Piše: Anka Milošević

Devet godina nakon ubistva novinara i urednika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije i dalje nisu poznati naručioci i izvršioci tog zločina. Iako je prošle godine, tokom istražnih radnji, po predlogu specijalnog tužioca za organizovani kriminal saslušano oko 100 svedoka nije podnet zahtev za sprovođenje istrage što znači da i dalje nema osumnjičenih za ubistvo.
Specijalni tužilac Miljko Radisavljević najavio je 12. februara 2008. nove korake u istrazi o ubistvu Slavka Ćuruvije, koji je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine ispred svoje zgrade. Ti koraci podrazumevaju „sprovođenje novih istražnih radnji, medicinsko-balističko veštačenje i nalog policiji za prikupljanje određenih informacija i dokaza“, kako bi se, eventualno, utvrdio identitet počinilaca ubistva.

Portparol Specijalnog suda za organizovani kriminal Maja Kovačević Tomić kaže da je predloženo saslušanje 15 novih svedoka koji do sada nisu dali iskaz u istrazi.

Prema pisanju medija, naloženo je saslušavanje pripadnika Državne bezbednosti pa je tako početkom marta iskaz u dopunskoj istrazi dao šef analitike u beogradskom Centru Državne bezbednosti koji je rekao je da je iz centrale tajne službe, posle 5. oktobra 2000. stigao zahtev da se pošalje kompletan Ćuruvijin dosije. On je naveo da su kopirali sve spise i da su ih poslali centrali.

Ubrzo posle pada Miloševćevog režima objavljen je dosije „Ćuran“, iz koga se vidi da su pripadnici DB intenzivno počeli da prate Ćuruviju nekoliko dana pred ubistvo. Utvrđeno je da je Ćuruviju pratilo 27 pripadnika Devetog odeljenja Centra DB Beograda na Uskrs 11. aprila 1999, kada je ubijen. Odmah posle ubistva bilo je poznato da je Mirjana Marković uputila javne i privatne pretnje Ćuruviji nekoliko dana ranije i da je na njenu inicijativu objavljen članak u „Politici ekspres“ - „Ćuruvija dočekao bombe“.

Prema saznanjima lista „Danas“, u okviru istrazžih radnji trebalo bi da bude saslušan i Dejan Milenković Bagzi, svedok-saradnik na suđenju za ubistvo premijera Zorana ĐinđIća. On je već jednom u Specijalnom sudu govorio o ubistvu Ćuruvije, početkom februara prošle godine, na suđenju pripadnicima „zemunskog klana“. Kako je tada rekao, vođa „zemunskog klana“ Dušan Spasojević mu je kazao da je komandant JSO-a Milorad Ulemek Legija planirao da ubije radnike Državne bezbednosti Ratka Romića i Miroslava Mikija Kuraka, koji su dovođeni u vezu sa ubistvom Slavka Ćuruvije, ali da mu nisu poznati Ulemekovi motivi.

Romićeva i Kurakova navodna povezanost sa ubistvom Ćuruvije bila je predmet policijske istrage, ali se nikada nije otišlo dalje od toga.

Bivši specijalni tužilac Slobodan Radovanović je u septembru 2006. rekao da su imena ubica Slavka Ćuruvije poznata i da bi predmet mogao ubrzo da bude rešen.

Tri meseca kasnije je obavestio javnost da će ubrzo saopštiti imena onih koji stoje iza ubistva, i da će u slučaju da krivični postupak iz nekog razloga ipak izostane, otvoriti dosijee i reći sve što zna o tom ubistvu.

Sličnu izjavu je dao i pola godine kasnije, ali nikakvog pomaka do sada nije bilo.

U julu 2007. Radovanovića je na funkciji specijalnog tužioca zamenio Miljko Radisavljević.

Slavko Churuvija ubijen je 11. aprila 1999. godine u ulazu zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda.

DADA VUJASINOVIĆ - NOVI POČETAK

Malih pomaka ima i u rešavanju slučaja smrti novinarke „Duge“ Dade Vujasinović. Naime, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu, nakon dobijanja dopunskih nalaza veštaka-balističara, slučaj će zbog otkrivanja novih elemenata najverovatnije biti prekvalifikovan iz samoubistva u ubistvo.

Dopunska istraga u slučaju novinarke „Duge“ bila je prevashodno zasnovana na tome da su u stanu, na naslonu fotelje i ispod nje, pronađeni tragovi krvi dve različite krvne grupe što je upravo i bio razlog za sumnju porodice u zvaničnu verziju po kojoj se Dada Vujasinović ubila.

U okviru dopunske istrage, otkriveni su i novi elementi koji direktno ukazuju da je u pitanju ubistvo, a još se čeka na rezultate dopunskog balističkog veštačenja.

Povodom smrti Dade Vujasinović, dosad je urađeno nekoliko medicinsko-balističkih veštačenja. Poslednje je u martu prošle godine trebalo da uradio Institut za sudsku medicinu iz Novog Sada po zahtevu beogradskog Okružnog suda, ali su oni odgovorili da to ne mogu da urade nakon čega je predmet dostavljen novom veštaku.

Ne postoji zakonski rok u kojem su veštaci obavezni da sudu i tužilaštvu dostave svoje mišljenje.

Porodica novinarke „Duge“ je 1994. dostavila Okružnom javnom tužilaštvu izveštaj stručnjaka za sudsku medicinu Rastislava Lazarevića i balističara Zorana Jovanovića, prema kojima Dada Vujasinović nije mogla sama sebi da nanese povrede koje je imala.

Krajem 2007. godine istražni sudija Okružnog suda u Beogradu saslušao je i oca pokojne novinarke, a to je bilo prvi put od njene smrti da je on saslušan.

Dada Vujasinović je pronađena mrtva 8. aprila 1994. u svom stanu u Trećem bulevaru na Novom Beogradu, a kao zvaničan uzrok smrti navedeno je samoubistvo.

SLUČAJ MILANA PANTIĆA NIKO NE SPOMINJE

Međutim, niko od nadležnih ne pominje slučaj ubistva dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine Milana Pantića koji je ubijen na svirep način 11. juna 2001. godine.

Tokom istrage saslušano je više od 2.000 ljudi ali to policiju nije dovelo ni približilo otkrivanju počinilaca ili naručilaca ubistva.