Milos Vasic

Slucaj Vladimira Asanina javlja se kao vazna inovacija u oblasti slobode stampe u ovoj i ovakvoj zajednickoj drzavi. Takav presedan - da neko bude osudjen na bezuslovnu zatvorsku kaznu po privatnoj tuzbi za klevetu, pa makar i sefa drzave i Gospodara Crne Gore - bio bi teorijski mozda dopusten u nekim drugim okolnostima i mozda za neko mnogo teze delo; u ovim okolnostima, cela stvar ispada tuzno i sramotno.

Poslednje sto je trebalo vlastima u Crnoj Gori bilo je sudjenje Vladimiru Asaninu, glavnom i odgovornom uredniku podgorickog dnevnika "Dan". Ne samo zato sto takva sudjenja u nacelu nisu ni popularna, niti postizu neku svrhu; mnogo vise zato sto ovaj konkretni slucaj baca veoma lose svetlo na crnogorsku vlast i Mila DJukanovica licno. Ni jednoj vlasti ne treba reputacija sitnicave osvetoljubivosti, pizme i pasjaluka; to je cak i Slobodanu Milosevicu bilo jasno tolike godine, sve do 9. oktobra 1998, kada je dopustio prvo onu blesavu radikalsku Uredbu, pa onda onaj jos gori Zakon o informisanju, odmah zatim.
Vladimir Asanin osudjen je prvostepeno na bezuslovnu zatvorsku kaznu - slucaj nezapamcen u istoriji naseg pravosudja kad je o privatnoj tuzbi za klevetu rec - samo zato sto je u svom listu preneo pisanje jednih drugih novina, zagrebackog nedeljnika "Nacional". Pritom se "Nacional" uredno prodaje u Crnoj Gori i Srbiji; kriticni broj tog nedeljnika nije bio sudski zabranjen. "Nacional" je proletos zapoceo - a nastavlja i dan-danas - kampanju protiv onoga sto naziva "duhanskom mafijom" na celu sa izvesnim Canom Suboticem i sa Milom DJukanovicem kao njegovim glavnim ortakom. Cane Subotic tuzio je u Zagrebu, preko svog opunomocenika, advokata Slobodana Budaka, "Nacional" prvo za klevetu, pa zatim i za neodgovarajuce objavljivanje ispravke; proces je u toku; Milo DJukanovic, medjutim, nije podneo privatnu tuzbu protiv "Nacionala" nadleznom zagrebackom sudu - mada je to najavio. Umesto toga, okomio se na "Dan" i Asanina.

Nesrecna presuda
E, sad: "Dan" jesu opozicione novine u Crnoj Gori koje poprilicno zagorcavaju zivot Milu DJukanovicu i njegovoj vlasti; sporni tekstovi iz "Nacionala" jesu vesto upakovana kombinacija preterivanja, cak kleveta, ali i konkretnih obavestajnih podataka koji su tom nedeljniku ocigledno ciljano ustupljeni od jedne prijateljske strane sile, a radi dopunskog politickog pritiska na Mila DJukanovica da se okani nezavisnosti Crne Gore. Vaznu operativnu ulogu u tome igrali su (i jos uvek igraju) ambasador SAD u svim nasim drzavama i njegova sveprisutna gospodja supruga.
Sve te cinjenice, medjutim, bile bi svakom prisebnom drzavniku upravo razlog protiv dizanja takve tuzbe: iz razloga otmenosti, velikodusnosti mocnijeg, politicke mudrosti i zdrave pameti. Znajuci - kao sto mora znati i zna - da o cemu je tu zapravo rec, o politickoj igri, to jest, Milo DJukanovic mora biti da je izgubio zivce (netipicno za njega) ili da je podlegao nepromisljenim (ili promisljenim) pritiscima svojih laskavaca. Naime, da je velikodusno presao preko invektiva i ociglednih kleveta "Nacionala", one neprijatne istine iz tih inkriminisanih tekstova manje bi bile dosle do izrazaja; pogotovo one u vezi sa onim avionima, koje mu se sada lupaju o glavu u parlamentu. Tuzbom protiv Asanina DJukanovic je posredno priznao da je "Nacionalovim" tekstovima zaista pogodjen; taj utisak je presuda podgorickog suda samo istakla. Poslednje sto je DJukanovicu trebalo, preko svega toga, bila je ta nesrecna presuda: cak je i u independistickom taboru - pogotovo medju liberalima i socijaldemokratama - to protumaceno kao obicna osvetoljubivost i pasjaluk. O reputaciji suda i da ne govorimo...

Varvarski obicaj
U takvom kontekstu, s obzirom na poznate cinjenice, slucaj Vladimira Asanina javlja se kao vazna inovacija u oblasti slobode stampe u ovoj i ovakvoj zajednickoj drzavi. Takav presedan - da neko bude osudjen na bezuslovnu zatvorsku kaznu po privatnoj tuzbi za klevetu, pa makar i sefa drzave i Gospodara Crne Gore - bio bi teorijski mozda dopusten u nekim drugim okolnostima i mozda za neko mnogo teze delo; u ovim okolnostima, cela stvar ispada tuzno i sramotno. U civilizovanim zemljama koje su izmislile slobodu stampe uvredjena se cast na sudu zadovoljava presudom i odstetom od jednog francuskog franka; milione za "pretrpljenu dusevnu bol" traze samo nasi primitivci i pohlepni americki advokati. Odlazak u zatvor zbog klevete u stampi, medjutim, spada u varvarske obicaje; pogotovo ako je rec o pukom prenosenju tudjeg teksta. Uostalom, crnogorska rezimska medija slozno su napadala Zakon o javnom informisanju Srbije iz 1998. upravo zbog istih razloga: sto inkriminise prenosenje tudje informacije.
Ova tuzna afera ima jos uvek sanse da se zavrsi bez neke vece stete: stvar je u rukama Okruznog suda kao drugostepene instance. Treba se nadati da ce crnogorsko pravosudje umeti da razlikuje ispravno od pogresnog - pa makar i u drugoj instanci.