Piše: Anka Milošević

Vlada Srbije je krajem prošle godine nizom odluka zaustavila već skoro završenu reformu medijskog sektora u Srbiji i time dovela do ponovnog haosa u toj oblasti.

Nedugo nakon vraćanja mogućnosti lokalnim samupravama, opštinama, gradovima i Gradu Beogradu ponovo budu osnivači medija, Grupa za reformu medijskog sektora pozvala je Skupštinu Srbije da ponovo razmotri odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o glavnom gradu kojima je to prevdiđeno.

Grupa, koju čine predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Lokal Presa zatražila je od Ministarstva kulture da spreči osnivanje javnih glasila koje bi bilo u suprotnosti sa medijskim zakonima i ocenila da su nova rešenja udar na reformu u ovom sektoru.

Odlaganje ili prekid privatizacije lokalnih medija

Četiri dana pre Nove godine, 27. decembra 2007, na inicijativu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlada je usvojila Zaključak kojim se odlaže postupak privatizacije lokalnih elektronskih medija koji emituju program na jezicima nacionalnih manjina dok se ne usvoje izmene Zakona o radiodifuziji.

Dva dana kasnije Skupština Srbije je usvojila dva zakona neophodna za raspisivanje lokalnih izbora - Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o glavnom gradu kojima se državi ponovo omogućava da bude vlasnik medija - u lokalu elektronskih medija a u Beogradu gradske televizije, radija i novina.

Na ideju da medije koji emituju program na jezicima manjina ne treba privatizovati došli su, na sastanku početkom decembra, predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić i ministar za državnu upravu i lokalnu samopuravu Milan Marković. Oni su smatrali da će se na taj način sačuvati „tradicionalnu multietičnost zemlje“. Ideja je realizovana i privatizacija je odložena pozivanjem na jedini član Zakona o privatizaciji koji to omogućava - član 25a. Taj paragraf predviđa da „ako u toku sprovođenja postupka privatizacije nastupe okolnosti koje onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije za koje se nije znalo ili nije moglo znati u trenutku pokretanja postupka, Agencija može da obustavi sprovođenje postupka do obezbeđivanja uslova za njegov nesmetan nastavak“.

Tim zaključkom privatizacija je odložena na šest meseci dok se ne donesu izmene Zakona o radiodifuziji i Zakona o javnom informisanju. U Agenciji za privatizaciju istakli su da je na osnovu tog zaključka  prvo prekinuta privatizacija osam medija ali da je naknadnim tumačenjima i na osnovu intervencija lokalnih samouprava sada prekinuta privatizacija za 26 medija.

Postupak prekida privatizacije koji može da traje najviše šest meseci počeo je u januaru, ali je malo verovatno da ć0e do jula biti usvojene izmene dva sistemska medijska zakona pošto je u međuvremenu skupština raspuštena i raspisani su vanredni izbori za 11. maj. Prevdeno na vreme, to znači da bi, pod uslovom da se nova vlada formira znatno pre isteka roka u septembru i pripremi izmene, na nekom letnjem vanrednom zasedanju tokom leta skupština mogla da ih usvoji i usaglasi četiri neusaglašena zakona.

Oslanjajući se na Zaključak - koji je, uzgred, bio jedino rešenje za zaustavljanje privatizacije pošto Vlada nije imala pokriće za donošenje nekog akta - i bez obzira što postoje mediji na koje se taj zaključak ne odnosi i za koje ne postoji prepreka da budu privatizovani, otkazane su sve aukcije za prodaju elektronskih medija.

Trajnije rešenje kako bi država sačuvala svoj udeo u medijima ostvareno je donošenjem Zakona o lokalnoj samoupravi kojim je opštinama omogućeno da osnivaju televizijske i radio stanice radi izveštavanja na jeziku nacionalnih manjina koji je u opštini u službenoj upotrebi, kao i radi izveštavanja na jeziku nacionalnih manjina koji nije službenoj upotrebi, kada takvo izveštavanje predstavlja dostignuti nivo manjinskih prava.

Zakon je usvojen bez ozbira što je u suprotnosti sa Zakonom o radiodifuziji koji predviđa da se elektronski mediji u vlasništvu države moraju privatizovati do kraja 2007. godine, ali i Zakonom o javnom informisanju koji se odnosi na obaveznu privatizaciju štampanih medija.

Komentarišući neusklađenost zakona koji regulišu rad medija, ministar Milan Marković je naveo da su zakoni koji regulišu vlasništvo države nad medijima doneti pre Ustava Srbije koji je utvrdio da se nivo dostignutih prava nacionalnih manjina ne može smanjivati. Pošto već decenijama postoji izveštavanje na jezicima nacionalnih manjina u onim sredina u kojima oni žive, Vlada Srbije je smatrala da bi, nakon privatizacije moglo doći do narušavanja tog stečenog prava jer postoji mogućnost da novi vlasnici, nakon zakonskog roka od pet godina, ne nastave da emituju program na manjinskim jezicima, kaže Marković i dodaje da su zbog toga neophodne izmene Zakona o radiodifuziji.

Profesor Zoran Ivošević sa Pravnog fakulteta Univeziteta Union smatra da takva argumentacija nije tačna i naglašava da je Ustavom Srbije predviđeno da zakoni moraju biti usklađeni ne samo sa tim najvišim pravnim aktom, već i sa potvrđenim međunarodnim ugovorima. On ističe da upravo u red tih ugovora spada i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja određuje da se primanje i saopštavanje informacija mora odvijati - bez mešanja javne vlasti.

„Kako javna vlast nije samo državna vlast nego i vlast u teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi, javna glasila ne mogu osnivati ni Republika, ni autonomna pokrajina, ni grad, ni opština. Njihov osnivač ne može biti ni ustanova, ni preduzeće, ni drugo pravno lice u državnoj svojini, koje se, u celini ili delimično, finansira iz javnih prihoda“, ističe on dodajući da baš zbog toga Zakon o lokalnoj samoupravi nije u skladu sa Ustavom Srbije na koji se njegovi autori pozivaju.

Ovakom odlukom se mediji stavljaju u neravnopravan položaj jer sa jedne strane postoje mediji koji su već privatizovani i koji posluju na tržištu a sa druge strane i dalje su na sceni mediji koji se finansiraju iz budžeta. U nekoliko opšina se čak došlo na ideju da se poništi privatizacija medija kako bi se oni vratili u vlasništvo opština.

Javni servis Grada Beograda

Da sadašnja Vlada ne želi da se odrekne vlasništva u medijima pokazala je i donošenjem Zakona o glavnom gradu koji u svom članu 8 predviđa da Beograd može da osnuje televizijske i radio-stanice, novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.

Razlog za tu odluku je, opet prema rečima ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića, to što se smatralo da je Beograd „nešto posebno, drugačije od ostalih jedinica lokalne samouprave“ i da zato može da osniva medije radi izveštavanja o dešavanjima u gradu. 

I taj zakon je u suprotnosti sa dva zakona koja veš važe u toj oblasti zbog čega je Ustavnom sudu Srbije podneta inicijativa za ispitivanje zakonitosti.

Rezultat ovakvog rešenja, prema oceni pomoćnika ministra kulture zaduženog za medije Dragana Janjića, može biti jačanje inicijativa za formiranje gradskih servisa u drugim gradovima ili za formiranje regionalnih javnih servisa. On smatra da bi to bilo prihvatljivo sa stanovišta sadašnjeg zakona, ali pod uslovom da se nađe nezavisan izvor sredstava, to jest da građani na referendumu odluče da će plaćati pretplatu za te medije.

„To nije lako izvodljivo. Jedini potencijalni izvor sredstava za finansiranje takvih medija su opštinski budžeti ali to nisu javni servisi jer oni moraju imati nezavisan izvor finansiranja“, izjavio je nedabno Janjić.
Medijski stručnjak Rade Veljanovski, pak, dodaje da će takva odredba dovesti do ponovne haotične situacije u medijskom prostoru.

„Bojim se da takva ideja da Grad Beograd može da osniva medije može potpuno da sruši koncepciju reforme medijskog sistema“, kaže on ističući da usvajanje takvog zakona pokazuje da se vlast nikada u potpunosti nije saglasila sa promenama koje su u skladu sa evropskim iskustvom i principima.

Veljanovski naglašava da će i oni gradovi koji su pre nekoliko meseci bili potpisnici takozvane „kragujevačke inicijative“, to jest koji su se zalagali za osnivanje regionalnih javnih servisa, sada zatražiti da imaju isto pravo da osnuju RTV stanice i novine.

Grad Beograd trenutno je vlasnik gradske televizije Studio B čija je privatizacija formalno pokrenuta. Zakon o glavnom gradu stupio je na snagu a sada ostaje da se čuje ocena Ustavnog suda Srbije kada je u pitanju član 8.

Šta kaže RRA

Članovi RRA navode da u ovakvoj situaciji ne znaju šta da rade i da se izlaz može naši tek kada bude konsituisana nova skupština koja će usvojiti neophodne izmene sistemskih zakona i koja će iz Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o glavnom gradu izbaciti odredbe koje se odnose na rad medija.

Oni upozoravaju da, pošto je završen postupak dodele dozvola za emitovanje programa na svim niovima, može doći do ponovne pojave pirata ali da u tom slučaju RRA ne bi imala snage da ih ugasi.