kako je znao za izvestaj britanske agencije Rojters od 8. aprila 1999, u kojem NATO nagovestava bombardovanje RTS, ali ga je odbacio kao "novinarsku spekulaciju", a na pitanje zastupnika optuzbe da li je nakon Rojtersovog izvestaja ista preduzeo da zastiti ljude, Milanovic je rekao da je "pismeno i usmeno kontaktirao sa ministarstvom odbrane", ali se nije precizno izjasnio o ishodu tih kontakata.

Ko je znao za bombardovanje?
Krajem prosle godine, glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte i visoki izvestilac za ljudska prava EU Jirzi Dinstbir optuzili su bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica da je znao za vreme bombardovanja RTS. Milanovic se na decembarskom sudjenju dana, cak, pozvao na predsednika Medjunarodne novinarske federacije Ejdena Vajta, koji mu je, navodno, maja 1999. preneo reci Havijera Solane da RTS nije trebalo da bude gadjana.
Zastupnici optuzbe osvrnuli su se u svojoj poslednjoj sudskoj rundi u 2001. i na znameniti komentar Tatjane Lenard procitan neposredno pre bombardovanja zgrade RTS, "neka samo bombarduju, znaju nasu adresu". U svojstvu svedoka, tadasnji glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Milorad Komrakov izjavio je 25. decembra da se "nije slagao", i dodao - da je tekstove svih komentara odobravao samo Milanovic.
Milanovic je, podsetimo se, sat vremena uoci dvogodisnjeg pomena privremeno bio pusten iz pritvora. U njega je vracen zato sto se sumnja da je kao glavnokomandujuci RTS proneverio vise miliona "muzickih" dinara PGP. Takodje, nakon vise odlaganja i afera tokom prosle i ove godine, sa dnevnog reda je skinuta odgovornost Dragoljuba Milanovica i njegovih saradnika, a sledstveno i nalogodavaca, za ubistvo sa predumisljajem.