Mila Radulovic

Iako mala, sa tek nesto vise od 650 hiljada stanovnika, Crna Gora se ne bi mogla pozaliti na deficit medija, pogotovu dnevnih novina. Medjutim, s obzirom da je u jeku resavanje drzavne krize u SRJ i namera crnogorskih vlasti da povrate ovoj manjoj jugoslovenskoj republici status drzave, srazmerno rastu broja medija opada njihova objektivnost..

Osnivac tri drzavna medija u Crnoj Gori - TV Crne Gore (tri kanala), dnevnika Pobjeda i Radija Crne Gore je republicka skupstina. Ona odobrava budzete za te medije, imenuje njihove programske odbore (u kojima treba da budu predstavnici svih parlamentarnih stranaka) i ima pravilnik kojim se regulise ravnopravna zastupljenost stranaka. Ovi mediji se u vreme izbornih kampanja formalno pridrzavaju pravilnika i ravnopravno tretiraju sve stranke ucesnike izborne trke. Naravno, u kampanji i mimo nje, primat u njihovim programima i na stranicama Pobjede imaju najvisi drzavni zvanicnici - narocito oni iz redova vladajuce Demokratske partije socijalista.

Promocija crnogorske nezavisnosti
Zbog forsiranja politike aktuelne vlasti - zalaganje za nezavisnu i medjunarodno priznatu Crnu Goru - crnogorska opozicija, pogotovu Koalicija za Jugoslaviju, nezadovoljna je izvestavanjem RTV Crne Gore i Pobjede. Zato je ta koalicija odbila da, nakon proslogodisnjih aprilskih izbora, imenuje svoje predstavnike u programske odbore ta tri drzavna medija - sto ne znaci da njeni funkcioneri bojkotuju da se pojavljuju u tim medijima. Prvom programu drzavne televizije objektivnost dakako manjka, ali on u informativnim emisijama nije iskljuciv kao sto je to bilo u Srbiji u vreme vlasti Slobodana Milosevica. Sem plasiranja informacija koje su u skladu sa projektom nezavisnosti, prvi kanal TV Crne Gore objavljuje i informacije o opoziciji, cak i one koje su kriticke usmerene prema crnogorskom predsedniku Milu DJukanovicu. To, naravno, nije bio slucaj u izvestavanju o "aferi Nacional", oko koje je u Crnoj Gori stvorena velika politicka tenzija.
Parlamentarni kanal TV Crne Gore, koji je uveden uoci proslogodisnjih aprilskih izbora - bas zbog "dukljanizacije drzavne televizije" (kao sto je tvrdila Koalicija za Jugoslaviju), jeste izuzetak. Na njemu su ravnopravno tretirane sve politicke parlamentarne stranke, ali emisije te televizije su stereotipne i zamorne za gledaoce. Za razliku od prvog kanala TVCG, koji koristi svaku priliku da bi "izbrljao" jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu, TV Parlament se gotovo i ne bavi Federacijom i srpskom politickom scenom.
S obzirom da crnogorska vlast planira na prolece referendum o drzavnom statusu, a da bi izbegla skupstinska pravila o jednakom tretmanu svih stranaka, DPS priprema novu televiziju, na koju bi imala monopol. DPS formalno ne stoji iza IN televizije, koja treba da pocne emitovanje programa u januaru, vec su za taj posao zaduzeni ljudi bliski rezimu. IN televizija je zamisljena kao beogradski PINK a sa informativnim programom, koji bi suptilno promovisao ideju crnogorske nezavisnosti. Njen prvi covek je doskorasnji glavni urednik Treceg kanala drzavne TV Rade Vojvodic, a novinarski kadar koji bi trebalo da radi informativni program je probran iskljucivo iz redova onih koji su potvrdjene pristalice nezavisnosti. To se, naravno, honorarise mesecnim sumama od 1000 maraka pa nadalje.

Privatne TV
Od elektronskih medija veliku gledanost i pokrivenost crnogorske teritorije imaju dve privatne TV - NTV Montena i Elmag. Kada je u pitanju ova prva, njeni programi su informativni, sa obiljem informacija - ali opet primetno usmerenih na promovisanje drzavne nezavisnosti. Vlasnik TV Montene poseduje i agenciju - Montenu fax, koja je sem siromasnog pracenja dnevnih dogadjaja, koriscena od ovdasnje vlasti za plasiranje nezvanicnih informacija za njene potrebe. Godinama unazad planira se da Montena fax postane drzavna agencija i za to se svake godine izdvaja novac iz budzeta (na racun Republickog sekretarijata za informacije), ali sa tim poslom se jos nije odmaklo.
TV Elmag je - pored JU Info, ciji se program na vecini crnogorske teritorije ne moze pratiti - jedina televizija koja primat u svojim vestima daje Federaciji. U njenim programima ne mogu se cuti ni vesti o aktivnostima kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve, a za bozicne praznike njen vlasnik je cak zabranio i emitovanje placenih spotova CPC. Za razliku od TV Montene, ciji je program filmsko-informativni, Elmag dosta prostora daje zabavnim emisijama, narocito prenoseci program TV Pinka. Kao televizija jugoslovenske orijentacije, ona nakon smenjivanja Momira Bulatovica sa celnog mesta u Socijalistickoj narodnoj partiji, i dalje daje primat toj stranci.

Listovi
Od nedeljnika Crna Gora i dalje ima samo jedan - Monitor, i on naglaseno forsira politiku drzavne samostalnosti od svog osnivanja. Medjutim, Monitor ne stedi vlast pisanja o kriminalno-korupcionaskim aferama, pa ni vodece ljude Liberalnog saveza - stranke koja se, koliko i taj list, zalaze za drzavnu nezavisnost.
Pored Pobjede, Crnogorci svakodnevno na raspolaganju imaju jos cetiri privatne dnevne novine - Dan, Vijesti, Glas Crnogoraca i Publiku. Vijesti su do podela u SNP-u, kada je Dan prestao da bude glasilo te partije, drzale primat u tirazu i provokativnosti. Medjutim, kako je pitanje drzavnog statusa dobijalo na znacaju, tako je taj list poceo da zaobilazi "golicave" teme po vlast. U "aferu Nacional" gotovo da se i nisu mesale, sem sto su objavile nekoliko reagovanja koja idu na ruku DJukanovicu. Forsirajuci ovu aferu, podgoricki Dan je, pak, povecao tiraz skoro za trecinu. Iako su njegovi citaoci gradjani projugoslovenske opcije (kao sto je i sam list), Dan cesto nije stedeo ni stranke iz Koalicije za Jugoslaviju, ali omiljena tema su mu ipak DJukanovic i srpski premijer Zoran DJindjic. Otkako je poceo spor DJindjica i Kostunice, Dan svakodnevno staje na stranu ovog drugog, optuzujuci istovremeno DJindjica da je DJukanovic covek, i da je umesan u "neciste poslove".
Glas Crnogoraca je poceo da izlazi kao neformalno glasilo Mitropolije crnogorsko-primorske, a nakon nekoliko pauza, taj list su preuzeli ljudi bliski SNP-u. Nesto pre Nove godine, pocela je da izlazi i Publika, za koju se tvrdi da iza nje stoji DPS, a ciji je formalni osnivac jedna privatna firma. Priprema Publike i TV IN oznacili su pocetak referendumske kampanje u Crnoj Gori i podigli cenu novinarima. Za rad u tim medijima nudjene su cifre - za pocetnike 1,5 hiljada maraka, a za urednike i trostruko vece. Da bi novinar ili neko drugi postao clan redakcije Publike, morao je da prodje verifikaciju nadleznog u DPS-u. O tome se, naravno, zvanicno ne govori.