Piše: K.V.

U danima kada je status Kosova bila najzastupljenija tema u javnosti Srbije, a pre nego što je kosovska skupština 17. februara 2008. godine proglasila nezavisnost, studenti novinarstva Srbije i Kosova realizovali su zajednički projekat kako bi stvorili prve preduslove za pokretanje saradnje između mladih i posebno studenata novinarstva.

Kosovski institut za novinarstvo i komunikaciju - KIJAC i Nezavisno udruženje novinara Srbije realizovali su zajednički projekat pod nazivom „Kosovo Serbia young journalist cooperation“, a pod pokroviteljstvom Inicijative mladih za ljudska prava i National Endowment for Democracy.

Istraživački timovi studenata u Srbiji i na Kosovu analizirali su beogradsku (Blic, Danas, Politika, Večernje Novosti, Kurir, Press, Glas Javnosti, Pravda) i prištinsku (Koha ditore, Gazeta express, Bota sot, Kosova sot, Zëri ditor, Lajm, Epoka e Re, Infopress) dnevnu štampu, a reprezentativnim uzorkom obuhvaćen je period od 1. do 20. decembra 2007. godine, deset dana pre i posle dana koji je predviđen kao krajnji rok da se završe pregovori između Srba i Albanaca.

Fokus istraživanja bio je na posmatranju predstavljanja „druga strana“ u dnevnoj štampi i u kojoj se meri događaji analitički obrađuju, ili predstavljaju samo mobilizatorske poruke.

Studenti su imali istraživački zadatak da svakodnevno u novinama prate tekstove u kojima se spominje reč Kosovo, koliko se takvih članaka pojavi u jednom danu, u kojim rubrikama se najčešće pojavljuje, kolika je veličina teksta, ko je autor, plasman tekstova prema žanrovima, izvor, dominantne teme, mesto izveštavanja, stav prema objektu i inerpretativni oblik teksta. Posle isteka poslednjeg dana istraživanja, 21. decembra urađena je detaljna analiza svih članaka kojih je bilo više od 1500 tokom tri nedelje istraživanja u 8 srpskih dnevnika.

U prostorijama NUNS-a u Beogradu krajem januara u okviru programa održana je zajednička konferencija kojoj su prisustvovali gosti iz Prištine Willem Houwen, direktor KIJAC i Dukađin Gorani, direktor za razvoj ove škole, na kojoj su prezentovana istraživanja studenata. Dva zaključka nametnula su se kao glavna. Prvi je da su institucionalni akteri, i domaći i strani, dominantni u definisanju teme, pa je pisanje novina na liniji s definisanim državnim politikama.

U tekstovima kosovske štampe nije bilo govora mržnje, ali su izjave kosovskih zvaničnika prikazane odvojeno od predstavnika Srbije. Državni zvaničnici imaju najviše medijskog prostora da iznesu svoje stavove i argumentaciju za njih. Drugi zaključak jeste da se Albanci ne vide kao pregovaračka strana, već se kao druga strana u pregovorima vide svetske sile SAD, Rusija i najčešće EU. Kosovski Albanci nisu prisutni ni kao pregovaračka strana, a nema ih ni u bilo kojem drugom kontekstu. Izuzetak je list Danas, u kojem se Albanci pojavljuju kao autori tekstova.

Tekstovi su se pretežno bavili pregovorima, mogućim rešenjima u slučaju jednostranog proglašenja, karakterom međunarodnih misija (naročito EU) i bezbednosnom situacijom na KIM.   Teme progovora i pitanje statusa razmatrani su u kontekstu ‘međunarodnog pravnog poretka’, ’rezolucije 1244’, ’Ustava Srbije’, ’odluka Saveta bezbednosti’. Nije bilo mobilizatorskih tekstova, nije bilo podizanja tenzija i izveštavanje je imalo ravan ton, zaključili su studenti.