Piše: Nenad Kovačević

Taman kada se očekivalo da će novim Zakonom o teritorijalnoj organizacijie Srbije, usvojenom dva dana uoči isteka 2007. godine, biti učinjen korak u decentralizaciji zemlje, usledilo je suprotno. Tim zakonom Užice i još dvadeset tri opštine u Srbiji dobile su status gradova.

Međutim, kasnijim saznanjima da se Beogradu, na osnovu posebnog statuta, daje pravo da osniva gradske medije, bez obzira na postojeće zakone o informisanju i privatizaciji, kojim lokalane samouprave ne mogu biti njihovi osnivači, a što je bila inicijacija za početak privatizacije opštinskih javnih glasila, jasno je da su dvadeset četiri bivše opštine u Srbiji, postale malo „manje gradovi“, od gradske prestonice.

U Užicu je do juna prošle godine kao opštinsko javno preduzeće funkcionisala medijska kuća „Vesti“, u okviru koje posluju nedeljnik istog naziva i Radio Užice. Rado Užice je bilo prvo opštinsko glasilo u Srbiji koje je privatizovano. Na aukciji u junu, sedamdeset odsto kapitala tog preduzeća prodato je po početnoj ceni od 3.6750.000 dinara konzorcijumu kojeg čine Slobodan Milovanović i Milanko Gordić, preduzetnici iz ovog grada.

Po kupoprodajnom ugovoru oni su dužni da u ovu medijsku kuću, najstariju u ovom delu Srbije, koja postoji 66 godina, investiraju 3,5 miliona dinara.

Dug preduzeća u trenutku prodaje bio je 10,2 miliona dinara.

Milovanović je advokat, vlasnik Agencije za promet nekretnina „Kondor“ i jedan od vlasnika takodje nedavno provatizovanog užičkog ugostiteljskog preduzeća „Sloga“, dok Gordić poseduje preduzeće „Oleks“ i bavi se trgovinom sekundarnih sirovina i Milovanovićev je dugogodišnji poslovni partner.

Preduzeće „Vesti“ koristi hiljadu kvadratnih metara u objektima u centru Užica i Požege, ali vlasnik tog prostora je država Srbije, a novi vlasnici užičke medijske kuže biće samo korisnici prostora u periodu od 99 godina.

Do pre deset godina, „Vesti“ su bile društveno preduzeće, sa velikim finansijskim i kadrovskim problemima, ali su zaposleni na referendumu 1997. godine odlučili da promene status u javno preduzeće, čiji je osnivač užička opština. U trenutku privatizacije, preduzeće je imalo 23 zaposlena, od kojih osmoro novirana, čije su prosečne plate bile oko 16.000 dinara. Danas u obe redakcije radi njih devetnaest, a novinarske plate su redovne, u proseku oko 19.000 dinara.

Privatizacijom „Vesti“, lokalna samouprava je ostala bez svog glasila, a kako ističe predsednik opštine Tihomir Petković od kada je Užice dobilo status grada, nije bilo inicijativa  o pokretanju novog gradskog medija.

„Užice kao i ostala dvadeset tri grada ne očekuju da budu u istom položaju kao grad Beograd, koji ima svoje posebnosti, pa i onda kada su u pitanju medijske mogućnosti, kaže za Dosije Petković.

Nova mogućnost osnivanja javnih glasila na nivou Beograda za njega nije logična.

„Mi smo zatečeni takvim stavom države prema Beogradu, jer u vreme kada se govori o ubrzanju procesa privatizacije javnih medija, ne deluje mi baš logično da se osnivaju novi javni mediji“, kaže Petković i poručuje da je „najlogičnije da gasila budu u privatnom vlasništvu“.

Mediji i javni novac

U Užicu postoji ukupno četrnaest medija, od čega osam radio stanica, četiri televizije i dva nedeljnika. Iz prošlogodišnjeg opštinskog budžeta, za medijske usluge osam privatnih glasila, isplaćeno je 2.590.000. Od tog iznosa TV5 je dobila 1,3 miliona, TV Lav  330.000, TV Alfa 220.000, TV ESTARS,  Radio Luna, Užička nedelja i Radio 31 po 160.000 dinara, a Radio San 100.000 dinara.
Pored tog iznosa, medijskoj kući „Vesti“, koje je do juna prošle godine poslovala kao opštinsko javno preduzeće, isplaćena je suma od 3,2 miliona dinara.

Budžetom za ovu godinu za usluge medijima planiran je iznos od tri miliona dinara, a odluku o raspodeli donosi posebna komisija. Pošto se radi o svoti koja je veća od dva miliona dinara, opština je dužna da objavi javni tender.
Regionalnu frekvenciju za emitovanje televizijskog programa, iako se  očekivalo da će je dobiti TV5, koja postoji već trinaest godina i program emituje u užičkom regionu, RRA je odlučila da je dodeli TV Lav, koja postoji dve i po godine, pa je ta odluka još predmet javnog spora te dve televizije.

Radijsku regionalnu frekvenciju dobila je Radio Luna, a TV Alfa je pobedila na konkursu za opštinsku televizijsku frekvenciju.