Piše: Đorđe Padejski

Proces privatizacije medija u Srbiji preživeo je od svog početka sa kraja 2004. godine više faza u kojima je nekoliko puta bio u opasnosti da bude obustavljen. Svi zakonski rokovi za privatizaciju medija su odavno istekli, jer kada je reč o štampanim, oni su svoje vlasnike morali dobiti do kraja 2006. godine, dok su elektronski morali biti privatizovani do kraja prošle godine.

Tokom prošle godine je prodat 41 medij, ali uprkos tom ubrzanju procesa obistinilo se sve ono na šta je NUNS tokom niza okruglih stolova najavljivao i ukazivao. Naime, model privatizacije medija istovetan privatizaciji ostalih preduzeća u Srbiji, pokazao je sve manjkavostipoćtp zakonodavac nije imao sluha za specifičnosti medijskih preduzeća. Nedavno je čak izbačen i kvalifikacioni uslov da kupac medija mora imati nekakvog medijskog iskustva, uz obrazloženje da se uslov pokazao kao neefikasan, jer je više puta „zaobiđen“.

U praksi imamo slučajeve da su vlasnici medija bivši legionari, sveštenici, tek poneki konzorcijum novinara, ali ponajviše lokalni biznismeni, koji poseduju pekarske manufakture, kamenolome, a po neki čitave poljoprivredne kombinate.

Prosečno 18,85 miliona dinara po mediju

Od jula prošle do marta ove godine Agencija za privatizaciju prodala je 29 medija i pri tome ukupno inkasirala 546 miliona 730 hiljada dinara, ili 6,83 miliona evra, pa se ukupan prihod države od privatizacije medija do danas popeo na čitavih 682,23 miliona dinara, ili 8,53 miliona evra (u periodu od kraja 2004.godine do juna 2007.godine prodato je 16 medija).

Tokom prethodnih devet meseci mediji su prodavani po prosečnoj ceni od 18,85 miliona dinara, s tim što su štampani mediji postizali prosečnu cenu od oko 33 miliona dinara, dok su elektronski prodavani prosečno za 12,9 miliona dinara.

Najdrastičniji primer u pogledu minimalne prodajne cene desio se u septembru prošle godine kada su „Zlatarske novosti“ iz Nove Varoši prodate Katarini Abramović iz Beograda po početnoj ceni od 16 hiljada dinara, dok je novi vlasnik Radio Ljubovije u novembru iste godine postala Slavica Terzić, inače vlasnica valjevskog Radija 014 koji je takođe jevtino kupila po početnoj ceni od 19 hiljada dinara.

Sa druge strane apsolutni rekorder privatizacije medija u Srbiji, nedeljnik „Pančevac“, prodat je februara ove godine Cvijeti Marković za 181 milion dinara, ili čitavih 2,26 miliona evra. Međutim, taj primer privatizacije najviše je pokazao svu slabost primenjenog modela transformacije vlasništva. Novinari „Pančevca“, okupljeni oko konzorcijuma koji je izgubio na aukciji odlučili su da stvar uzmu u svoje ruke i rešili da osnuju novo preduzeće „Pančevac press“. Prvi brojevi „Pančevca press“ identični su originalnom, ekipa PP je preuzela klijente, deo prostorija i izazvala veliku zabunu na tržištu.

Novinari irukovodstvo „Pančevca“ koji su otišli u novo preduzeće ne veruju da će kupac kojem je prioritetan posao zemljoradnja dobro gazdovati najstarijim lokalnim listom u Srbiji, a u prilog svojoj tezi naveli su iskustvo „Subotičkih novina“ koje je takođe kupio čovek koji se bavi poljoprivredom. Novina je upropašćena, a kupoprodajni ugovor sa njim je Agencija za privatizaciju, posle godinu dana, morala da raskine.

Nedeljnik „Glas Podrinja“ kupili su na aukciji u novembru prošle godine Slobodon Teodorović, vlasnik građevinskog preduzeća „Duga M“ i sveštenik Bogdan Simanić, za 59 miliona dinara, što je od početne cene bilo veće čak 18 puta. Dve trećine redakcije je već u februaru dalo otkaze, sa obrazloženjem da je to učinak rada novih vlasnika u periodu rada od samo mesec dana. Loša radna atmosfera i promenjena koncepcija bili su razlozi za otkaze, a neposredan povod ponuđeni ugovor o radu koji novinare obavezuje na ugovaranje reklama.

Oni su formirali novi list „Podrinske“, koji je počeo da izlazi decembra prošle godine.

Jedna od najinteresantnijih aukcija bila je prodaja NIJP „Zrenjanin“, poznatog kao izdavač istoimenog lista čija je početna cena bila svega 789.000 dinara. Preduzeće je prodato po 70  puta većoj ceni od početne, odnosno za 54 miliona dinara. To se dogodilo jer je konzorcijum kupaca koji su do sada već kupili „Somborske „, „Kikindske „ i „Subotičke novine“, „Vršačku kulu“ i „Nedeljne“ iz Bačke Palanke išao do kraja. Namera konzorcijuma koji čine Nenad Rončević, Dušan Stupar, Srđan Vučurević i Miodrag Nikić („Građanski list“) jeste da objedinjavanjem lokalnih novinskih kuća pripreme tržište za novi vojvođanski dnevni list.

Interesantno je da za tri najprestižnija štampana medija „Pančevac“,“ Zrenjanin“ i „Glas Podrinja“ dato više novca nego za sve ostale prodate medije zajedno. Agencija za privatizaciju prodala je „Takovske novine“ za 200 hiljada dinara konzorcijumu koji je predvodila Gordana Nikolić, i „Polimlje“ iz Prijepolja preduzeću „Voćar Lutka“ za oko hiljadu evra. JP „Sloboda“ prodata je na aukciji za tri i po miliona dinara Tomislavu Radomiroviću iz Niša, vlasniku već privatizovanih „Narodnih novina“.   

Najveću cenu među elektronskim medijima, iako u svom sastavu pored TV i radio stanice imaju i list, dostigle su „Ibarske novosti“, koje su Dragici Tomić prodate za 70 miliona dinara. U petočlanoj kunkurenciji bio je i konzorcijum na čelu sa našim proslavljenim košarkašem Vladom Divcem, ali je pobedu odnela Tomićeva, o kojoj se zna da se do sada nije bavila medijima, već računovodstvom. Sa njom se dovodi u vezu i privatizacija RTV Vrnjačka Banja koja je prodata Ostoji Tegeltiji na aukciji za 191 milion dinara - sa njim je raskinut kupoprodajni ugovor, jer nije isplatio novac, ali je postao član upravnog odbora „Ibarskih novosti“.

Mediji su takođe pisali da je kupac RTV Podrinje za 53 miliona dinara Dobrivoje Stojnić, osuđivan za premlaćivanje novinara „Večernjih novosti“ Vladimira Mitrića, ali je Agencija za privatizaciju tvrdila da je uredno podneo dokumentaciju i iz MUP-a.

Milionsku cenu su takođe postigli RTV M iz Sremske Mitrovice (51 milion dinara, kupac Jovica Toroman), Televizija Leskovac (22 miliona dinara, Vladica Jovanović), RTV Zaječar (18,6 miliona dinara, Dušan Ninić), RTV Knjaževac (5,5 miliona, Vitomir Simić). Informativno-propagandni centar „Kula“ kupio je za 5,2 miliona dinara vlasnik radija „Zenit“ u Kuli Dragan Jovanović, TV Pirot i RTV Jasenica su prodati za oko pet miliona dinara, a RTV Majdanpek za 3,8 miliona dinara.

Karakteristično za mnoge lokalne TV i radio stanice koje su bile u opštinskom vlasništvu jeste da se na aukcijama najčešće pojavljivao jedan kupac i da su pokupovane po početnoj ceni, ne većoj od milion dinara.

To se desilo na aukcijama Reči Pomoravlja (Velika Plana), RTV Soko Banja, Radio Srbobran, RTV Bajina Bašta, Radio Drina (Mali Zvornik), Radio Đerdap (Kladovo) i RTV Krajina (Negotin).

Dvadesetak elektronskih medija prodato je za manje novca nego svega par štampanih medija u istom periodu. Takođe, veze Radio Sombora i TV Gornji Milanovac još niko nije utvrdio osim što je ih na aukciji kupila ista osoba Irena Vuksanović i što i jedni i drugi danas imaju problema u funkcionisanju. Radio Sombor je prodat za 3,7 miliona dinara, a TV Gornji Milanovac tek za 228 hiljada dinara.

Za privatizaciju spremno još 47 elektronskih medija

Prema evidenciji koja se nalazi na sajtu Agencije za privatizaciju, još 47 domaćih elektronskih lokalnih medija treba da dobije svoje gazde.

Vlasnika treba da dobiju JIP RTV Čajetina, RTV Batočina, JP Barajevo, JP Televizija Požega, JP Radio Sečanj, JIP Radio Čačak, JP ŠRIF Bor, JIP Radio Požega, JP RTV Pruga Lajkovac, RTV Petrovac na Mlavi, JPI Šumadija Aranđelovac, JP Radio Pirot, JP Radio Subotica, JP Radio Stara Pazova, JP RTV Šabac, JP ICK Kikinda, RTV Pančevo, JP Radio Obrenovac, Radio Požarevac, JP Radio Bačka Bač, JP Radio Lazarevac, JP Radio Raška, JP RTV Trstenik, JP RTV Brus, JP TV čačak, JP Studio B, JP TV Smederevo, JIP BC Info Bela Crkva, JP Radio Novi Bečej, JP RTV Vranje, JIP Radio Valjevo, JP RTV Inđija, IC Bačka Topola, JPI Mladenovac, RNJP Paraćin, Radio Leskovac, JP RTV Valjevo, Radio Smederevo, JP RTV ćuprija, JP Radio Despotovac, IC Kovin, JP Apolo, JIP Bačka Topola, RTV Vrnjačka Banja, RTV Kragujevac, JIP Novi Put Jagodina.

Što se tiče štampanih medija tu je gotovo sve završeno, jer vlasnike treba da dobiju još samo NIN, apatinski „Glas Komune“ i „Radnička štampa“.