Milos Vasic

Sistematska medijska hajka na Medjunarodni krivicni tribunal za zlocine pocinjene u bivsoj Jugoslaviji vodi se u Srbiji i Hrvatskoj od samog osnivanja tog suda 1993.

Zaista potresni napori nacionalistickih medija u Srba i u Hrvata da ispadnu iskreno uzasnuti i samom idejom da Srbin i Hrvat uopste mogu da pocine bilo kakav - a tek ratni! - zlocin nuzno se oslanjaju na slicne ili analogne argumentacije. Tu imamo slucaj "laze i paralaze", licemerni savez navodnih taktickih neprijatelja, a zapravo strateskih saveznika, uhvacenih "sa rukom u cegeru" pri pokusaju da protivpravnim nasiljem prisvoje tudju nekretninu. Sasvim prirodno i ocekivano, braca lopovi napredovace u svojoj ocajnickoj odbrani: od uzajamnih optuzbi, preko uzajamne podrske, pa do novog "bratstva i jedinstva" pred zajednickim neprijateljem - belosvetskim "prekim sudom", "novim Gestapoom", "novim svetskim poretkom" koji je, dakako, sada jos i "globalisticki" ("antiglobalizam" je naglo u modi kod balkanskih fasista), osim sto je (sasvim tradicionalno) "plutokratsko-jevrejsko/zidovsko-komunjarski".

Na istoj crti
S druge strane, Tudjman i Milosevic, kao drzavnici koji su postojanje tog Tribunala u Dejtonu naknadno ratifikovali otiskom sopstvenog kopita, nisu mnogo dobili ovakvim medijskim manevrima i kampanjama. Tudjman je dao doneti Ustavni zakon o suradnji sa Tribunalom na koji sada vristi taj isti HDZ koji ga je dvotrecinskom vecinom i izglasao u Saboru; Milosevic je 1996. hladno isporucio u Seveningen Drazena Erdemovica, koji jeste da je ispunjavao uslove za drzavljanina i koji jeste da je sam hteo da se preda, ama je jos pritom bio i Hrvat, pa neka...
Optuznica protiv Milosevica (Tudjman je bio umro na vreme) konacno je opredelila rezimske medije, ali i nacionalisticko javno mnjenje u Srbiji protiv Tribunala, a po istoj crti razmisljanja kao i u Hrvatskoj: otkad je zlocin ubijati i proterivati "siptare" (sa malim "s", molim da zapazite), odnosno Srbe, "Turke" ("balije")? Licemerni kakvi su, ni srpski niti hrvatski sovinisti nikada to nisu rekli bas tako direktno (mada su neki bili jako blizu); i jedni i drugi odlucili su se na licemerniji pristup stvari, pribegavsi mitologizaciji, samo-viktimizaciji i pricama o "odbrani".
Mitologizacija (u izvedbi Brane Crncevica ovde i citavog hora "hrvatskih domoljuba" tamo) ide uglavnom ovako: posto se mi samo branimo od cetnickog/ustaskog noza, posto branimo "ognjista" (termin podjednako zastupljen u oba naroda) - mi ratni zlocin i ne mozemo pociniti (Milan Vukovic, predsednik Vrhovnog suda Hrvatske); kad Hrvat ubija, onda je to djavo na delu; kad Srbin ubija, onda je to Bog na delu (Crncevic); nema zlocina u odbrambenom ratu; mi bioloski ne mozemo sa Muslimanima, jer nam je genetika razlicita (B. Plavsic); "Posle 11. septembra 2001, jasno je protiv koga smo se mi borili u Bosni" (Ivic Pasalic, HDZ); i tako dalje. I Franjo Tudjman i Radovan Karadzic potegli su isti argument kada je trebalo pravdati genocid nad bosanskim Muslimanima: mi branimo Evropu od islamske najezde. O egzegezi takvih stavova u rezimskim i nacionalistickim medijima Srbije i Hrvatske i da ne govorimo: primera ima legija.

Uzajamnost sovinista
Promene rezima u Hrvatskoj (3. januara 2000.) i Srbiji (5. oktobra 2000.) donele su zanimljiva premestanja na toj anti-haskoj sceni. HDZ, hametice porazen na parlamentarnim i predsednickim izborima, odjednom otkriva u Slobodanu Milosevicu i njegovom nacional-socijalistickom rezimu, fasistickim pomagacima i kamarili domacih izdajnika uzor otpora "haskom ne-sudu" i novom svetskom poretku. Hrvatski neo-ustaski i neo-nacisticki kolumnisti (Josip Jovic, don Anto Bakovic, Zoran Vukman, Milan Ivkosic itd.) bez prestanka ukazuju na Milosevicev rezim kao na primer koga bi se domoljubnim Hrvatima valjalo drzati u otporu protiv novog svetskog poretka: jeste li vidjeli, stid vas i sram bilo, kako Srbi brane svoje, a ne kao vi, bando crvena kosmopolitska-judeo-masonska...
Posle Petog oktobra dolazi do eskalacije uzajamnog komplimentiranja srpskih i hrvatskih sovinista: pogledajte "narodne straze" na Dedinju (pred hapsenje Milosevica), indignirano ce uzviknuti don Anto Bakovic (hrvatska verzija pop-Zarka Gavrilovica), tako se cuva svoj vodja, a ne kao vi, guske u magli; eno Hrvati izvedose sto hiljada ljudi na miting podrske Mirku Norcu (kome se sudi za ratni zlocin u Gospicu), a vi, nistarije srpske, nista protiv izrucenja mog tate Hagu, vristala je Marija Milosevic. Funkcioneri SPS, radikali i julovci - sve na celu sa Mirom Markovic - takmice se ovoga trenutka sa hadezeovcima, pravasima i neo-ustasama u pljuvanju haskog Tribunala i u prolivanju suza junackih za "srpskim herojima" i "hrvatskim vitezovima" koji tamo came u tamnici "dje akrepe memla davi", dok im delovi novih vlasti u tome diskretno terciraju: DSS u Srbiji, a SDP i HSLS u Hrvatskoj. Naravno da im odgovarajuci mediji daju ne samo mesta, nego i mnogo kreativne podrske u toj anti-haskoj kampanji: sve novine i sva elektronska medija u Hrvata, osim "Ferala" (oduvek) i "Nacionala" (od nedavno); tradicionalno nacionalisticka medija u Srba.

"Legalizam" i "domoljublje"
Sada je vec ocigledno - prvo u Hrvatskoj, a odmah zatim i u Srbiji - da nove vlasti u obe zemlje nisu uspele da savladaju nacionalisticku inerciju i da su spremne za svaku vrstu koketiranja sa sovinistickom ideologijom; sistem vrednosti ostao je manje-vise isti. To je u Hrvatskoj mnogo jace izrazeno, mada se i Srbija priblizava: u Hrvatskoj, vlada "ekstremnog centra" Ivice Racana, ali i Vojislav Kostunica i njegova DSS svaki oblik saradnje sa Tribunalom - to jest hapsenje i slanje optuzenih u Hag - dozivljavaju kao gutanje zive zabe. Naravno da su nacionalisticka medija i stranke odmah nanjusili te zazore i rezerve, da su se brzo pregrupisali i uskladili, pak udarili u "legalizam" u Srbiji i u "domoljublje" u Hrvatskoj. Rezimska medija nisu kasnila u prestrojavanju, sve u uobicajenoj poltronskoj brizi da se udvore novim vlastodrscima - pogotovo u onom segmentu na koji su vec navikla. Sada i u Srbiji u Hrvatskoj imamo slicnu situaciju: vlast se pasivno opire saradnji sa Hagom (u Hrvata uprkos tome sto imaju zakon o tome; u Srba zato sto - kao fol - nemaju zakon); nacional-fasisticka desnica u Hrvatskoj je u ofanzivi, dok se u Srbiji polako grupise oko i iza DSS.
Za to vreme haski Tribunal - oblik zivota kome apetit raste sa ishranom - trazi svoje: gdja. Del Ponte ima osnove za sumnju da Hrvatska skriva gen. Antu Gotovinu, koga rezimska medija vec otvoreno slave kao "viteza branitelja", a da Srbija skriva gen. Ratka Mladica, koga neke razvikane ankete predstavljaju kao "branitelja Srpstva vaskolikog". Srpski i hrvatski ministri grce se i uvijaju kao zmija u procepu: jedni ne mogu da zamisle da ima hrvatskog generala koji je ratni zlocinac; drugi ne mogu u toj ulozi da zamisle srpskog policajca ili vojnika. Pa i jedan i drugi samo su ubijali one druge...