Konceptom NUNS-a i UNS-a predviđeno je da status osnivača Saveta za štampu imaju ova dva udruženja, kao reprezenti novinarske profesije, i Asocijacija medija i Lokal pres, kao predstavnici medijske industrije

Piše: Svetozar Raković

Savet za štampu, prvo samoregulativno telo za štampane medije u Srbiji, o kojem se uveliko govori poslednjih nekoliko godina, polako dobija svoje konture. Novinarska udruženja (NUNS i UNS) i asocijacije vlasnika štampanih medija (Asmedija i Lokal pres) saglasili su se o uspostavljanju nezavisnog tela koje će promovisati dobru novinarsku praksu u štampanim medijima u skladu sa etičkim i profesionalnim standardima koje propisuje Kodeks novinara Srbije.

Krajem prošle godine dve najveće esnafske organizacije - Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije - usaglasile su predlog budućeg saveta koji je zatim načelno prihvatio i Upravni odbor Asocijacije medija, u čijem su sastavu gotovo sve najznačajnije dnevne novine, nedeljnici i novinske agencije u zemlji. Na sastanku čelnih ljudi dva novinarska udruženja i Asocijacije medija, krajem januara, dogovoreno je da zajednički pravni tim sačini predlog statuta Saveta za štampu što pre, još tokom proleća, i da se zatim pristupi konstituisanju i registraciji ovog samoregulativnog tela.

"Čuvar" Kodeksa

Medijski stručnjaci, predstavnici novinarskih udruženja, glavni i odgovorni urednici, direktori, vlasnici, osnivači i izdavači većine dnevnih novina i nedeljnika u Srbiji, kao i nadležni u Ministarstvu kulture, saglasni su da je Kodeks novinara Srbije, usvojen krajem 2006. godine, bio preduslov za sređivanje haosa koji vlada u štampanim medijima, ali da se problemi nastavljaju zbog različitog "čitanja" etičkih i profesionalnih pravila. Odmah po donošenju Kodeksa postalo je jasno da nadzor nad poštovanjem njegovih normi treba da bude u nadležnosti jednog reprezentativnog samoregulativnog tela, sastavljenog od predstavnika novinarske profesije, medijske industrije i javnosti.

U dosadašnjim razgovorima o konstituisanju Saveta za štampu još nije precizirano čime bi se to telo tačno bavilo, a zajednički stav Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije jeste da je nadležnost ovog tela "praćenje poštovanja Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima i iznošenje javnih opomena redakcijama koje krše etičke standarde novinarske profesije". U nadležnosti Saveta je i "rešavanje predstavki građana i medijacija između oštećenih pojedinaca i redakcija".

U delokrugu Saveta je i unapređenje dijaloga u oblasti novinarske etike, tumačenje profesionalnih standarda i davanje smernica za prilagođavanje Kodeksa novinara Srbije novim izazovima. Jedan od zadataka i ciljeva Saveta za štampu jeste jačanje ugleda i nezavisnosti medija.

U anketi za potrebe Studije izvodljivosti "Uspostavljanje samoregulativnog tela - saveta za štampane medije u Srbiji" većina ispitanika (84 odsto), inače angažovanih u medijima, izrazila je spremnost da podrži takvo, samoregulativno telo. Izjašnjavajući se o njegovim nadležnostima 85 odsto ispitanika je navelo da Savet treba da prati i izveštava o radu štampanih medija, a 82 odsto smatra da bi prema sopstvenoj inicijativi savet trebalo da reaguje na nepravilnosti u radu štampanih medija. Gotovo tri četvrtine ispitanika smatra da samoregulativno telo treba da postupa po žalbama građana. Autori studije u te svrhe preporučuju medijaciju koja bi omogućila brže rešavanje pritužbi, a uz to i pospešila dalje jačanje kulture samoregulacije i visokog stepena poštovanja profesionalnih standarda i etičkih normi.

Približno 80 odsto ispitanika u anketi smatra da Savet treba da ima pravo direktnog sankcionisanja; pod tim 76 odsto podrazumeva moralne, a 30 odsto novčane kazne, dok 21 odsto anketiranih smatra da Savet treba da ima pravo izricanja i moralnih i novčanih sankcija. Da bi moralna sankcija imala efekta većina ispitanika smatra da je neophodno da se odluke Saveta objavljuju javno - pre svega u štampanom mediju na koji se odnosi konkretna odluka.

Tek svaki treći ispitanik smatra da Savet o nepravilnostima u štampanim medijima treba da obaveštava državu, a samo šest procenata navodi da nepravilnosti treba da se prijavljuju tužilaštvu.

Tripartizam Saveta

Konceptom NUNS-a i UNS-a predviđeno je da status osnivača Saveta za štampu imaju ta dva udruženja, kao reprezenti novinarske profesije, i Asocijacija medija i Lokal pres, kao predstavnici medijske industrije.

Savet bi trebalo da ima 11 članova. Novinarska udruženja (NUNS, UNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Društvo novinara Vojvodine) imala bi četiri predstavnika, isti broj mesta u Savetu pripada medijskoj industriji, odnosno asocijacijama vlasnika štampanih medija (Asocijacija medija i Lokal pres), dok bi tri mesta bila rezervisana za predstavnike javnosti (civilno društvo). Ta tri člana Saveta delegirala bi udruženja građana, odnosno nevladine organizacije koje se bave slobodom govora i izražavanja, zaštitom zakonitosti i vladavine prava, zaštitom ljudskih i manjinskih prava, zaštitom prava dece, zaštitom potrošača itd.

Izbor članova Saveta iz redova novinarske profesije i medijske industrije, kako predviđa zajednički predlog NUNS-a i UNS-a, u isključivoj je nadležnosti novinarskih udruženja i asocijacija novinskih vlasnika. Međutim, još nije usaglašen način izbora tri predstavnika javnosti. Dok u NUNS-u insistiraju na stavu da izbor predstavnika javnosti treba prepustiti nevladinom sektoru, u UNS-u smatraju da bi udruženja građana, zbog svoje brojnosti i raznolikosti, veoma teško sama izabrala tri člana Saveta i da bi bilo mnogo efikasnije ukoliko bi predstavnike javnosti birali osnivači Saveta putem javnog konkursa. Konačni stav medijske industrije o tome još nije poznat, ali su na sednici UO Asocijacije medija predstavnici pojedinih novinskih kuća ljutito negodovali zbog predloga da u Savetu za štampu tri mesta pripadnu predstavnicima civilnog društva koji bi reprezentovali javnost.

Umereniji predstavnici medijskog kapitala predložili su da se predstavnici javnosti "pronađu" na univerzitetu, u naučnim i kulturnim krugovima, "među nespornim društvenim autoritetima".

PRIVREMENO O TROŠKU DRŽAVE

U dosadašnjim razgovorima o konstituisanju Saveta za štampu još nije preciziran način finansiranja tog samoregulativnog tela. Doduše, izvesno je da će troškove konstituisanja i početka rada Saveta podneti Vlada, odnosno Ministarstvo za kulturu (sektor za medije).

Zvaničan stav Ministarstva je da država nema nameru da narušava nezavisnost ovog samoregulativnog tela, već naprotiv da mu pokušava pomoći. Međutim, novinari, stručnjaci za medije, pa i predstavnici Ministarstva za kulturu (pomoćnik ministra Dragan Janjić) jednodušno se protive bilo kakvoj, posebno finansijskoj zavisnosti Saveta od države, jer bi ta zavisnost pogubno delovala na nezavisnost i reputaciju samoregulativnog tela.

VELIKA OČEKIVANJA

Od Saveta za štampu se puno očekuje. Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Nadežda Gaće naglašava da su ta očekivanja opravdana jer na tržištu štampe u Srbiji vlada haos.

- Da bi opravdao svoju ulogu Savet mora bude sastavljen od pravih autoriteta i da već s prvog sastanka pošalje jasnu i glasnu poruku da se neće tolerisati laž, govor mržnje i neukus koji danas dominiraju na stranicama većine tabloida. Savet se, naravno, neće mešati u uređivačku politiku novina, ali će javno žigosati one koji preko novina vređaju javni interes, profesionalnu etiku i zdrav razum - naglašava Nadežda Gaće.

Dimitrije Boarov, predstavnik NUNS-a u radnoj grupi koja je učestvovala u pisanju Kodeksa novinara Srbije, smatra da je "Savet za štampu najbolji alat za sprovođenje novinarskog kodeksa, naravno ukoliko uspe da se nametne svojim moralnim autoritetom".

Predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović ističe da će se usvajanjem Kodeksa novinara i konstituisanjem Saveta za štampu "prvi put - možda u 200 godina istorije štampe u Srbiji - stvoriti neki uslovi da štampa može slobodno da uređuje odnose u okviru sebe, kao i neka pravila koja treba da važe za sve listove".

- Da bi to sve funkcionisalo vrlo je važno da Savet prihvate svi štampani mediji u Srbiji. Ja sam optimista da će ga prihvatiti većina, a da li će svi - to se naravno nikada ne zna, jer uvek ima onih koji vole da iskaču iz sistema - kaže Brajović.

Privođenje umesto naknade štete

Glavni urednik Kikindskih novina i jedan od najkažnjvanijih novinara u Srbiji Željko Bodrožić priveden je rano izjutra 25. marta 2008. zato što nije platio sudsku kaznu od 18.000 dinara na za uvredu advokata bivšeg funkcionera Miloševićevog režima Dmitra Šegrta.

Na ovakvu gradjansku neposlušnost Bodrožić se odlučio pošto gotovo tri godine čeka da država Srbija ispravi grešku načinjenu prema njemu i isplati mu naknadu na koju je obavezana preporukom Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Tokom poslednje dve godine, dok čeka na pravdu za sebe, Bodrožić je na ime kazni po tužbama raznih kikindskih političkih moćnika ranijeg režima i aktuelnih kriminalističkih likova platio 520.000 dinara.

Na preporuku Ministarstva pravde Služba za ljudska i manjinska prava obavezala se tog 25. marta da isplati Bodrožiću štetu, nakon čega je on ispunio svoju gradjansku dužnost i platio kaznu.

Do sledeće kazne, jer u Srbiji važi jedno pravilo za Bodrožića tužioca, a drugo za tuženog.