- Cilj menadžmenta Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd jeste podizanje profitabilnosti preduzeća, kako bi se postigli što bolji finansijski efekti. Poslovanje s većim profitnim stopama dovešće do povećanja vrednosti preduzeća. Na taj način svi ćemo imati bolje prihode, zajedno s državom kao vlasnikom ovog javnog preduzeća. Povećanje vrednosti Aerodroma proizvešće da naši građani, kao i bivši i sadašnji zaposleni Aerodroma, ostvare svoje pravo i dobiju i više od obećanih 1.000 evra za akcije - kaže u specijalnom razgovoru sa „Dosije“  Bojan Krišto, generalni direktor javnog preduzeća Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd

Tokom prva dva meseca 2008. godine Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd ostvario je profit 89 odsto viši nego u istom periodu prošle godine. Rezultati finansijskog poslovanja za prva četiri meseca ove godine uskoro će biti objavljeni ali, kako kaže naš gost, već sada se  može reći da će oni biti impresivni.

- Kraj 2007. i 2008. godina obeleženi su restrukturiranjem JP Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd kako bi u godinama koje dolaze, a pre svega u 2009. godini kada se očekuje pravi rezultati, bile ostvarene znatno bolje poslovne performanse preduzeća. Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd, uz još pet javnih preduzeća koja očekuje privatizacija, mora da uskladi svoje poslovanje sa zakonitostima i poslovnim principima koji važe za akcionarska društva, kako bi se kasnije lakše prilagodio zakonitostima tržišta - naglasio je Krišto.

Dosije: Kako ocenjujete saradnju s medijima, s obzirom na negativnu konotaciju Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd u prethodnom periodu?

- U prethodnom mandatu na mestu direktora Državne lutrije Srbije, kao što znate, postigao sam odlične rezultate. Promet preduzeća povećao sam sedam do deset puta, što je bio najbolji poslovni rezultat u odnosu na ostala javna preduzeća.
U Državnoj lutriji imao sam odličnu saradnju s medijima. Smatram da svako preduzeće na najbolji mogući način treba da sarađuje s medijima i da im uvek izlazi u susret, a posebno preduzeće kakvo je beogradski Aerodrom. Očekujem i radim na tome da takav trend i ovde postavim.

Dosije: Koliko smo upoznati, radite na promeni imidža Aerodroma. Šta se pod tim podrazumeva?
- Promena imidža Aerodroma samo je deo projekta čiji je krajnji cilj poboljšanje svih usluga koje pružamo putnicima i našim klijentima, u koje spadaju taksi usluge, odnosno usluga prevoza do Aerodroma i od njega, ugostiteljske usluge, uvođenje najsavremenijih tehnologija, proširenje i podizanje kvaliteta postojećih usluga.

Projekat promene vizuelnog identiteta Aerodroma uskoro će biti završen. Želimo da predstavimo Aerodrom kao mesto najbliže Evropi i da svetu na pravi način približimo toplinu, gostoljubivost i pozitivnu energiju našeg naroda. Svesni smo da je Aerodrom svaki put tačka susreta stranaca s našom zemljom, „kapija Beograda i Srbije“ i ako je usluga na Aerodromu dobra, takva će biti i prva slika o Srbiji. Mi imamo šta da pokažemo svetu i na šta da budemo ponosni.

Nameravamo da projekat okončamo pre početka „Eurosonga“.

Dosije: Kako vidite dalji razvoj Aerodroma?

- Dalji razvoj Aerodroma zavisi od povećanja broja putnika, na šta će uticati nekoliko bitnih aspekata, a to su ratifikacija Sporazuma o otvorenom nebu, nastavak približavanja naše zemlje Evropskoj uniji i evropskim integracijama, rast prihoda i standarda građana, kao i ostvarivanje mogućnosti putovanja bez viza. Sve to dovodi do stvaranja veće konkurencije među avio-prevoznicima, a samim tim dolazi i do jeftinijeg avio-prevoza.

Za deset godina vredniji od 1,5 milijardi evra

- Ukoliko Srbija nastavi evropski put, tvrdim da će vrednost Aerodroma za sedam do 10 godina iznositi i više od milijardu i po evra.

Opšte smernice poslovodstva jesu poboljšanje nivoa opremljenosti Aerodroma, bolji kvalitet i stalne inovacije, održavanje bezbednosti na visokom nivou, ostvarivanje dobrih poslovno-finansijskih rezultata i promena celokupnog imidža Aerodroma.

Od dana kada je postavljeno, 6. novembra 2007, novo poslovodstvo JP Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd preuzelo je sve obaveze kako bi usluge bile kvalitetnije i modernije, a boravak putnika u terminalima prijatniji - kaže Krišto.