Zakon o radiodifuziji

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom se: uredjuju uslovi i nacin obavljanja radiodifuzne delatnosti, u skladu sa medjunarodnim konvencijama i standardima osniva Republicka radiodifuzna agencija, kao i ustanove javnog radiodifuznog servisa utvrdjuju uslovi i postupak za izdavanje dozvola za emitovanje radio i televizijskog programa; uredjuju i druga pitanja od znacaja za oblast radiodifuzije.

Član 2.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na uslove i postupak izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, kao i na uslove i postupak za sticanje prava emitera na postavljanje, upotrebu i odrzavanje emisionih fiksnih i mobilnih uredjaja.

Nacela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije

Član 3.

Regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije zasniva se na nacelima:

1. slobode, profesionalizma i nezavisnosti radiodifuznih javnih glasila, kao garancije ukupnog razvoja demokratije i društvene harmonije;

2. racionalnog i efikasnog korišcenja radiofrekvencijskog spektra kao ogranicenog prirodnog bogatstva;

3. zabrane svakog oblika cenzure i/ili uticaja na rad radiodifuznih javnih glasila, cime se garantuje njihova nezavisnost, nezavisnost njihovih redakcija i novinara;

4. pune afirmacije gradjanskih prava i sloboda, a posebno slobode izrazavanja i pluralizma mišljenja;

5. primene medjunarodno priznatih normi i principa koji se odnose na oblast radiodifuzije, a narocito poštovanja ljudskih prava u ovoj oblasti;

6. objektivnosti, zabrane diskriminacije i javnosti postupka izdavanja dozvola za emitovanje;

7. podsticanja razvoja radiodifuzije i stvaralaštva u oblasti radija i televizije u Republici Srbiji.

Definicije

Član 4.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, ako nije drukcije odredjeno, imaju sledece znacenje:

1. Radiodifuzija: opšti pojam za radio i televiziju kao elektronske medije masovne komunikacije, koja se ostvaruje posredstvom analognog ili digitalnog prenosa teksta, govora, zvuka, nepokretnih i pokretnih slika u vidu programskih sadrzaja namenjenih najširoj javnosti putem radio talasa ili kablovskih distributivnih sistema do odgovarajucih prijemnih uredjaja;

2. Radiofrekvencija: osnovni fizicki parametar elektromagnetnih talasa ili radio talasa koji se slobodno prostiru kroz prostor i cije se vrednosti konvencionalno nalaze u opsegu od 3 KHz do 3000 GHz;

3. Zona pokrivanja: oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je zadovoljen uslov da je intenzitet elektromagnetnog signala veci od minimalno neophodnog za kvalitetan prijem bez prisustva drugih ometajucih signala;

4. Zona servisa (opsluzivanja): oblast u okolini nekog predajnika u kojoj je ispunjen uslov kvalitetnog prijema signala u realnim uslovima. Servisna zona u realnim uslovima je uvek manja od zone pokrivanja;

5. Zeljena zona servisa: geografska oblast ili administrativno podrucje kojem je namenjen radiodifuzni servis. Zeljena zona servisa (opsluzivanja) u zavisnosti od potreba jeste pojedinacna servisna zona ili zbir servisnih zona svakog predajnika. Zeljena zona servisa (opsluzivanja) u slucaju mreze predajnika, predstavlja zbir pojedinacnih servisnih zona svakog predajnika;

6. Radio/TV mreza: dva ili više predajnika ili repetitora ili njihova kombinacija koji emituju isti program u isto vreme;

7. Umrezavanje: uspostavljanje privremene radio, odnosno televizijske mreze putem zemaljskih, kablovskih ili satelitskih veza izmedju dva ili više emitera sa ciljem neposrednog prenosa radio, odnosno televizijskog programa;

8. Radiodifuzna organizacija (u daljem tekstu: "emiter"): fizicko ili pravno lice koje je registrovano za delatnosti proizvodnje i emitovanja radio ili televizijskog programa kome je, u skladu sa ovim zakonom, izdata dozvola za emitovanje programa;

9. Javni radiodifuzni servis: proizvodnja, kupovina, obrada i emitovanje informativnih, obrazovnih, kulturno-umetnickih, decijih, zabavnih, spotrskih i drugih radio i televizijskih programa koji su od opšteg interesa za gradjane, a narocito u cilju ostvarivanja njihovih ljudskih i gradjanskih prava, razmene ideja i mišljenja, negovanja politicke, polne, medjunacionalne i verske tolerancije, kao i ocuvanja nacionalnog identiteta;

10. Nezavisna produkcija: radio i televizijski programi namenjeni iskljucivo radiodifuziji koje proizvode fizicka ili pravna lica registrovana za tu delatnost, a koja nisu emiter programa koji proizvode;

11. Oglasna poruka (reklama): promotivna poruka koja ima za cilj da predstavi i skrene paznju na odredjeni proizvod, uslugu ili firmu, odnosno da navede potrošace da koriste, odnosno kupe doticni proizvod ili uslugu;

12. Oglašavanje (reklamiranje): emitovanje oglasnih poruka (reklama) uz novcanu naknadu ili drugi oblik naknade;

13. Sponzorstvo: bilo koje ucešce fizickog ili pravnog lica, koje se ne bavi delatnošcu proizvodnje radio i/ili televizijskog programa, niti proizvodnjom audiovizuelnih dela, u finansiranju radio i/ili televizijskih programa, s ciljem da promoviše svoje ime, zaštitni znak, ugled, aktivnosti ili proizvode;

14. Telekupovina: radio ili televizijska prezentacija upotrebne ili kakve druge vrednosti ili osobine proizvoda ili usluga sa ciljem prodaje na neposredan nacin;

15. Kablovski distributivni sistem (u daljem tekstu: "KDS"): pretezno kablovska telekomunikaciona mreza namenjena distribuciji radio i televizijskog programa, kao i pruzanju drugih telekomunikacionih usluga.

Saradnja sa regulatornim telom nadleznim za oblast telekomunikacija

Član 5.

Republicka radiodifuzna agencija i regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija osnovano posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, imaju obavezu da, u skladu i na nacin predvidjen odredbama ovog zakona i posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, medjusobno saradjuju i koordiniraju svoj rad u cilju racionalnog i efikasnog korišcenja radiofrekvencijskog spektra i dosledne primene ovog i posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.

II. REPUBLICKA RADIODIFUZNA AGENCIJA

1. Pravni status

Osnivanje

Član 6.

Radi obezbedjivanja uslova za efikasno sprovodjenje i unapredjivanje utvrdjene radiodifuzne politike u Republici Srbiji na nacin primeren demokratskom društvu, osniva se Republicka radiodifuzna agencija (u daljem tekstu: Agencija) kao samostalna, odnosno nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašcenja, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog drzavnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnošcu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskih programa i/ili sa njom povezanim delatnostima.

Pravni subjektivitet i zastupanje

Član 7.

Agencija ima svojstvo pravnog lica.

Organ Agencije je Savet Agencije koji donosi sve odluke o pitanjima iz nadleznosti Agencije.

Agenciju predstavlja i zastupa predsednik Saveta Agencije, a u slucaju njegove sprecenosti, Agenciju zastupa zamenik predsednika Saveta Agencije.

Predsednik Saveta Agencije, odnosno zamenik predsednika Saveta Agencije kada vrši njegovu funkciju moze, u celini ili delimicno, preneti funkciju zastupanja Agencije drugom clanu Saveta Agencije, samo na osnovu odluke Saveta Agencije.

2. Nadleznost Agencije

Član 8.

Agencija je nadlezna da:

1. donosi Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji, uz saglasnost Vlade Republike Srbije;

2. vrši kontrolu i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona;

3. izdaje dozvole za emitovanje programa i propisuje obrazac za te dozvole;

4. propisuje tehnicke, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa, u skladu sa odredbama ovog zakona;

5. propisuje pravila koja su obavezujuca za emitere, a kojima se obezbedjuje sprovodjenje radiodifuzne politike u Republici Srbiji;

6. vrši nadzor nad radom emitera u Republici Srbiji;

7. odlucuje o predstavkama fizickih i pravnih lica i o prigovorima emitera u vezi sa radom drugih emitera;

8. daje mišljenje nadleznim drzavnim organima u vezi sa pristupanjem medjunarodnim konvencijama koje se odnose na oblast radiodifuzije;

9. preduzima odgovarajuce mere prema emiterima, u skladu sa ovim zakonom;

10. obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.

Pored nadleznosti iz stava 1. ovog clana, Agencija obavlja i poslove koji se odnose na preduzimanje mera u oblasti radiodifuzije u cilju :

1. zaštite maloletnika ;

2. primene propisa o autorskim i srodnim pravima;

3. sprecavanja emitovanja programa koji sadrze informacije kojima se podstice diskriminacija, mrznja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja odrecenoj rasi, veri, naciji, etnickoj grupi ili polu.

Poslove iz stava 1. tac. 1), 2), 3) i 6) ovog clana Agencija obavlja kao poverene poslove.

Donošenje strategije razvoja radiodifuzije

Član 9.

Agencija, u saradnji sa regulatornim telom nadleznim za oblast telekomunikacija donosi Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji kojom, na osnovu sagledavanja razlicitih potreba gradjana i društvenih grupa za informisanjem, obrazovanjem, kulturnim, sportskim i drugim sadrzajima, utvrdjuje broj i vrstu emitera, zeljene zone servisa (opsluzivanja) i druge parametre za koje se raspisuje javni konkurs.

Kontrola nad sprovodjenjem ovog zakona

Član 10.

Kontrola nad sprovodjenjem ovog zakona obuhvata kontrolu rada emitera u pogledu dosledne primene i afirmisanja nacela na kojima se zasniva regulisanje odnosa u oblasti radiodifuzije, kao i u izvršavanju drugih obaveza koje po odredbama ovog zakona imaju emiteri.

Izdavanje dozvola za emitovanje

Član 11.

Za emitovanje programa putem zemaljskog, kablovskog ili satelitskog prenosa, digitalnog ili analognog, Agencija izdaje dozvolu po postupku i prema kriterijumima utvrdjenim ovim zakonom.

Emitovanje programa putem globalne informaticke mreze (Internet njebcasting) ne podleze obavezi pribavljanja dozvole, ali se odredbe ovog zakona primenjuju na sadrzaj programa.

Propisivanje obavezujucih pravila za emitere

Član 12.

Agencija donosi preporuke, uputstva, obavezujuca uputstva i opšta obavezujuca uputstva za emitere, radi efikasnog sprovodjenja radiodifuzne politike u Republici Srbiji.

Agencija donosi preporuke u slucaju da postoji neujednacena dozvoljena praksa emitera u primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na sadrzaj programa.

Agencija donosi uputstvo u slucaju kada postoji sumnja u pogledu dozvoljenosti nacina na koji emiter ili grupa emitera koristi dozvolu u vezi sa odredbama ovog zakona koje se odnose na sadrzaj programa.

Agencija donosi obavezujuce uputstvo ako u vezi sa pojedinim pitanjem koje se odnosi na sadrzaj programa ustanovi neujednaceno ponašanje emitera pri cemu se odredjeni vidovi tog ponašanja mogu smatrati nedozvoljenim.

Agencija donosi opšte obavezujuce uputstvo radi blizeg uredjivanja odredjenih pitanja koja se odnose na sadrzaj programa, nezavisno od postojece prakse emitera. Opšte obavezujuce uputstvo moze da se odnosi na pojedino pitanje koje se tice sadrzaja programa, na veci broj srodnih pitanja, a moze da se odnosi i na sva pitanja koja se ticu sadrzaja programa (kodeks ponašanja emitera).

Nepostupanje po obavezujucem uputstvu je osnov za izricanje mera opomene i upozorenja emiteru, a nepostupanje po opštem obavezujucem uputstvu je osnov za izricanje svih vrsta mera koje Agencija moze preduzimati.

Preporuke, uputstva, obavezujuca uputstva i opšta obavezujuca uputstva objavljuju se na nacin predvidjen statutom Agencije.

Agencija donosi i objavljuje i druge propise u skladu sa ovim zakonom, na nacin predvidjen statutom.

Nadzor nad radom emitera

Član 13.

Agencija vrši nadzor nad radom emitera samostalno ili angazovanjem ovlašcene organizacije.

U vršenju nadleznosti iz stava 1. ovog clana, Agencija je duzna da se posebno stara o tome da emiteri u svemu poštuju uslove pod kojima im je dozvola izdata, što se posebno odnosi na vrstu i kvalitet programa.

Emiteri su duzni da Agenciji omoguce uvid u podatke i ostalu dokumentaciju koja se odnosi na predmet nadzora.

Razmatranje predstavki

Član 14.

Fizicka i pravna lica imaju pravo da Agenciji podnose predstavke u vezi sa sadrzajem programa emitera, ako smatraju da se tim programima vredjaju ili ugrozavaju njihovi licni interesi ili opšti interes.

Agencija je duzna da po prijemu i razmatranju predstavke, predstavku bez odlaganja dostavi emiteru na izjašnjavanje i da mu odredi rok za to, osim ako je predstavka ocigledno neosnovana, u kom slucaju je odbacuje i o tome obaveštava podnosioca predstavke.

Ako se emiter ne izjasni u ostavljenom roku, ili obavesti Agenciju da je predstavka neosnovana, a Agencija i pored toga smatra da je predstavka osnovana, duzna je da preduzme odgovarajuce mere prema emiteru, kao i da podnosioca predstavke uputi na koji nacin moze da zaštiti svoj interes.

Odgovarajucim merama iz stava 3. ovog clana smatraju se, narocito:

1. mere koje Agencija izrice u skladu sa ovim zakonom;

2. podnošenje prekršajne ili krivicne prijave, ili iniciranje odgovarajuceg postupka pred nadleznim drzavnim organom.

Razmatranje prigovora

Član 15.

Emiter moze podneti Agenciji prigovor na postupanje drugog emitera usled cega trpi ili moze da pretrpi štetu.

Agencija je duzna da prigovor iz stava 1. ovog clana, bez odlaganja, dostavi na izjašnjenje emiteru na koga se prigovor odnosi, a koji je duzan je da se o prigovoru izjasni u roku od 15 dana od dana prijema.

Ako i pored izjašnjenja emitera Agencija smatra da je prigovor osnovan, duzna je da protiv emitera na koga se prigovor odnosi preduzme mere iz clana 14. stav 4. ovog zakona.

Saradnja sa drzavnim i drugim organima i organizacijama

Član 16.

Agencija daje mišljenje nadleznim drzavnim organima, na njihov zahtev, u vezi sa pristupanjem medjunarodnim konvencijama i drugim sporazumima koji se odnose na oblast radiodifuzije.

Radi razmene iskustava, unapredjivanja svog rada i uskladjivanja sa medjunarodnim iskustvima i standardima, Agencija saradjuje sa odgovarajucim organizacijama drugih drzava, odnosno sa odgovarajucim medjunarodnim organizacijama.

Nadlezni drzavni organi, prilikom pripreme propisa koji se odnose na oblast radiodifuzije, pribavljaju mišljenje Agencije.

Izricanje mera

Član 17.

Agencija moze emiteru izreci opomenu i upozorenje, a moze mu, u skladu sa odredbama ovog zakona, privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa.

Izuzetno, emiterima - ustanovama javnog radiodifuznog servisa koje ne podlezu obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa od strane Agencije, moze se izreci samo opomena i upozorenje.

Agencija moze da pred nadleznim sudom ili drugim drzavnim organom pokrene postupak protiv emitera ili odgovornog lica emitera, ako njegovo cinjenje ili necinjenje ima obelezja dela kaznjivog prema zakonu.

Član 18.

Opomena iz clana 17. st. 1. i 2. ovog zakona izrice se emiteru koji prvi put prekrši neku od obaveza utvrdjenih ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona.

Opomena se ne objavljuje u javnim glasilima.

Upozorenje se izrice emiteru koji:

1. i pored izrecene opomene nastavi da postupa suprotno obavezama utvrdjenim ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona;

2. prvi put prekrši neku od obaveza utvrdjenih ovim zakonom ali na nacin da to kršenje ozbiljno ugrozava ostvarivanje nacela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije;

3. prekrši neki od uslova koji su sadrzani u izdatoj dozvoli za emitovanje programa.

Prilikom izricanja upozorenja Agencija je duzna da izricito navede obavezu koju je emiter povredio, kao i da utvrdi mere koje emiter treba da preduzme kako bi se povreda otklonila.

Upozorenje se objavljuje u javnim glasilima, a obavezno u programu onog emitera na kojeg se upozorenje odnosi.

Emiteru se mogu izreci i mere utvrdjene posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija kada se emiter ne pridrzava propisanih obaveza.

Agencija je duzna da prilikom izricanja mera obezbedi objektivnost i nepristrasnost, kao i da obezbedi emiteru da se pre izricanja mere izjasni o ucinjenim povredama obaveza koje mu se stavljaju na teret.

Agencija propisuje bliza pravila o uslovima i nacinu izricanja mera.

Zaštita maloletnika

Član 19.

Agencija se stara o zaštiti maloletnika i poštovanju dostojanstva licnosti u programima koji se prikazuju posredstvom radija i televizije, o cemu donosi opšte obavezujuce uputstvo.

Agencija se narocito stara da programi koji mogu da naškode fizickom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem radija ili televizije, izuzev kada je vremenom emitovanja ili tehnickim postupkom obezbedjeno da maloletnici, po pravilu, nisu u prilici da ih vide ili slušaju.

Prikazivanje programa koji teško ugrozavaju fizicki, mentalni ili moralni razvoj maloletnika, zabranjeno je.

Zaštita autorskih i srodnih prava

Član 20.

Agencija se stara da svi emiteri primenjuju propise o autorskim i srodnim pravima.

Postupanje suprotno propisima iz stava 1. ovog clana od strane emitera osnov je za izricanje propisanih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju oštecenom nosiocu autorskog ili srodnog prava.

Suzbijanje govora mrznje

Član 21.

Agencija se stara da programi emitera ne sadrze informacije kojima se podstice diskriminacija, mrznja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog razlicite politicke opredeljenosti ili zbog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etnickoj grupi, polu ili zbog seksualne opredeljenosti.

Postupanje emitera suprotno zabrani iz stava 1. ovog clana je osnov za izricanje predvidjenih mera od strane Agencije, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju oštecenom.

3. Savet Agencije

Sastav Saveta

Član 22.

Savet Agencije (u daljem tekstu: Savet) ima devet clanova koji se biraju iz reda uglednih strucnjaka iz oblasti koje su od znacaja za obavljanje poslova iz nadleznosti Agencije (medijski strucnjaci, strucnjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inzenjeri i drugi).

Izbor Saveta

Član 23.

Clanove Saveta bira Narodna skupština Republike Srbije (u daljem tekstu: Skupština), na predlog ovlašcenih predlagaca.

Clan Saveta je izabran ako je za njegov izbor glasala vecina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ovlašcenje i duznost da predlazu clanove Saveta imaju:

1) Narodna skupština Republike Srbije;

2) Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine;

3) Vlada Republike Srbije;

4) Izvršno vece Autonomne pokrajine Vojvodine;

5) rektori univerziteta u Republici Srbiji, putem zajednickog dogovora;

6) udruzenja radiodifuznih javnih glasila u Republici Srbiji, udruzenja novinara u Republici Srbiji, profesionalna udruzenja filmskih i dramskih umetnika u Republici Srbiji i profesionalna udruzenja kompozitora u Republici Srbiji, putem zajednickog dogovora;

7) domace nevladine organizacije i udruzenja gradjana koja se prevashodno bave zaštitom slobode govora, zaštitom prava nacionalnih i etnickih manjina i zaštitom prava dece, putem zajednickog dogovora;

8) crkve i verske zajednice.

Devetog clana Saveta predlazu prethodno izabrani clanovi Saveta, s tim što predlozeni kandidat mora ispunjavati kriterijume za clanstvo u Savetu utvrdjene ovim zakonom i mora biti lice koje zivi i radi na podrucju Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.

Predlog za clana Saveta iz stava 4. ovog clana utvrdjen je ako je za njega glasalo najmanje pet clanova Saveta.

Postupak predlaganja clanova Saveta

Član 24.

Svaki ovlašceni predlagac iz clana 23. stav 3. ovog zakona predlaze kandidata za jednog clana Saveta, s tim što se na listi kandidata obavezno predlazu dva lica. Lica koje ovlašceni predlagac predlaze ne moraju biti iz reda ovlašcenog predlagaca.

Izuzetno, na listi kandidata za izbor clana Saveta koga predlazu prethodno izabrani clanovi Saveta, u skladu sa clanom 23. st. 4. i 5. ovog zakona, predlaze se samo jedno lice.

Za clana Saveta predlaze se lice koje uziva ugled istaknutog medijskog strucnjaka, strucnjaka za oglašavanje ili istaknutog strucnjaka u oblastima od znacaja za rad Agencije.

Skupština bira jednog kandidata sa svake vazece liste.

Ovlašceni predlagaci utvrdjuju svoje predloge samostalno, a ako se jedan ovlašceni predlagac sastoji od više pravnih subjekata, predlog se utvrdjuje sporazumno, medjusobnim usaglašavanjem.

U slucajevima iz clana 23. stav 3. tacka 7) ovog zakona, podatke o nevladinim organizacijama i udruzenjima gradjana Skupština pribavlja od organa nadleznih za vodjenje registara tih organizacija, odnosno udruzenja.

Predlog koji se podnosi mora biti potpisan i overen od strane ovlašcenog predlagaca i sadrzati ime i adresu zastupnika.

Ako predlagaci iz clana 23. stav 3. tacka 7) ovog zakona predloze više od jedne liste kandidata, smatrace se vazecom ona lista koju potpiše veci broj udruzenja, organizacija odnosno asocijacija (ovlašcenih predlagaca) koji su u prethodnom periodu imali veci broj sprovedenih akcija, inicijativa i objavljenih publikacija iz oblasti kojom se pretezno bave.

Potpisnici liste kandidata mogu biti samo registrovane organizacije, udruzenja i asocijacije.

Ako je predlog liste kandidata podnet suprotno odredbama ovog zakona, Skupština ce vratiti podneti predlog ovlašcenom predlagacu da ga u roku od 15 dana uskladi sa ovim zakonom.

Skupština ce ovlašcenim predlagacima vratiti podnete predloge i kada nije u mogucnosti da utvrdi koja lista kandidata je vazeca, u smislu stava 8. ovog clana, u kom slucaju su ovlašceni predlagaci obavezni da Skupštini u roku od 15 dana dostave usaglašeni predlog.

Skupština ce, najmanje 30 dana pre odlucivanja o izboru clanova Saveta, na pogodan nacin, javno objaviti sve vazece liste kandidata koje su ovlašceni predlagaci podneli sa osnovnim biografskim podacima predlozenih kandidata.

Skupština moze, pre odlucivanja o izboru clanova Saveta, organizovati javni razgovor sa svim predlozenim kandidatima radi sticanja uvida u njihove sposobnosti za obavljanje poslova iz nadleznosti Agencije.

Ukoliko sa neke od lista kandidata za clana Saveta nijedan kandidat ne dobije dovoljan broj glasova iz clana 23. stav 2. izbor ce se obaviti na osnovu nove liste kandidata koju ce ovlašceni predlagac dostaviti najkasnije u roku od 15 dana od dana odlucivanja o prethodno podnetoj listi.

Nespojivost sa clanstvom u Savetu

Član 25.

Clanovi Saveta ne mogu biti:

1) savezni poslanici, narodni poslanici i poslanici skupština autonomnih pokrajina;

2) izabrana, imenovana i postavljena lica u Saveznoj vladi, Vladi Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) i izvršnim organima autonomnih pokrajina (ministri, njihovi zamenici, pomocnici, kao i rukovodioci posebnih organizacionih celina pod neposrednom kontrolom Vlade i izvršnih organa i drugi funkcioneri);

3) funkcioneri politickih stranaka (predsednici stranaka, clanovi predsedništava, njihovi zamenici, clanovi izvršnih i glavnih odbora, kao i drugi stranacki funkcioneri);

4) lica koja, kao vlasnici udela, akcionari, clanovi organa upravljanja, clanovi nadzornih organa, zaposleni, lica pod ugovorom i sl. imaju interesa u pravnim licima koja se bave delatnošcu proizvodnje i/ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njom povezanim delatnostima (reklamiranje, telekomunikacije i sl.), tako da bi clanstvo takvog lica u Savetu moglo da dovede do sukoba interesa;

5) lica koja su pravosnazno osudjena za krivico delo protiv sluzbene duznosti, korupcije, prevare, kradje ili drugo krivicno delo koje ih cini nedostojnim za obavljanje funkcije, bez obzira na izrecenu sankciju, ili su pravosnazno osudjena za neko drugo krivicno delo na kaznu zatvora u trajanju duzem od šest meseci

6) lice koje je bracni drug, roditelj, dete ili pobocni srodnik zakljucno sa drugim stepenom srodstva lica navedenih u stavu 1. tac. 1) do 4) ovog clana.

Kandidat je duzan da ovlašcenom predlagacu dostavi pismenu izjavu da ne postoje smetnje za izbor utvrdjene u stavu 1. ovog clana.

Mandat clanova Saveta

Član 26

Clanovi Saveta ne predstavljaju u Savetu organe ili organizacije koje su ih predlozile, vec svoju duznost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, u skladu sa ovim zakonom.

Clanu Saveta funkcija moze prestati samo iz razloga i u postupku predvidjenom ovim zakonom.

Niko nema pravo da na bilo koji nacin utice na rad clanova Saveta, niti su oni duzni da poštuju bilo cije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadleznog suda donetih u postupku sudske kontrole rada Saveta.

Trajanje mandata

Član 27.

Clan Saveta bira se na period od šest godina.

Izuzetno od stava 1. ovog clana, prilikom prvog izbora, tri clana Saveta se biraju na dve godine, tri clana na cetiri godine, a tri clana na šest godina.

Clanovima prvog sastava Saveta ciji mandat traje dve, odnosno cetiri godine, mandat se utvrdjuje tako što pre odlucivanja Skupštine o podnetim predlozima, predsednik Skupštine zrebom odredjuje ovlašcene predlagace ciji se kandidati predlazu za izbor na dve, odnosno cetiri godine.

Isto lice ne moze biti dva puta uzastopno birano za clana Saveta.

Prestanak mandata clana Saveta

Član 28.

Mandat clana Saveta moze prestati u sledecim slucajevima:

1) istekom vremena na koje je clan Saveta izabran;

2) razrešenjem iz razloga predvidjenih ovim zakonom;

3) podnošenjem ostavke Skupštini u pisanoj formi, u kom slucaju mandat clana Saveta prestaje danom dostavljanja ostavke, pri cemu unapred data (kovertirana) ostavka ne proizvodi pravno dejstvo;

4) smrcu clana Saveta.

Prestanak mandata razrešenjem

Član 29.

Skupština moze, na predlog Saveta ili na predlog najmanje 20 narodnih poslanika, razrešiti clana Saveta u sledecim slucajevima:

1) ako je zbog bolesti, na osnovu nalaza nadlezne zdravstvene ustanove, nesposoban za obavljanje duznosti clana Saveta u periodu duzem od šest meseci;

2) ako se utvrdi da je pri podnošenju predloga naveo o sebi neistinite podatke ili je propustio da navede podatke o okolnostima iz clana 25. ovog zakona;

3) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata clana Saveta nastupila neka od okolnosti iz clana 25. ovog zakona;

4) ako bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja duznost clana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno ili u periodu od 12 meseci u kome najmanje šest meseci ne obavlja svoju duznost.

Odluka o razrešenju moze biti doneta samo na osnovu obrazlozenog predloga posle sprovedenog postupka u kome su utvrdjene sve relevantne okolnosti i u kome je clanu Saveta protiv koga je pokrenut postupak omoguceno da se izjasni o svim okolnostima.

Razlog za razrešenje clana Saveta ne moze biti politicko ili drugo uverenje, odnosno clanstvo u politickoj organizaciji.

Odluka o razrešenju clana Saveta smatra se usvojenom ako je za nju glasala vecina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Suspenzija clana Saveta

Član 30.

Kada je podnet predlog za razrešenje clana Saveta, Savet moze dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja svojih clanova doneti odluku da suspenduje clana Saveta protiv koga je podnet predlog za razrešenje do donošenja odluke Skupštine, ali ne duze od šest meseci.

Posledice prestanka mandata

Član 31.

Predsednik Skupštine upucuje javni poziv za podnošenje predloga liste kandidata za clana Saveta najkasnije šest meseci pre isteka mandata clana Saveta. Poziv se upucuje onim ovlašcenim predlagacima koji su predlozili kandidate ciji mandat istice.

Ovlašceni predlagaci duzni su da najkasnije u roku od tri meseca od dana upucivanja javnog poziva dostave Skupštini predlog liste kandidata za upraznjena mesta.

Skupština donosi odluku o izboru novih clanova Saveta pre isteka mandata postojecih clanova.

U slucaju prestanka mandata pre isteka vremena na koje je clan Saveta izabran (smrcu, razrešenjem ili ostavkom), ovlašceni predlagac koji je predlozio clana ciji je mandat prestao na ovaj nacin, duzan je da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri meseca, Skupštini dostavi listu kandidata za upraznjeno mesto u Savetu. Skupština je duzna da u roku od 30 dana od dana prijema liste kandidata, izabere novog clana Saveta. Izbor se vrši na mandatni period od šest godina.

Do izbora novog clana Savet punovazno odlucuje u nepotpunom sastavu. Savet ne moze punovazno da donosi odluke ako broj clanova Saveta, zbog prestanka mandata pojedinih clanova, bude manji od pet.

Nacin rada Saveta

Član 32.

Rad Saveta je javan.

Savet odlucuje vecinom glasova prisutnih clanova, pod uslovom da je ispunjen kvorum za odlucivanje koji cini najmanje pet clanova, izuzev u slucajevima kada je ovim zakonom ili Statutom odredjeno drukcije. Opšti akti i odluke kojima se odlucuje o pravima emitera, Savet donosi vecinom glasova ukupnog broja clanova Saveta, izuzev ako ovim zakonom ili Statutom nije predvidjena dvotrecinska vecina glasova od ukupnog broja clanova Saveta. U slucaju jednakog broja glasova, odlucujuci je glas predsednika Saveta, a u njegovom odsustvu glas zamenika predsednika.

Odluka Saveta koja se odnosi na teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine smatra se donetom ako je u okviru potrebnog broja glasova za njeno donošenje i glas najmanje jednog clana Saveta koji je izabran na predlog ovlašcenih predlagaca iz Autonomne pokrajine Vojvodine.

Predsednika i zamenika predsednika Savet bira iz svojih redova dvotrecinskom vecinom glasova od ukupnog broja clanova.

Za svoj rad predsednik i clanovi Saveta imaju pravo na novcanu naknadu u visini plate predsednika, odnosno sudije Vrhovnog suda Srbije.

Predsednik Saveta predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom Saveta, potpisuje odluke Saveta i stara se o njihovom izvršavanju, ima ovlašcenja direktora u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih u strucnoj sluzbi Agencije i obavlja i druge poslove utvrdjene zakonom i statutom.

Statut i drugi opšti akti Agencije

Član 33.

Statut Agencije, poslovnik o radu Saveta, akt kojim se uredjuje organizacija strucnih sluzbi Agencije, broj i status zaposlenih u strucnim sluzbama i druge opšte akte Agencije, donosi Savet.

Akti iz stava 1. ovog clana donose se dvotrecinskom vecinom glasova ukupnog broja clanova Saveta.

Skupština daje saglasnost na Statut Agencije.

4.Finansiranje Agencije

Finansijski plan

Član 34.

Finansiranje Agencije vrši se u skladu sa finansijskim planom koji za svaku godinu donosi Savet.

Finansijskim planom utvrdjuju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, ukljucujuci i rezerve za nepredvidjene izdatke, kao i elementi za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u Agenciji.

Saglasnost na finansijski plan iz stava 1. ovog clana daje Skupština.

Finansijski plan se donosi najkasnije do 15. decembra tekuce godine za narednu godinu.

Finansijski plan se objavljuje na nacin utvrdjen statutom Agencije.

Svi obracuni prihoda i rashoda Agencije podlezu godišnjoj reviziji od strane nezavisnog ovlašcenog revizora. Obracuni se objavljuju najkasnije tri meseca po završetku finansijske godine.

Ako se godišnjim obracunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Agencije veci od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplacuje se na racun budzeta Republike Srbije i rasporedjuje se, na jednake delove, za unapredjenje i razvoj kulture, zdravstva, prosvete i socijalne zaštite.

Izvori finansiranja

Član 35.

Prihod Agencije cine sredstva ostvarena od naknade koju emiteri, u skladu sa ovim zakonom, placaju za dobijeno pravo na emitovanje programa ( dozvola za emitovanje programa).

U slucaju da Agencija ne ostvari planirani prihod po osnovu naknade iz stava 1. ovog clana, nedostajuca sredstva obezbedjuju se iz budzeta Republike Srbije.

Obezbedjivanje nedostajucih sredstava, u skladu sa stavom 2. ovog clana, ne utice na nezavisnost i samostalnost Agencije.

5. Javnost rada Agencije i sudska kontrola

Javnost rada

Član 36.

Agencija objavljuje godišnji izveštaj o svom radu na nacin utvrdjen statutom Agencije.

Sudska kontrola

Član 37.

Protiv odluke Agencije nije dozvoljena zalba, ali se moze pokrenuti upravni spor.

III. DOZVOLA ZA EMITOVANJE PROGRAMA

1. Pojam dozvole i imaoci dozvole

Principi izdavanja dozvole

Član 38.

Fizicko ili pravno lice ne moze da emituje radio ili televizijski program ukoliko mu prethodno Agencija nije izdala dozvolu, osim ako ovim zakonom nije drukcije odredjeno.

Dozvolu za emitovanje radio i televizijskog programa pod jednakim uslovima moze da dobije svako pravno i fizicko lice koje ispuni uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Postupak izdavanja dozvole za emitovanje programa je javan.

O izdatim dozvolama vodi se registar, u skladu sa ovim zakonom.

Dozvola za emitovanje programa

Član 39.

Dozvola za emitovanje programa je ovlašcenje cijim dobijanjem njen imalac stice pravo da posredstvom zemaljskih radiodifuznih stanica, kablovskih distributivnih sistema, satelitskih radiokomunikacija ili na drugi pogodan nacin, emituje odredjeni radio i/ili televizijski program namenjen neodredjenom broju korisnika.

Dozvolu za emitovanje programa izdaje Agencija, po sprovedenom postupku predvidjenom ovim zakonom.

Dozvolom za emitovanje programa utvrdjuju se programski i tehnicki standardi za proizvodnju i emitovanje radio i televizijskog programa.

Sastavni deo dozvole za emitovanje programa je dozvola za radiodifuznu stanicu (dozvola za radio stanicu) koju na zahtev Agencije izdaje regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, a na osnovu Plana raspodele radio frekvencija koji donosi ministarstvo nadlezno za poslove telekomunikacija.

Dozvola za radio stanicu dostavlja se Agenciji radi sprovodjenja postupka za izdavanje dozvole za emitovanje programa.

Regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija duzno je da izda dozvolu za radio stanicu ako su ispunjeni uslovi iz posebnog zakona i ako je zahtev Agencije u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

Pravo na postavljanje, upotrebu i odrzavanje emisionih fiksnih i mobilnih uredjaja, imalac dozvole za emitovanje programa ostvaruje u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, propisima donetim na osnovu njega, opštim aktima regulatornog tela nadleznog za oblast telekomunikacija i tehnickim uslovima, odnosno standardima na ciju primenu ovi propisi upucuju.

Kablovsko i satelitsko emitovanje

Član 40.

Agencija izdaje dozvolu za kablovsko ili satelitsko emitovanje programa bez javnog konkursa, na zahtev imaoca kablovskog distributivnog sistema (u daljem tekstu: KDS), odnosno imaoca zemaljske satelitske stanice, ako je imalac KDS-a ispunio uslove koji se odnose na postavljanje, upotrebu i odrzavanje telekomunikacionih uredjaja koji su utvrdjeni u skladu sa posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.

Obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa ne podleze imalac sistema koji emituje radio i televizijske programe namenjene kablovskoj distribuciji, i to:

1) programe za koje je Agencija izdala dozvolu za zemaljsko emitovanje za podrucje na kome se nalazi KDS, pri cemu je imalac KDS duzan da posredstvom svog sistema besplatno distribuira programe javnih servisa;

2) programe koji se mogu primati putem slobodne (nekodirane) satelitske distribucije na teritoriji Republike Srbije.

Imalac sistema za emitovanje radio i televizijskog programa namenjenog satelitskoj distribuciji ima obavezu pribavljanja dozvole u svim slucajevima kada za program koji ce se emitovati posredstvom satelita nije pribavio dozvolu za zemaljsko ili kablovsko emitovanje.

Pravila predvidjena za izdavanje dozvole za kablovsko emitovanje shodno se primenjuju na izdavanje dozvole za emitovanje putem MMDS (Mikrotalasni Multikanalni Distributivni Sistem) tehnologije, što ne oslobadja imaoca MMDS sistema obaveze da za svaku radio stanicu koju koristi pribavi odgovarajucu dozvolu u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.

Imalac dozvole za emitovanje programa

Član 41.

Imalac dozvole za emitovanje programa moze biti samo domace pravno ili fizicko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa i koje ima sedište, odnosno prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Domace pravno lice u kome su osnivaci strana pravna lica registrovana u zemljama u kojima prema unutrašnjim propisima tih zemalja nije dozvoljeno ili nije moguce utvrditi poreklo osnivackog kapitala, ne moze ucestvovati na javnom konkursu za dozvolu za emitovanje programa.

Strano fizicko ili pravno lice moze ucestvovati u osnivackom kapitalu imaoca dozvole za emitovanje programa najviše do 49% ukupnog kapitala, osim ako medjunarodnim ugovorima koje je ratifikovala Savezna Republika Jugoslavija nije drukcije predvidjeno.

Strano fizicko ili pravno lice ne moze da ucestvuje u osnivackom kapitalu ustanova javnog radiodifuznog servisa.

Subjekti koji ne mogu biti imaoci dozvole

Član 42.

Imalac dozvole za emitovanje programa ne moze da bude:

1) preduzece, ustanova ili drugo pravno lice ciji je osnivac Republika Srbija ili autonomna pokrajina, izuzev ustanova javnog radiodifuznog servisa;

2) politicka stranka, organizacija ili koalicija, kao i pravno lice ciji je osnivac politicka stranka, organizacija ili koalicija.

Emiter

Član 43.

Pravno ili fizicko lice koje je registrovano za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa stice status emitera, u smislu ovog zakona, dobijanjem dozvole za emitovanje programa, odnosno dozvole za radio stanicu za emitere koji prema odredbama ovog zakona nisu obavezni da pribave dozvolu za emitovanje programa.

Emiter moze da obavlja delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa kao:

1) ustanova javnog radiodifuznog servisa;

2) komercijalna radio i/ili televizijska stanica;

3) radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora;

4) radio i/ili televizijska stanica lokalne ili regionalne zajednice.

Ustanove javnog radiodifuznog servisa

Član 44.

Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije ili autonomnih pokrajina kao emiteri sticu pravo na proizvodnju i emitovanje programa neposredno na osnovu ovog zakona.

Emiterima iz stava 1. ovog clana izdaje se samo dozvola za radio stanicu, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.

Odredbe ovog zakona, osim odredaba koje se odnose na pribavljanje dozvole za emitovanje programa, kao i odgovarajuce odredbe posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, primenjuju se i na emitere iz stava 1. ovog clana.

Vrste emitera prema sadrzaju radio i televizijskog programa

Član 45.

Prema sadrzaju radio i televizijskog programa koji proizvode i emituju, emiteri mogu biti:

1) emiteri celokupnih programa, koji obuhvataju informativne, obrazovne, kulturne, naucne, sportske i zabavne sadrzaje, kao pretezni deo svojih aktivnosti;

2) emiteri specijalizovanih programa, ciji je sadrzaj u osnovi tematski iste vrste (sportski, kulturni, muzicki, obrazovni ili dr.);

3) emiteri ciji se program u celini bavi reklamiranjem i prodajom roba i usluga.

Neprenosivost i neotudjivost dozvole

Član 46.

Dozvola za emitovanje programa, kao i dozvola za radio stanicu ne moze se ustupati, iznajmljivati ili na drugi nacin preneti ili otudjiti.

Dozvole iz stava 1. ovog clana ne mogu se preneti ni u slucaju kad emiter proda opremu za emitovanje programa.

U slucaju iz stava 2. ovog clana, novi vlasnik opreme ne moze poceti sa emitovanjem programa pre nego što pribavi dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Zeljena zona servisa (opsluzivanja)

Član 47.

Zeljena zona servisa moze da obuhvati podrucje Republike Srbije, autonomne pokrajine, regiona ili lokalno podrucje.

Javni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 90% stanovništva u zeljenoj zoni servisa.

Komercijalni radiodifuzni servis mora da obezbedi kvalitetan prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmanje 60% stanovništva u zeljenoj zoni servisa.

Zajednicko korišcenje radio frekvencije

Član 48.

Ako su ispunjeni uslovi iz Plana raspodele radio frekvencija, moze se odobriti da najviše tri emitera emituju radio, odnosno televizijski program na istoj radio frekvenciji i u istoj zeljenoj zoni servisa.

Zajednicko korišcenje radio frekvencije moze da se odobri samo na osnovu prethodno pribavljenog pozitivnog mišljenja regulatornog tela nadleznog za oblast telekomunikacija.

Za dobijanje dozvole za emitovanje programa iz stava 1. ovog clana emiteri podnose i ugovor kojim se reguliše vreme emitovanja programa svakog od emitera koji namerava zajednicki da koristi radio frekvenciju u istoj zeljenoj zoni servisa.

Agencija svakom emiteru iz stava 3. ovog clana izdaje posebnu dozvolu za emitovanje programa u kojoj se posebno navodi zajednicko korišcenje radio frekvencije, emiter/i koji koriste istu radio frekvenciju i uslovi zajednickog korišcenja.

2. Postupak izdavanja dozvole

Javni konkurs

Član 49.

Dozvola za emitovanje programa izdaje se na osnovu javnog konkursa.

Javni konkurs se obavezno raspisuje kada na osnovu Plana raspodele radio frekvencija postoje mogucnosti za izdavanje novih dozvola za emitovanje programa.

Na javnom konkursu objavljuju se zeljene zone servisa radi cijeg se pokrivanja raspisuje konkurs, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

Oglas za javni konkurs

Član 50.

Oglas kojim se raspisuje javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa sadrzi:

1) podrucje zeljene zone servisa sa pripadajucim radio frekvencijama/lokacijama;

2) tehnicke, organizacione i programske uslove za proizvodnju i emitovanje programa koje podnosilac prijave treba da ispunjava;

3) uslove utvrdjene posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu njega, koje podnosilac prijave treba da ispunjava za dobijanje dozvole za radiodifuznu stanicu;

4) visinu godišnje naknade za dobijeno pravo na emitovanje programa i visinu naknade koja se placa za korišcenje radio frekvencija na osnovu izdate dozvole za radiodifuznu stanicu;

5) rok za podnošenje prijave na javni konkurs zajedno sa propisanom dokumentacijom;

6) rok za donošenje odluke po raspisanom javnom konkursu.

Radi obezbedjivanja uslova da javni konkurs bude dostupan svim zainteresovanim licima pod ravnopravnim uslovima, oglas se objavljuje u "Sluzbenom glasniku Republike Srbije" i u najmanje jednom široko dostupnom dnevnom listu. Ako se javni konkurs raspisuje za izdavanje dozvola za emitovanje programa radio i/ili televizijskih stanica lokalnih ili regionalnih zajednica, oglas se mora objaviti i u najmanje jednom lokalnom, odnosno regionalnom listu na podrucju za koje se raspisuje javni konkurs.

Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne moze da bude kraci od 60 dana od dana objavljivanja oglasa.

Depozit

Član 51.

Agencija moze svojom odlukom utvrditi obavezu podnosilaca prijava na javni konkurs da prilikom podnošenja prijave uplate depozit.

Odlukom iz stava 1. ovog clana utvrdjuje se i visina depozita, koja ne moze biti veca od punog iznosa tromesecne naknade za emitovanje programa.

Prijava na javni konkurs

Član 52.

Prijava na javni konkurs podnosi se na obrascu ciju sadrzinu propisuje i objavljuje Agencija.

Podnosilac prijave je obavezan da uz prijavu dostavi sledecu dokumentaciju:

1) dokaz o registraciji podnosioca prijave za obavljanje delatnosti proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa;

2) dokaze o ispunjenosti uslova iz clana 50. stav 1. tac. 2) i 3) ovog zakona;

3) dokumentaciju koja se odnosi na predlozenu programsku koncepciju;

4) organizaciono-tehnicku koncepciju i strukturu kadrova;

5) projekciju planiranih godišnjih prihoda i rashoda (sa njihovom specifikacijom) i podatke o finansijskom potencijalu podnosioca prijave, a ako podnosilac prijave i u vreme podnošenja prijave emituje radio i/ili televizijski program, i finansijski izveštaj zajedno sa bilansima stanja i bilansima uspeha za poslednju poslovnu godinu pre godine u kojoj se podnosi prijava na javni konkurs;

6) izjavu da ne postoje smetnje u smislu odredaba ovog zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji;

7) dokaze o izvršenoj uplati depozita i administrativnih taksi za podnošenje prijave.

Podnosilac prijave moze da dostavi i drugu dokumentaciju za koju smatra da je od znacaja za dobijanje dozvole za emitovanje programa.

Postupanje Agencije po podnetim prijavama

Član 53.

Agencija je duzna da:

1) prijavu koja sadrzi nepotpune ili netacne podatke, odnosno nepotpunu dokumentaciju odbaci, ako podnosilac prijave i u naknadno odredjenom roku od sedam dana ne dopuni prijavu, odnosno ne dostavi tacne podatke ili potpunu dokumentaciju;

2) u roku od sedam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, javno objavi, na nacin na koji je objavljen oglas, listu svih podnosilaca prijava, cije su prijave potpune i podnete u predvidjenom roku;

3) razmotri sve potpune i blagovremeno podnete prijave;

4) utvrdi i objavi nediskriminatorske, objektivne i merljive kriterijume odlucivanja, koji odgovaraju aktivnostima za cije se obavljanje izdaje dozvola;

5) odluku donese u skladu sa utvrdjenim kriterijumima i propisanim uslovima i standardima za proizvodnju i emitovanje programa, a u slucaju da se za korišcenje iste radio frekvencije prijavilo više lica koja ispunjavaju uslove, da prednost da onome koji, na osnovu podnete dokumentacije, pruza vecu garanciju da ce doprinositi vecem kvalitetu i vecoj raznovrsnosti programa, odnosno programskih sadrzaja, na odredjenom podrucju na kome program treba da bude emitovan. Ako podnosilac prijave i u vreme raspisivanja javnog konkursa emituje radio i/ili televizijski program, Savet ce, prilikom donošenja odluke o izdavanju dozvole za emitovanje programa, uzeti u obzir i doprinos tog podnosioca prijave ostvarivanju nacela uredjenja odnosa u oblasti radiodifuzije, utvrdjenih clanom 3. ovog zakona, u prethodnom periodu emitovanja;

6) obezbedi koordinaciju rada sa regulatornim telom nadleznim za oblast telekomunikacija i blagovremeno dostavljanje zahteva za izdavanje dozvole za radiodifuznu stanicu, kako bi se odluka o celovitoj dozvoli za emitovanje programa donela najkasnije u roku od devedeset dana od dana objavljivanja liste prijavljenih na javni konkurs;

7) javno objavi, na nacin na koji je objavljen oglas, listu lica kojima je izdata dozvola za emitovanje programa;

8) podnosiocima prijave cije su prijave odbijene dostavi obrazlozeno rešenje o odbijanju prijave, u roku od osam dana od dana donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu;

9) jedan primerak izdate dozvole dostavi regulatornom telu nadleznom za oblast telekomunikacija.

Prigovor na odluku Agencije

Član 54.

Podnosilac prijave na javnom konkursu koji je nezadovoljan odlukom Saveta ima pravo da, u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja o odbijanju prijave, podnese prigovor Savetu.

Savet je duzan da odluku o prigovoru donese u roku od 30 dana od dana njegovog podnošenja.

Protiv odluke donete po prigovoru moze se pokrenuti upravni spor.

Registar izdatih dozvola za emitovanje programa

Član 55.

Agencija vodi registar o izdatim dozvolama za emitovanje programa koji je javan.

Agencija formira i odrzava bazu podataka o registru koji vodi.

Pocetak emitovanja programa

Član 56.

Emiter je duzan da pocne sa emitovanjem programa najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema dozvole za emitovanje programa, s tim što ne moze da pocne sa emitovanjem programa pre nego što ispuni uslove za pocetak rada radiodifuzne stanice propisane posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.

U slucaju nepostupanja u skladu sa stavom 1. ovog clana emiteru se oduzima dozvola za emitovanje programa.

Vracanje depozita

Član 57.

Licu kome nije izdata dozvola za emitovanje programa uplaceni depozit se vraca u roku od sedam dana od dana donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu, a licu kome je izdata dozvola uplaceni depozit se uracunava u iznos naknade za emitovanje programa.

Depozit se ne vraca imaocu dozvole za emitovanje programa koji:

1) pre isteka roka za pocetak emitovanja programa u pisanoj formi obavesti Savet da odustaje od korišcenja izdate dozvole za emitovanje programa, odnosno korišcenja radio frekvencije koja mu je po ovom osnovu dodeljena;

2) ne zapocne emitovanje programa u propisanom roku.

Izdavanje dozvole na zahtev emitera

Član 58.

Izuzetno od odredbi ovog zakona, emiteri cija zeljena zona servisa zbog konfiguracije terena nije pokrivena u celini, mogu bez javnog konkursa podneti zahtev Agenciji radi izdavanja dozvole za emitovanje programa radi dopunskog pokrivanja.

Agencija donosi odluku o podnetom zahtevu u koordinaciji sa regulatornim telom nadleznim za oblast telekomunikacija, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

Vazenje i produzenje vazenja dozvole za emitovanje programa

Član 59.

Dozvola za emitovanje radio i/ili televizijskog programa se izdaje na period od osam godina.

Na zahtev podnosioca prijave dozvola za emitovanje programa moze se izdati i na kraci period.

Vaznost dozvole za emitovanje programa moze se produziti na zahtev imaoca dozvole, koji je duzan da zahtev podnese Agenciji najkasnije šest meseci pre isteka vazece dozvole.

Dozvola za emitovanje programa sa kracim rokom vazenja

Član 60.

Agencija moze izdati dozvolu za emitovanje programa sa kracim rokom vazenja povodom odrzavanja odredjenih manifestacija.

Dozvola iz stava 1. ovog clana izdaje se na zahtev pravnog ili fizickog lica koje namerava da emituje program koji je iskljucivo vezan za odrzavanje odredjene manifestacije.

Dozvola iz stava 1. ovog clana ima privremeni karakter i vazi samo dok traje manifestacija povodom cijeg odrzavanja je izdata.

Dozvolu sa ogranicenim rokom vazenja za radiodifuznu stanicu, koja je sastavni deo dozvole iz stava 1. ovog clana, izdaje regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.

Prestanak vazenja dozvole za emitovanje programa pre isteka vremena na koje je izdata

Član 61.

Dozvola za emitovanje programa prestaje da vazi i pre isteka vremena na koje je izdata u sledecim slucajevima:

1) ako emiter u pisanoj formi obavesti Agenciju da više ne namerava da emituje program;

2) ako se utvrdi da je emiter prilikom podnošenja prijave na javni konkurs u prijavi ili u dokumentaciji podnetoj uz prijavu naveo netacne podatke ili je propustio da navede podatke koji su od znacaja za odlucivanje po prijavi;

3) ako regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija, u skladu sa odredbama posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija, poništi izdatu dozvolu za radiodifuznu stanicu zbog nastupanja nekog od razloga predvidjenih tim zakonom;

4) ako emiter nije zapoceo emitovanje programa u propisanom roku;

5) ako emiter nije izvršio tehnicki pregled radiodifuzne stanice u propisanom roku;

6) ako je emiter, bez opravdanog razloga, prekinuo emitovanje programa u trajanju duzem od 30 dana neprekidno ili 60 dana sa prekidima u toku kalendarske godine;

7) ako emiter prekrši odredbe o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji predvidjene ovim zakonom;

8) ako Agencija, nakon sprovedenog postupka u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, emiteru izrekne meru oduzimanja dozvole za emitovanje programa zbog povrede obaveza emitera ili zbog nepoštovanja uslova predvidjenih dozvolom za emitovanje programa;

9) ako emiter, i pored izrecene opomene u pisanoj formi, ne izmiri obavezu placanja naknade za dozvolu za emitovanje programa

10) ako se kao jedan od osnivaca emitera kome je izdata dozvola za emitovanje programa, posle izdavanja dozvole pojavi strano pravno lice registrovano u zemlji u kojoj prema unutrašnjim propisima te zemlje nije dozvoljeno ili nije moguce utvrditi poreklo osnivackog kapitala.

Postupak oduzimanja dozvole

Član 6.

U slucaju nastupanja nekog od razloga iz clana 61. ovog zakona, dozvola za emitovanje programa prestaje da vazi donošenjem odluke Agencije o oduzimanju dozvole.

Agencija blize uredjuje postupak donošenja odluke iz stava 1. ovog clana, pri cemu postupak mora biti zasnovan na principima objektivnosti i nepristrasnosti, a u toku sprovodjenja postupka emiteru mora biti omoguceno da se izjasni o cinjenicama koje su povod za sprovodjenje postupka. Predstavnik emitera ima pravo da prisustvuje sednici Saveta na kojoj se raspravlja o oduzimanju dozvole i da i tom prilikom usmeno iznese odbranu emitera.

Odluka Saveta o oduzimanju dozvole za emitovanje programa donosi se dvotrecinskom vecinom glasova ukupnog broja clanova Saveta.

Odluka iz stava 3. ovog clana mora biti obrazlozena.

Emiter kome je oduzeta dozvola za emitovanje programa ima pravo da, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke Saveta, Savetu podnese prigovor.

Prigovor odlaze izvršenje odluke.

Protiv odluke Saveta donete po prigovoru moze se pokrenuti upravni spor.

Emiter je duzan da bez odlaganja izvrši konacnu odluku Saveta o oduzimanju dozvole, a ukoliko to ne ucini sprovešce se postupak prinudnog izvršenja, u skladu sa pravilima opšteg upravnog postupka, izuzev ako sud u postupku po podnetoj tuzbi u upravnom sporu privremeno ne obustavi izvršenje odluke.

Oduzimanje dozvole za emitovanje programa kao mera za povredu obaveza emitera

Član 63.

Emiteru koji, i pored izrecenog upozorenja u smislu clana 18. ovog zakona, nastavi da ne izvršava odredbe ovog zakona ili propisa donetih na osnovu njega ili ne poštuje uslove predvidjene dozvolom za emitovanje programa, ili koji ne postupi po merama za otklanjanje ucinjenih povreda koje je Savet utvrdio u izrecenom upozorenju, Savet izrice privremeno oduzimanje dozvole za emitovanje programa, u trajanju do 30 dana.

Emiteru koji ne izvršava svoje obaveze, a kome je prethodno najmanje tri puta bila izrecena mera privremenog oduzimanja dozvole za emitovanje, izrice se trajno oduzimanje dozvole za emitovanje programa.

Prestanak vazenja dozvole za emitovanje programa protekom roka na koji je izdata

Član 64.

Protekom roka na koji je dozvola za emitovanje programa izdata, dozvola prestaje da vazi, osim ako Agencija nije donela odluku o njenom produzenju u skladu s clanom 59. ovog zakona.

Izmena uslova utvrdjenih u dozvoli za radiodifuznu stanicu

Član 65.

Uslove utvrdjene u dozvoli za radiodifuznu stanicu regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija moze izmeniti u toku rada te radiodifuzne stanice, samo u skladu sa posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu tog zakona.

3. Naknada za emitovanje programa

Obaveza placanja naknade

Član 66.

Emiter za dobijeno pravo na emitovanje programa placa odgovarajucu naknadu (u daljem tekstu: naknada za emitovanje programa).

Pored naknade iz stava 1. ovog clana emiter placa i naknadu za korišcenje radiofrekvencije (naknada za dozvolu za radiodifuznu stanicu). Visina i nacin placanja naknade za dozvolu za radiodifuznu stanicu utvrdjuju se u skladu sa posebnim zakonom kojim se uredjuje oblast telekomunikacija i propisima donetim na osnovu tog zakona. Naknada za radiodifuznu stanicu placa se u korist racuna regulatornog tela nadleznog za oblast telekomunikacija.

Naknada za emitovanje programa uplacuje se na racun Agencije.

Visina naknade za emitovanje programa utvrdjuje se na osnovu sledecih kriterijuma:

1) broja stanovnika na podrucju na kome se emituje program, na osnovu zvanicnih podataka organa nadleznog za poslove statistike, i

2) programske koncepcije emitera, odnosno porekla i vrste programa koji se emituje, i to:

a) udela naucno-obrazovnih, kulturno-umetnickih, decjih ili sopstvenih informativnih programa, u ukupnom programu koji se emituje;

b) udela programa sopstvene produkcije ili programa nezavisnih produkcija sa sadrzajima iz podtacke a) ove tacke, preko kvote utvrdjene ovim zakonom;

v) udela programa drugih domacih emitera ili prevedenih stranih programa.

Visinu naknade za emitovanje programa utvrdjuje Agencija, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, pri cemu visina naknade za emitovanje radio programa iznosi 20% visine naknade utvrdjene za emitovanje televizijskog programa.

Visina naknade za emitovanje programa utvrdjuje se na godišnjem nivou, a emiter placa mesecno Agenciji 1/12 utvrdjene godišnje naknade, osim prilikom izdavanja dozvole.

Agencija donosi bliza merila za utvrdjivanje visine naknade za emitovanje programa na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog clana.

Agencija moze u toku vazenja izdate dozvole za emitovanje programa da izmeni visinu naknade u zavisnosti od izmena u programu koji se emituje. Odluka Agencije o izmeni visine naknade mora biti obrazlozena.

Za prvih šest meseci korišcenja prava na emitovanje programa emiter placa ukupnu šestomesecnu naknadu iz stava 5. ovog clana u roku od sedam dana od dana prijema obaveštenja o dodeli prava. U narednom periodu korišcenja prava emiter je duzan da svoju mesecnu obavezu placanja naknade placa do petog u mesecu za tekuci mesec.

Izuzetak od obaveze placanja naknade za emitovanje programa

Član 67.

Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica koje su u celini u drzavnoj svojini i radio i televizijske stanice civilnog sektora, placaju samo naknadu za dozvolu za radiodifuznu stanicu (naknadu za korišcenje radio frekvencije), a oslobodjene su placanja naknade za emitovanje programa.

Radio i televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica sa ucešcem privatnog kapitala, placaju naknadu za emitovanje programa srazmerno procentu tog ucešca.

Radio i televizijske stanice crkava i verskih zajednica ne placaju naknadu za emitovanje programa do okoncanja postupka povracaja imovine tim crkvama i verskim zajednicama oduzete posle Drugog svetskog rata u postupku nacionalizacije, konfiskacije, eksproprijacije i dr.

IV. OPSTI PROGRAMSKI STANDARDI

Opšte obaveze emitera u odnosu na programske sadrzaje

Član 68.

Svi emiteri u oblasti svoje programske koncepcije duzni su da prilikom emitovanja programa poštuju sledece standarde u odnosu na sadrzaj programa:

1) primenjujuci svetske i nacionalne standarde, obezbede proizvodnju i emitovanje kvalitetnog programa, kako sa tehnickog stanovišta, tako i sa stanovišta sadrzaja programa;

2) obezbede slobodno, potpuno i blagovremeno informisanje gradjana;

3) prenesu vazna saopštenja hitne prirode koja se odnose na ugrozenost zivota, zdravlja, bezbednosti ili imovine;

4) doprinose podizanju opšteg kulturnog i saznajnog nivoa gradjana;

5) ne emituju programe ciji sadrzaji mogu da škode fizickom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine, kao i da takve programe jasno oznace, a ukoliko ih emituju da to cine samo izmedju 24,00 i 06,00 casova;

6) ne emituju programe koji sadrze pornografiju ili ciji sadrzaji isticu i podrzavaju nasilje, narkomaniju ili druge vidove kriminalnog ponašanja, kao i programe koji zloupotrebljavaju lakovernost gledalaca ili slušalaca;

7) strane programe namenjene deci predškolskog uzrasta emituju sinhronizovane na srpski jezik ili jezike nacionalnih i etnickih zajednica.

Svi emiteri su obavezni da emitovane programske sadrzaje cuvaju u skladu sa propisima kojima se uredjuje oblast javnog informisanja, odnosno u skladu sa propisima kojima se uredjuje zaštita kulturnih dobara.

Obaveza identifikacije

Član 69.

Naziv, oznaka, odnosno skraceni identifikacioni znak emitera mora biti kontinuirano oznacen za sve vreme emitovanja televizijskog programa, a za vreme emitovanja radio programa mora biti oznacen na odgovarajuci nacin.

Zabranjeno je korišcenje naziva, oznake ili skracenog identifikacionog znaka koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera.

Na obavezu identifikacije emitera primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se uredjuje oblast javnog informisanja.

Naziv, oznaka, odnosno skraceni identifikacioni znak emitera mora biti oznacen i u slucaju preuzimanja programa drugih emitera, a pri emitovanju programa nezavisne produkcije naziv se navodi u najavi i/ili odjavi programa.

Umrezavanje

Član 70.

Dozvoljeno je umrezavanje dva ili više emitera radi istovremenog emitovanja programa bez upotrebe dodatnih radio frekvencija ili radio-relejnih veza, u trajanju do tri sata dnevno u kontinuitetu ili zbirno. Izuzetno, Agencija moze doneti odluku kojom dozvoljava umrezavanje u duzem trajanju, ukoliko utvrdi da bi takva odluka bila u interesu javnosti. Odluka Agencije mora biti obrazlozena.

Umrezavanje uz uspostavljanje radio-relejnih veza ili repetitora za vezu moze imati samo privremeni karakter, a odobrava ga regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija, ako ovo umrezavanje ne ometa emitovanje programa drugih emitera.

Zabranjeno je umrezavanje radi emitovanja istog programa, ako se programom povredjuju odredbe o medijskoj koncentraciji predvidjene ovim zakonom ili antimonopolske odredbe predvidjene posebnim propisima.

Pristup najvaznijim dogadjajima

Član 71.

Agencija ce odrediti listu dogadjaja koji su od interesa za sve gradjane u Republici Srbiji, na koje iskljucivo pravo prenosa moze ostvariti samo emiter cija zona opsluzivanja, u smislu clana 47. ovog zakona, obuhvata celokupno podrucje Republike Srbije.

Emiter koji ima iskljucivo pravo prenosa dogadjaja koji su obuhvaceni listom iz stava 1. ovog clana, duzan je da svim drugim zainteresovanim emiterima dozvoli i omoguci da snime i emituju kratke izveštaje sa tog dogadjaja u trajanju do devedeset sekundi koji ce sadrzati i autenticnu sliku i ton sa takvog dogadjaja.

Emitovanje na sopstvenom jeziku

Član 72.

Emiter je obavezan da proizvodi i emituje program na srpskom jeziku, ili da obezbedi da programi koji su proizvedeni na stranim jezicima budu emitovani prevedeni na srpski jezik.

Obaveza iz stava 1. ovog clana ne odnosi se na emitere koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama, kao i na delove programa ustanova javnog radiodifuznog servisa, kojima se zadovoljavaju potrebe nacionalnih manjina u informisanju na sopstvenom jeziku.

Obaveza iz stava 1. ovog clana ne odnosi se ni na emitovanje stranih muzickih programa, osim televizijskog emitovanja muzicko-scenskih dela.

Savet moze, izuzetno, da odobri emiteru da delove programa emituje i na drugim jezicima.

Sopstvena produkcija

Član 73.

Emiter je obavezan da od ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa, emituje najmanje 50% programa proizvedenog na srpskom jeziku, od cega najmanje 50% programa sopstvene produkcije.

Emiteri koji proizvode i emituju program namenjen nacionalnim manjinama obavezni su da od ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa na jeziku nacionalne manjine, emituju najmanje 50% programa sopstvene produkcije.

U ukupno godišnje vreme emitovanog programa ne racunaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame, tv-kupovina, kao ni program vesti, izuzev ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.

Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se programi ili emisije u kojima je izvorni audio ili video materijal i/ili autorski deo sadrzan u emisiji ili programu veci od 50% u televizijskom, odnosno 20% u radio programu, odnosno emisiji.

Pod sopstvenom produkcijom podrazumevaju se i koprodukcije.

Kvote nezavisnih produkcija

Član 74.

Ustanove javnog radiodifuznog servisa Republike Srbije i autonomnih pokrajina, kao i emiteri lokalnih i regionalnih zajednica koji su pretezno u drzavnoj svojini duzni su da nezavisnim radio i televizijskim produkcijama stave na raspolaganje najmanje 10% ukupnog godišnjeg vremena emitovanja programa.

Programi stariji od pet godina mogu ciniti najviše polovinu kvote iz stava 1. ovog clana.

U ukupno godišnje vreme emitovanja programa ne racunaju se reprize, sportski prenosi, igre, reklame i tv-kupovina, kao ni program vesti, osim ako se radi o sopstvenoj produkciji vesti.

Odgovornost emitera

Član 75.

Na odgovornost emitera za sadrzinu programa koji emituje primenjuju se odredbe posebnog zakona kojim se uredjuje oblast javnog informisanja.

V. JAVNI RADIODIFUZNI SERVIS

Nosioci javnog radiodifuznog servisa

Član 76.

Nosioci javnog radiodifuznog servisa u Republici Srbiji su republicka i pokrajinske radiodifuzne ustanove.

Radiodifuzne ustanove iz stava 1. ovog clana obavljaju delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa i imaju posebne obaveze u ostvarivanju opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrdjene ovim zakonom.

Radiodifuzne ustanove iz stava 1. ovog clana imaju svojstvo pravnog lica.

Ostvarivanje opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa

Član 77.

Programi koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa od opšteg su interesa.

Programi iz stava 1. ovog clana obuhvataju programe informativnog, kulturnog, umetnickog, obrazovnog, verskog, naucnog, decjeg, zabavnog, sportskog i drugih sadrzaja, kojima se obezbedjuje zadovoljavanje potreba gradjana i drugih subjekata i ostarivanje njihovih prava u oblasti radiodifuzije.

Programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost (medjusobna uskladjenost ili usaglašenost) sadrzaja kojima se podrzavaju demokratske vrednosti savremenog društva, a narocito poštovanje ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etnickog i politickog pluralizma ideja i mišljenja.

Obaveze nosilaca javnog radiodifuznog servisa u ostvarivanju opšteg interesa

Član 78.

U cilju ostvarivanja opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, utvrdjenog ovim zakonom, pored opštih obaveza emitera u odnosu na programske sadrzaje iz clana 68. ovog zakona, nosioci javnog radiodifuznog servisa duzni su da:

1) obezbede da programi koji se proizvode i emituju, a posebno programi informativnog sadrzaja, budu zašticeni od bilo kakvog uticaja vlasti, politickih organizacija ili centara ekonomske moci;

2) proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima društva, bez diskriminacije, vodeci pri tom racuna narocito o specificnim društvenim grupama kao što su deca i omladina, manjinske i etnicke grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugrozeni, gluvonemi (sa obavezom paralelnog emitovanja ispisanog teksta opisa zvucnog segmenta radnje i dijaloga), i dr.;

3) uvazavaju jezicke i govorne standarde, kako vecinskog stanovništva, tako, u odgovarajucoj srazmeri, i nacionalnih manjina, odnosno etnickih grupa, na podrucju na kome se program emituje;

4) obezbede zadovoljavanje potreba gradjana za programskim sadrzajima koji izrazavaju kulturni identitet, kako naroda, tako i nacionalnih manjina, odnosno etnickih grupa, kroz mogucnost da odredjene programe ili programske celine, na podrucjima na kojima zive i rade, prate i na svom maternjem jeziku i pismu;

5) obezbede odgovarajuce vreme za emitovanje sadrzaja vezanih za delovanje udruzenja gradjana i nevladinih organizacija, kao i verskih zajednica na podrucju na kome se program emituje;

6) u vreme predizborne kampanje, obezbede besplatno i ravnomerno emitovanje promocije politickih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvacene izborne liste za savezne, republicke, pokrajinske ili lokalne izbore, pri cemu ne mogu emitovati placenu predizbornu promociju i, u skladu sa svojim opštim aktima, mogu odbiti emitovanje programa i reklamnih spotova ako oni ne sluze predizbornoj kampanji;

7) godišnjim planovima, predvide emitovanje programa nezavisnih produkcija, ciji se izbor vrši na osnovu sprovedenog javnog konkursa i uz zakljucenje ugovora u pisanoj formi sa nezavisnim producentom pod uobicajenim trzišnim uslovima;

8) po preporuci Agencije, omoguce korišcenje teleteksta, u sopstvenoj ili nezavisnoj produkciji trecih lica;

9) obezbede korišcenje i razvoj savremenih tehnicko-tehnoloških standarda u proizvodnji i emitovanju programa i pripreme i, u predvidjenom vremenu, realizuju planove prelaska na nove digitalne tehnologije;

10) uvazavaju tradicionalni duhovni, istorijski, kulturni, humanitarni i prosvetni znacaj i ulogu crkava i verskih zajednica u društvu;

11) medjusobno saradjuju i razmenjuju programske sadrzaje koji su od interesa za gradjane Republike Srbije.

Posebne obaveze pri proizvodnji i emitovanju informativnog programa

Član 79.

Nosioci javnog radiodifuznog servisa su duzni da pri proizvodnji i emitovanju informativnih programa poštuju princip nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju razlicitih politickih interesa i razlicitih subjekata, da se zalazu za slobodu i pluralizam izrazavanja javnog mišljenja, kao i da sprece bilo kakav oblik rasne, verske, nacionalne, etnicke ili druge netrpeljivosti ili mrznje, ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti.

Finansiranje javnog radiodifuznog servisa

Član 80.

Za finansiranje delatnosti ustanova javnog radiodifuznog servisa koje se odnose na ostvarivanje opšteg interesa utvrdjenog ovim zakonom, placa se radio-televizijska pretplata.

Za obavljanje drugih poslova iz okvira svoje delatnosti ustanove javnog radiodifuznog servisa sticu sredstva od:

1) proizvodnje i emitovanja ekonomsko-propagandnog programa;

2) proizvodnje i prodaje audiovizuelnih programa (emisija, filmova, serija, nosaca zvuka i dr.);

3) proizvodnje drugih programskih usluga (teletekst i dr.);

4) organizovanja koncerata i drugih priredbi;

5) obavljanja drugih delatnosti utvrdjenih statutom;

6) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Radio-televizijska pretplata

Član 81.

Vlasnici radio i TV prijemnika imaju obavezu placanja radio--televizijske pretplate javnim radiodifuznim servisima, u skladu sa ovim zakonom.

Vlasnici radio i TV prijemnika placaju jedinstvenu radio-te-levizijsku pretplatu u istom iznosu na celoj teritoriji Republike Srbije.

Radio-televizijska pretplata (u daljem tekstu: pretplata) se placa na radio i televizijske prijemnike (u daljem tekstu: prijemnik) po domacinstvu i na prijemnike koji su povezani sa kolektivnim antenama ili prikljuceni na kablovski sistem.

Domacinstvo, vlasnik dva ili više prijemnika, izuzev prijemnika u motornom vozilu, placa pretplatu samo za jedan radio ili televizijski prijemnik na istoj adresi.

Hoteli i moteli placaju pretplatu na svakih deset soba opremljenih televizijskim ili radio prijemnikom, a svako drugo pravno lice, vlasnik televizijskog prijemnika, placa pretplatu na svakih 20 zaposlenih koji su u stanju da primaju program.

Obaveza placanja pretplate nastaje od prvog dana narednog meseca od dana nabavke prijemnika.

Sva fizicka i pravna lica koja su vlasnici prijemnika duzni su da prijave nabavku prijemnika republickoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa, a sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine i pokrajinskoj ustanovi javnog radiodifuznog servisa.

Obaveza prijavljivanja prijemnika ili prijavljivanja promene adrese ili sedišta vlasnika prijemnika, nastaje u roku od 15 dana od dana pribavljanja, odnosno nastanka promene.

U slucaju otudjenja prijemnika, raniji vlasnik prijemnika je obavezan da placa pretplatu za sve vreme dok taj prijemnik ne odjavi, uz izjavu da ne poseduje drugi prijemnik.

Republicka ustanova javnog radiodifuznog servisa vodi evidenciju pretplatnika, sa svim licnim i drugim potrebnim podacima. Za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine ove poslove obavlja i pokrajinska ustanova javnog radiodifuznog servisa.

Ustanova javnog radiodifuznog servisa ne moze da vrši kontrolu posedovanja prijemnika na nacin kojim bi se ugrozila ustavna prava gradjana.

Oslobadjanje od obaveze placanja pretplate

Član 82.

Od obaveze placanja pretplate oslobadjaju se domacinstva-vla- snici prijemnika ciji je najmanje jedan clan domacinstva:

1) invalid sa 100% telesnog oštecenja;

2) invalid sa manje od 100% telesnog oštecenja, ako mu je, u skladu sa odredbama posebnih propisa, priznato pravo na dodatak za tudju negu i pomoc;

3) lice koje je trajno izgubilo sluh ili slepo lice.

Pravo na oslobadjanje od obaveze placanja pretplate iz stava 1. ovog clana ostvaruje se na osnovu potvrde ustanove nadlezne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno druge ustanove i organa, ako je to predvidjeno posebnim zakonom.

Od obaveze placanja pretplate oslobadjaju se pravna lica:

1) ustanove koje se u smislu clana 79. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbedjivanju socijalne sigurnosti gradjana ("Sluzbeni glasnik Republike Srbije", br. 36/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96 i 29/2001) smatraju ustanovama za smeštaj korisnika, škole, zdravstvene ustanove i invalidske organizacije i preduzeca za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida;

2) diplomatsko-konzularna predstavništva, pod uslovom reciprociteta.

Visina i nacin placanja pretplate

Član 83.

Visina mesecne pretplate za prijemnike koji se koriste u domacinstvu i za prijemnike koje poseduju pravna lica, iznosi 210 dinara.

Visina godišnje pretplate za prijemnik u motornom vozilu iznosi 440 dinara.

Pretplata iz stava 1. ovog clana placa se mesecno, najkasnije do 15-og u mesecu, za prethodni mesec.

Pretplata iz stava 2. ovog clana placa se godišnje, posebnom uplatnicom, prilikom registracije motornog vozila.

Ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine pripada 70% prihoda ostvarenog naplatom pretplate na podrucju autonomne pokrajine. Ova sredstva Radiodifuzna ustanova Srbije duzna je da prenese ustanovi javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine u roku od tri dana od dana izvršene naplate.

Deo sredstava u iznosu od 1,5% od ukupno ostvarene mesecne pretplate Radiodifuzna ustanova Srbije uplacuje na racun budzeta Republike Srbije za razvoj domace kinematografije.

Naplata mesecne pretplate vrši se preko javnog preduzeca koje ponudi najpovoljnije uslove za prikupljanje mesecne pretplate sa odredjenog podrucja, na nacin utvrdjen ugovorom koji Radiodifuzna ustanova Srbije zakljucuje sa tim javnim preduzecem.

Visina pretplate iz st. 1 i 2. ovog clana, za 2003. godinu i svaku narednu godinu, uskladjuje se sa indeksom rasta cena na malo u Republici Srbiji u prethodnoj kalendarskoj godini, prema zvanicno objavljenim podacima organa nadleznog za poslove statistike, uvecanim za 5%.

Obaveze u odnosu na zeljenu zonu servisa (opsluzivanja)

Član 84.

Radiodifuzna ustanova Srbije emituje program na celoj teritoriji Republike Srbije i to u MF, VHF i UHF frekvencijskim podrucjima koji su namenjeni radiodifuznoj sluzbi. Radiodifuzna ustanova Srbije emituje program van podrucja Republike na HF frekvencijskim podrucjima.

Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje program na podrucju autonomne pokrajine i to u MF, VHF i UHF frekvencijskim podrucjima koji su namenjeni radiodifuznoj sluzbi.

Radiodifuzna ustanova Srbije emituje radio program na tri mreze u MF opsegu i na tri mreze u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreze u VHF/UHF opsegu.

Ustanova javnog radiodifuznog servisa autonomne pokrajine emituje radio program na dve mreze u MF opsegu i tri mreze u VHF opsegu, a televizijski program na dve mreze u VHF/UHF opsegu.

Ustanove iz st. 1. i 2. ovog clana duzne su da pre pocetka emitovanja programa pribave dozvolu za radiodifuznu stanicu koju, na zahtev Agencije, izdaje regulatorno telo nadlezno za oblast telekomunikacija, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija.

Radiodifuzna ustanova Srbije

Član 85.

Radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa za teritoriju Republike Srbije, osniva se Radiodifuzna ustanova Srbije, sa sedištem u Beogradu.

Sredstva za osnivanje i rad Radiodifuzne ustanove Srbije cine nepokretnosti i druga sredstva kojima posluje JP Radio-televizija Srbije, utvrdjena deobnim bilansom kojim se vrši razgranicenje sredstava, prava i obaveza JP Radio-televizija Srbije izmedju Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2. ovog clana (zgrade, antenski sistemi, radiorelejni sistemi i dr.), Radiodifuzna ustanova Srbije koristi u skladu sa ugovorom koji zakljucuju ovlašcena lica Radiodifuzne ustanove Srbije i Republicke direkcije za imovinu Republike Srbije.

Organi Radiodifuzne ustanove Srbije

Član 86.

Organi Radiodifuzne ustanove Srbije su: Upravni odbor i generalni direktor.

Savetodavni organ Radiodifuzne ustanove Srbije je Programski odbor.

Upravni odbor

Član 87.

Organ upravljanja Radiodifuzne ustanove Srbije je Upravni odbor koji ima devet clanova.

Clanove Upravnog odbora imenuje i razrešava Agencija.

Clanovi Upravnog odbora imenuju se iz reda novinara i afirmisanih strucnjaka za medije, menadzment, pravo i finansije, kao i drugih uglednih licnosti.

Clanovi Upravnog odbora ne mogu biti savezni poslanici, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, clanovi Saveta Agencije, clanovi Vlade, odnosno organa izvršne vlasti autonomne pokrajine, niti imenovana ili postavljena lica u Vladi, organu izvršne vlasti autonomne pokrajine ili republickim, odnosno pokrajinskim organima, kao i funkcioneri politickih stranaka (predsednici stranaka, njihovi zamenici, clanovi predsedništva, clanovi glavnih i izvršnih odbora, kao i drugi funkcioneri stranaka).

Mandat clanova Upravnog odbora je pet godina i jedno lice moze biti imenovano za clana Upravnog odbora najviše dva puta uzastopno.

U svom radu clanovi Upravnog odbora su samostalni i staraju se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.

Nacin rada Upravnog odbora

Član 88.

Upravni odbor donosi poslovnik o svom radu.

Upravni odbor bira predsednika iz reda svojih clanova.

Upravni odbor odluke donosi vecinom glasova od ukupnog broja clanova Upravnog odbora, osim ako statutom nije predvidjeno da se pojedine odluke donose dvotrecinskom vecinom glasova od ukupnog broja clanova Upravnog odbora. Ukoliko su prilikom odlucivanja glasovi podeljeni, odlucuje glas predsednika.

Clanovi Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad o cijoj visini odlucuje Agencija.

Poslovi Upravnog odbora

Član 89.

Upravni odbor:

1) donosi Statut Radiodifuzne ustanove Srbije (u daljem tekstu: Statut) , uz saglasnost Agencije, usvaja planove rada i izveštaje o radu i poslovanju Radiodifuzne ustanove Srbije i periodicne i godišnje obracune, o cemu obaveštava javnost, Agenciju i Skupštinu;

2) imenuje i razrešava generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije, dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja clanova Upravnog odbora, pri cemu odluku o imenovanju donosi nakon sprovedenog javnog konkursa;

3) imenuje i razrešava direktore radija i televizije i glavne i odgovorne urednike programa, dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja clanova Upravnog odbora, pri cemu odluku o imenovanju donosi na predlog generalnog direktora, nakon sprovedenog javnog konkursa;

4) daje saglasnost na opšti akt generalnog direktora o sistematizaciji poslova i zadataka u Radiodifuznoj ustanovi Srbije;

5) donosi investicione planove;

6) razmatra preporuke Programskog odbora;

7) uredjuje nacin prijavljivanja i odjavljivanja prijemnika;

8) obavlja i druge poslove utvrdjene zakonom i Statutom.

Generalni direktor

Član 90.

Generalni direktor:

1) zastupa i predstavlja Radiodifuznu ustanovu Srbije;

2) organizuje i upravlja procesom rada i vodi poslovanje ustanove;

3) obezbedjuje zakonitost rada i poslovanja;

4) izvršava odluke Upravnog odbora;

5) razmatra preporuke Programskog odbora;

6) odgovara za ostvarivanje programske koncepcije i stara se o izvršavanju usvojenih planova rada i o primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis;

7) predlaze Upravnom odboru imenovanje direktora radija i televizije i glavnih i odgovornih urednika programa;

8) donosi opšte akte o sistematizaciji poslova i zadataka i o organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije;

9) obavlja i druge poslove utvrdjene zakonom i Statutom.

Mandat generalnog direktora je cetiri godine i jedno lice moze biti imenovano za generalnog direktora najviše dva puta uzastopno.

Za generalnog direktora ne moze biti imenovano lice koje ne moze biti clan Upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije.

Revizija

Član 91.

Svi obracuni prihoda i rashoda i finansijski izveštaji Radiodifuzne ustanove Srbije podlezu godišnjoj reviziji od strane nezavisnog ovlašcenog revizora.

Programski odbor

Član 92.

Programski odbor zastupa interese gledalaca i slušalaca u celini.

Programski odbor razmatra ostvarivanje programske koncepcije Radiodifuzne ustanove Srbije i, u vezi sa tim, upucuje preporuke i sugestije generalnom direktoru i Upravnom odboru.

Programski odbor ima 18 clanova koje bira Narodna skupština i to šest iz reda narodnih poslanika, a 12, na predlog Agencije, iz reda profesionalnih udruzenja, naucnih ustanova, religijskih zajednica, udruzenja gradjana, nevladinih organizacija i sl.

Clanovi Programskog odbora ne mogu biti izabrana, imenovana ili postavljena lica u Vladi ili republickim organima, niti mogu biti clanovi Saveta Agencije.

Mandat clanova Programskog odbora traje tri godine i ne mogu biti ponovo imenovani.

Nacin rada Programskog odbora blize se uredjuje statutom Radiodifuzne ustanove Srbije.

Uslove za rad Programskog odbora obezbedjuje Radiodifuzna ustanova Srbije.

Statut Radiodifuzne ustanove Srbije

Član 93.

Statutom Radiodifuzne ustanove Srbije blize se uredjuju, narocito: unutrašnja organizacija, nacin rada, nacin ostvarivanja opšteg interesa u oblasti radiodifuzije, prava i obaveze novinara u obavljanju poslova javnog informisanja, poslovi planiranja razvoja, investicioni i informacioni poslovi, kao i druga pitanja od znacaja za rad i funkcionisanje Radiodifuzne ustanove Srbije.

Saglasnost na Statut Radiodifuzne ustanove Srbije daje Agencija.

Radiodifuzna ustanova Vojvodine

Član 94.

Radi obavljanja delatnosti javnog radiodifuznog servisa na podrucju Autonomne pokrajine Vojvodine, osniva se Radiodifuzna ustanova Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu.

Sredstva za osnivanje i rad Radiodifuzne ustanove Vojvodine cine nepokretnosti i druga sredstva kojima posluje JP "Radio-televizija Srbije", utvrdjena deobnim bilansom kojim se vrši razgranicenje sredstava, prava i obaveza JP "Radio-televizija Srbije" izmedju Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Nepokretnosti i sredstva emisione infrastrukture iz stava 2. ovog clana (zgrade, antenski sistemi, radio relejni sistemi i dr.), Radiodifuzna ustanova Vojvodine koristi u skladu sa ugovorom koji zakljucuju ovlašcena lica Radiodifuzne ustanove Vojvodine i Republicke direkcije za imovinu Republike Srbije.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na organe Radiodifuzne ustanove Srbije, njihovu nadleznost, Programski odbor, reviziju finansijskih izveštaja, kao i odredbe koje se odnose na Statut Radiodifuzne ustanove Srbije, primenjuju se i na Radiodifuznu ustanovu Vojvodine.

Za clanove upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, Agencija imenuje lica koja zive i rade na podrucju Autonomne pokrajine Vojvodine.

Programski odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenuje Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.

Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora

Član 95.

Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora su one stanice koje zadovoljavaju specificne interese pojedinih društvenih grupa i organizacija gradjana.

Osnivac radio i/ili televizijske stanice iz stava 1. ovog clana moze biti neprofitna organizacija civilnog društva (nevladina organizacija ili udruzenje gradjana).

Sadrzaj programa koji emituju radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mora biti u vezi sa oblašcu delovanja nevladine organizacije ili udruzenja gradjana, koje je osnivac stanice.

Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se osnivati samo za lokalno podrucje.

Radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora ne mogu poslovati na profitnoj osnovi.

Na radio i/ili televizijsku stanicu civilnog sektora primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis u pogledu posebnih obaveza pri proizvodnji programa.

Radio i/ili televizijskoj stanici civilnog sektora dozvola za emitovanje programa izdaje se nakon ucešca na raspisanom javnom konkursu za zeljenu zonu servisa, ali bez obaveze placanja naknade za emitovanje programa.

Sredstva za rad radio i/ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se obezbedjivati iz donacija, priloga gradjana, sponzorstva i iz drugih izvora prihoda, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uredjuje osnivanje i delovanje udruzenja gradjana i nevladinih organizacija. Na ostvarivanje prihoda putem sponzorstva i reklame, primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na javni radiodifuzni servis.

Nacin upravljanja radio i/ili televizijskom stanicom civilnog sektora, uredjuje se statutom ove stanice na koji saglasnost daje Agencija.

Ako u toku rada radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora promeni svoj status, ili ako emituje program ili koristi sponzorstvo i reklamu suprotno odredbama ovog clana, oduzece joj se dozvola pre isteka vremena na koji je izdata i platice retroaktivno naknadu za emitovanje programa za period rada od nastupanja razloga za pokretanje postupka za oduzimanje dozvole.

Radio i/ili televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica

Član 96.

Radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice osniva skupština opštine.

Radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajednice osnivaju dve ili više skupština opština.

Status radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice ima i stanica koju osniva skupština grada.

Skupština opštine moze osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice, a dve ili više skupština opština ili skupština grada, mogu osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajedice i ove radio i/ili televizijske stanice mogu emitovati samo jedan radio i/ili jedan televizijski program.

Ako je skupština opštine suosnivac radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice, ne moze biti i osnivac radio i/ili televizijske stanice lokalne zajednice.

Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog clana mogu biti u mešovitoj svojini. Ove stanice imaju status javnih preduzeca sve dok sredstva u drzavnoj svojini imaju vecinski udeo u njihovom ukupnom kapitalu.

Radio i/ili televizijskoj stanici iz st. 1, 2. i 3. ovog clana dozvola se izdaje nakon ucešca na raspisanom javnom konkursu za zeljenu zonu servisa.

Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog clana duzne su da se pridrzavaju odredbi ovog zakona koje se odnose na posebne obaveze javnog radiodifuznog servisa pri proizvodnji i emitovanju programa, sve dok imaju status javnog preduzeca.

Dok imaju status javnog preduzeca, direktori, glavni i odgovorni urednici i clanovi upravnih odbora radio i/ili televizijskih stanica lokalnih i/ili regionalnih zajednica ne mogu biti savezni poslanici, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici, izabrana, imenovana ili postavljena lica u saveznim, republickim, pokrajinskim ili lokalnim organima izvršne vlasti, kao ni funkcioneri politickih organizacija.

Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog clana imaju obavezu da se privatizuju u roku od cetiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Na podrucju jedne ili više opština, kao i na podrucju grada, radio i/ili televizijski program mogu emitovati i radio i/ili televizijske stanice koje su u privatnoj svojini i ciji osnivac nije skupština jedne ili više opština, odnosno skupština grada ili udeo drzavnog kapitala u ovim radio i/ili televizijskim stanicama nije vecinski. Takve stanice nemaju poseban status radio i/ili televizijske stanice lokalne ili regionalne zajednice i na njih se primenjuju odredbe ovog zakona koje vaze za komercijalne radio i televizijske stanice.

VI. SPRECAVANJE NEDOZVOLJENE MEDIJSKE KONCENTRACIJE

Postojanje medijske koncentracije

Član 97.

Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji kada emiter:

1) ucestvuje u osnivackom kapitalu drugog emitera;

2) ucestvuje u osnivackom kapitalu preduzeca koje izdaje dnevne novine, ili obrnuto;

3) ucestvuje u osnivackom kapitalu preduzeca koje obavlja delatnost novinske agencije, ili obrnuto;

4) istovremeno poseduje više dozvola za emitovanje programa;

5) istovremeno emituje i radio i televizijski program;

6) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na podrucju na kome se emituje i radio i/ili televizijski program ili

7) istovremeno emituje radio i/ili televizijski program i bavi se delatnošcu novinskih agencija.

Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada se kao osnivaci emitera pojavljuju fizicka ili pravna lica koja su istovremeno:

1) osnivaci drugog emitera;

2) osnivaci preduzeca koje izdaje dnevne novine koje se distribuiraju na podrucju na kome se emituje i radio i/ili televizijski program;

3) osnivaci preduzeca ili radnje koja se bavi delatnošcu novinske agencije;

4) bracni drug ili srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva.

Nedozvoljena medijska koncentracija

Član 98.

Nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovladjujuci uticaj na javno mnjenje postoji, u smislu ovog zakona, kada emiter dovede do narušavanja principa pluralizma mišljenja u sredstvima javnog informisanja, i to na sledeci nacin:

1) ucešcem u osnivackom kapitalu drugog emitera;

2) ucešcem u osnivackom kapitalu novinsko-izdavackog preduzeca;

3) ucešcem u osnivackom kapitalu preduzeca koje obavlja delatnost novinske agencije;

4) istovremenim emitovanjem i radio i televizijskog programa na istom podrucju kao jedini emiter;

5) na drugi nacin predvidjen odredbama ovog zakona.

Nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji i kada osnivac novinsko-izdavackog preduzeca ili osnivac preduzeca koje obavlja delatnost novinske agencije ucešcem u osnivackom kapitalu emitera dovede do narušavanja principa pluralizma mišljenja u sredstvima javnog informisanja.

Član 99.

Smatrace se da nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovladjujuci uticaj na javno mnjenje, uvek postoji kada emiter koji:

1) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja ucestvuje u osnivackom kapitalu drugog emitera koji ima istu takvu dozvolu, sa više od 5%;

2) na istom podrucju emituje više od jednog televizijskog i jednog radio programa;

3) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja ucestvuje u osnivackom kapitalu preduzeca koje izdaje dnevne novine koje se štampaju u tirazu vecem od 30.000 primeraka, sa više od 5%, i obrnuto;

4) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja ucestvuje u osnivackom kapitalu preduzeca koje obavlja delatnost novinske agencije, sa više od 5%, i obrnuto;

5) ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja istovremeno izdaje dnevne novine koje se štampaju u tirazu vecem od 30.000 primeraka;

6) kao radio ili televizijska stanica lokalnog ili regionalnog nivoa pokrivanja ucestvuje u osnivackom kapitalu drugog emitera regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja na istom podrucju sa više od 30%;

7) kao radio ili televizijska stanica regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja istovremeno na istom ili susednom podrucju izdaje dnevne novine lokalnog karaktera.

Član 100.

Nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovladjujuci uticaj na javno mnjenje, postoji i kada se u slucajevima iz clana 99. ovog zakona u osnivackom kapitalu drugog emitera, preduzeca koje izdaje dnevne novine ili koje obavlja delatnost novinske agencije, do utvrdjene visine osnivackog kapitala, ucestvuje fizicko lice koje je osnivac emitera, odnosno preduzeca koje izdaje dnevne novine ili obavlja delatnost novinske agencije, ili lica koja su njegovi srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva ili lice koje je njegov bracni drug.

Izdavanje dozvole za emitovanje programa i nedozvoljena medijska koncentracija

Član 101.

Agencija nece izdati dozvolu za emitovanje programa prijavljenom na javnom konkursu ukoliko utvrdi da bi se izdavanjem dozvole ostvarila nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu ovog zakona.

Podnosilac prijave na javnom konkursu je duzan da uz prijavu dostavi overenu izjavu da se eventualnim izdavanjem dozvole za emitovanje programa nece ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, u smislu odredaba ovog zakona.

Član 102.

Ako Agencija utvrdi da je nakon izdavanja dozvole za emitovanje programa ostvarena nedozvoljena medijska koncentracija, nalozice emiteru da u roku od šest meseci svoj status uskladi sa odredbama ovog zakona koje se odnose na nedozvoljenu medijsku koncentraciju.

Ukoliko emiter u ostavljenom roku, bez opravdanog razloga, ne postupi u skladu sa nalogom iz stava 1. ovog clana, Agencija ce sprovesti postupak za oduzimanje dozvole za emitovanje programa.

Prijava promene vlasnicke strukture emitera

Član 103.

Svaku promenu vlasnicke strukture emiter mora prethodno u pisanoj formi da prijavi Agenciji.

Ako Agencija utvrdi da ce se planiranim promenama vlasnicke strukture ostvariti nedozvoljena medijska koncentracija, preporucice emiteru da upodobi promene na nacin kojim bi se izbegla nedozvoljena medijska koncentracija.

Ako emiter ne postupi u skladu sa preporukom Agencije i izvrši promenu vlasnicke strukture tako da nastupi neki od slucajeva nedozvoljene medijske koncentracije, na njega ce se primeniti odredbe ovog zakona o prestanku vazenja dozvole za emitovanje programa pre isteka roka na koji je izdata.

VII. REKLAMIRANJE I SPONZORSTVO

1. Reklamiranje i tv-kupovina

Dozvoljenost reklama i tv-kupovine

Član 104.

Zabranjeno je reklamiranje: proizvoda duvanske industrije; alkoholnih pica; strucno medicinskih postupaka i njihovih rezultata i metoda zdravstvene zaštite, ukljucujuci i metode i postupke tradicionalne i alternativne medicine; postupaka i metoda u cilju lecenja od strane lica koja se u smislu zakona kojim se uredjuje oblast zdravstvene zaštite ne smatraju zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima; lekova ili tretmana lekovima koji se mogu dobiti samo uz lekarski recept, kao i roba i usluga ciji je promet ili pruzanje zabranjeno zakonom.

Reklame i tv-kupovina koji su namenjeni deci ili u kojima deca ucestvuju kao izvodjaci, moraju da izbegavaju sve što moze naškoditi njihovim interesima i moraju da imaju u vidu njihovu narocitu osetljivost.

Zabranjeno je da se tv-kupovinom vrši pritisak na maloletnike da ugovaraju kupovinu roba i usluga.

Zabranjuje se objavljivanje neistinitih, prevarnih, pritajenih i ocrnjujucih (uvredljivih) reklama i tv-prodaja, reklama i tv-prodaja kojima se zloupotrebljava lakovernost slušalaca ili gledalaca, reklama i tv-prodaja koje bi tehnickom montazom slike ili zvuka u vrlo kratkom trajanju ili na drugi nacin mogli prenositi poruke ili uticati na mišljenje slušaoca ili gledaoca delujuci na njegovu podsvest tako da on tog uticaja nije svestan ili nije potpuno svestan, kao i reklamiranje slobodnih profesija.

Reklame moraju da budu jasno prepoznatljive i optickim i akustickim sredstvima odvojene od drugih programskih proizvoda.

Reklame se, po pravilu, emituju u blokovima.

U reklamama i tv-kupovini ne mogu se ni likom ni govorom pojavljivati novinari, voditelji i urednici informativnih, dokumentarnih, kulturno-obrazovnih i decjih programa.

Nacin emitovanja reklama

Član 105.

Reklame se emituju izmedju programa, a izuzetno tokom programa, na nacin koji ne sme da narušava vrednost programa i prava nosioca autorskih prava.

Emisije vesti, informativno-dokumentarni i decji program ne mogu se prekidati reklamama, ukoliko nisu duzi od 30 minuta.

Nije dozvoljeno da se religiozni program prekida reklamama.

U programima koji se sastoje od zasebnih celina i tokom sportskih i kulturno-umetnickih programa i dogadjaja koji obuhvataju pauze, reklame se mogu emitovati samo izmedju celina ili tokom prirodnih prekida dogadjaja.

Emitovanje audiovizuelnih ostvarenja, kao što su snimci pozorišnih predstava, muzicko-scenska dela, koncerti umetnicke muzike ili filmovi i televizijski filmovi (što ne obuhvata zabavni program i sl.) moze se, pod uslovom da su duzi od 45 minuta, prekinuti jednom. Još jedan prekid je dozvoljen samo ukoliko su takva ostvarenja najmanje 20 minuta duza od dva ili više punih perioda od 45 minuta.

Kada se programi prekidaju emitovanjem reklama, izmedju svake dve reklamne pauze mora da prodje najmanje 20 minuta.

Reklamiranje politickih organizacija

Član 106.

Zabranjeno je reklamiranje politickih organizacija van predizborne kampanje.

U toku predizborne kampanje registrovanim politickim strankama, koalicijama i kandidatima omogucava se nacelo jednake zastupljenosti bez diskriminacije.

Posredništvo u reklamiranju

Član 107.

Ustanovama javnog radiodifuznog servisa i radio i televizijskim stanicama civilnog sektora zabranjuje se da budu posrednici, zastupnici, ili da preuzmu ulogu oglašivaca u ime i za racun trecih lica.

Vreme trajanja reklama

Član 108.

Vreme trajanja reklama u odnosu na celokupni program ustanova javnog radiodifuznog servisa, radio i televizijskih stanica civilnog sektora i radio i televizijskih stanica lokalnih i regionalnih zajednica ne moze biti duze od 10% ukupno dnevno emitovanog programa i ne duze od šest minuta po satu programa, uz detaljno regulisanje rasporeda i nacina objavljivanja reklama tokom programa, u skladu sa ovim zakonom.

Član 109.

Za komercijalne radiodifuzne stanice vremensko ogranicenje reklamnih poruka iznosi 20% dnevnog emitovanja programa i 20% tokom jednog sata emitovanja programa.

Tokom dana moze se emitovati najviše šest programa direktne tv-prodaje koji ne mogu da prelaze limit od tri sata dnevno.

U toku predizborne kampanje komercijalne radiodifuzne stanice mogu objavljivati placene politicke oglase i reklame, ali bez diskriminacije politickih stranaka, koalicija i kandidata i pod jednakim finansijskim uslovima.

Pravila regulisanja rasporeda i nacina objavljivanja reklama tokom programa primenjuju se i na komercijalne radiodifuzne stanice.

2. Sponzorstvo

Pojam

Član 110.

Sponzorstvo oznacava ucešece fizickog ili pravnog lica koje se ne bavi radiodifuznim aktivnostima, u direktnom ili indirektnom finansiranju programa, u cilju promocije imena marke ili imidza.

Drzavni organi i organizacije, politicke stranke, koalicije i druge politicke organizacije ne mogu biti sponzori radiodifuznih programa.

Programe ne mogu sponzorisati fizicka i pravna lica koja se kao osnovnom delatnošcu bave proizvodnjom ili prodajom proizvoda ili pruzanjem usluga, cije je reklamiranje zabranjeno ovim zakonom.

Oznacavanje sponzorisanog programa

Član 111.

Kada je program sponzorisan u celini ili delimicno on se kao takav mora jasno oznaciti putem identifikacije sponzora koja se daje na pocetku, u toku ili na kraju emisije. Kod sportskih programa i kulturno-umetnickih programa, identifikacija sponzora moze biti i na pocetku i na kraju prirodnih pauza.

Zabrana uticaja sponzora na sadrzaj i vreme programa

Član 112.

Sponzor ne moze ni pod kojim uslovima da utice na sadrzaj i vreme emitovanja programa koji je sponzorisao, niti da zbog toga dovodi u pitanje uredjivacku politiku emitera.

Zabranjeno je sponzorisanje vesti ili programa koji se bave aktuelnim politickim dogadjajima.

VIII. KAZNENE ODREDBE

Član 113.

Novcanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kaznice se za prekršaj pravno lice koje:

1) emituje program bez dozvole Agencije (clan 38);

2) emituje program suprotno programskim i/ili tehnickim standardima utvrdjenim u dozvoli (clan 39. stav 3);

3) ustupi, iznajmi ili na drugi nacin prenese ili otudji, privremeno ili trajno, dobijenu dozvolu za emitovanje programa (clan 46);

4) sa drugim pravnim ili fizickim licem zajednicki koristi radio frekvenciju bez odobrenja Agencije ili suprotno datom odobrenju (clan 48);

5) bez pribavljene dozvole emituje program za koji se zahteva dozvola za emitovanje programa sa kracim rokom vazenja (clan 60);

6) emituje program suprotno izdatoj dozvoli za emitovanje programa sa kracim rokom vazenja (clan 60);

7) emituje program nakon isteka roka vazenja dozvole za emitovanje programa (clan 64);

8) ne prenese vazno saopštenje hitne prirode (clan 68. stav 1. tacka 3);

9) emituje programske sadrzaje suprotno clanu 68. stav 1. tac. 5) i 6) ovog zakona;

10) ne identifikuje svoj program u skladu sa clanom 69. stav 1. ovog zakona;

11) koristi naziv, oznaku ili skraceni identifikacioni znak koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera (clan 69. stav 2);

12) ne oznaci emitera ili nezavisnu produkciju ciji je program preuzeo ili emitovao (clan 69. stav 4);

13) izvrši umrezavanje suprotno clanu 70. ovog zakona;

14) ne omoguci drugim zainteresovanim emiterima da snime i emituju kratke izveštaje sa dogadjaja za koje je otkupio pravo prenosa (clan 71. stav 2);

15) ne prijavi promenu vlasnicke strukture (clan 103):

16) reklamira proizvode, robe ili usluge cije je reklamiranje zabranjeno (clan 104. stav 1);

17) objavljuje reklame i/ili tv-kupovinu cije je objavljivanje zabranjeno (clan 104. stav 4);

18) emituje reklame na nacin suprotan clanu 105. ovog zakona:

19) objavljuje politicke reklame van predizborne kampanje (clan 106. stav 1);

20) kao ustanova javnog radiodifuznog servisa ili radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora, vrši ulogu posrednika, zastupnika ili oglašivaca u ime i za racun trecih lica (clan 107);

21) emituje reklame ili programe tv-kupovine u trajanju duzem od ogranicenja predvidjenih cl. 108. i 109. ovog zakona ;

22) izvrši diskriminaciju politickih stranaka, koalicija ili kandidata prilikom objavljivanja placenih politickih oglasa i reklama (clan 109. stav 3);

23) sponzoriše program suprotno clanu 110. st. 2. i 3. ovog zakona;

24) ne oznaci jasno program koji je u celini ili delimicno sponzorisan ( clan 111);

25) kao sponzor utice na sadrzaj ili vreme emitovanja programa koji je sponzorisao (clan 112. stav 1);

26) sponzoriše vesti ili programe koji se bave aktuelnim dogadjajima (clan 112.stav 2).

Novcanom kaznom od 2.500 do 10.000 dinara kaznice se za prekršaj iz stava 1. ovog clana i odgovorno lice u pravnom licu i fizicko lice.

Novcanom kaznom u visini jednogodišnje pretplate kaznice se za prekršaj fizicko i pravno lice koje ne prijavi nabavku radio i/ili TV prijemnika, u skladu sa clanom 81. ovog zakona.

IX. PRELAZNE I ZAVRSNE ODREDBE

Član 114.

Ovlašceni predlagaci iz clana 23. stav 3. ovog zakona, duzni su da u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostave Skupštini predloge lista kandidata za izbor clanova Saveta Agencije.

Član 115.

Skupština ce doneti odluku o izboru clanova Saveta Agencije predlozenih od strane ovlašcenih predlagaca iz clana 23. stav 3. ovog zakona u roku od 45 dana od dana isteka roka za podnošenje predloga za izbor.

Član 116.

Savet Agencije ce se konstituisati u roku od 15 dana od dana izbora clanova Saveta, u skladu sa clanom 115. ovog zakona.

Savet Agencije je duzan da na konstitutivnoj sednici utvrdi predlog za izbor devetog clana Saveta, u skladu sa clanom 23. st. 4. i 5. ovog zakona i da ga dostavi Skupštini.

Skupština ce doneti odluku o izboru devetog clana Saveta u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga iz stava 2. ovog clana.

Savet Agencije je duzan da u roku od sedam dana od dana izbora devetog clana Saveta izabere predsednika i zamenika predsednika Saveta, da donese Statut, Poslovnik o radu i opšte akte o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji.

Savet Agencije i predsednik Saveta duzni su da u roku od 45 dana od dana donošenja opštih akata iz stava 4. ovog clana izvrše prijem u radni odnos i rasporedjivanje potrebnog broja zaposlenih u Agenciji.

Agencija pocinje sa radom danom konstituisanja Saveta Agen- cije.

Vlada ce u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbediti prostorne, tehnicke, finansijske i druge materijalne uslove za pocetak rada Agencije.

Član 117.

Ostali opšti akti Agencije koji su potrebni za njeno funkcionisanje i rad, donece se najkasnije u roku od šest meseci od dana pocetka rada Agencije.

Opšti akti potrebni za sprovodjenje javnog konkursa i za izdavanje dozvola za emitovanje programa, donece se u roku od tri meseca od dana pocetka rada Agencije.

Član 118.

Agencija ce otpoceti sa raspisivanjem javnih konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa u roku od 15 dana od dana donošenja akata neophodnih za sprovodjenje javnog konkursa i izdavanje dozvola za emitovanje programa u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnog zakona kojim se uredjuje oblast telekomunikacija.

Agencija ce raspisivati javne konkurse za izdavanje dozvola za emitovanje programa sledecim redosledom:

1) za podrucje cele Republike;

2) za podrucje autonomne pokrajine i regiona;

3) za lokalna podrucja.

Član 119.

Radio i/ili televizijske stanice koje u vreme stupanja na snagu ovog zakona emituju program, nastavljaju sa emitovanjem programa do okoncanja odgovarajuceg javnog konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje programa, koji ce se raspisati u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 120.

Deobni bilans iz clana 85. stav 2, odnosno iz clana 94. stav 2. ovog zakona, donosi Vlada najkasnije do 31. decembra 2002. godine, na predlog komisije koju cine po tri predstavnika Vlade, Izvršnog veca Autonomne pokrajine Vojvodine i JP "Radio-televizija Srbije".

Komisiju iz stava 1. ovog clana obrazuje Vlada.

Radio frekvencije koje koristi JP "Radio-televizija Srbije", nastavljaju da, u skladu sa odredbama ovog zakona, koriste Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine, do izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.

Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine pocinju sa radom 31. januara 2003. godine.

Član 121.

Agencija ce najkasnije 30 dana pre pocetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenovati Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine ce se konstituisati u roku od sedam dana od dana imenovanja.

Na konstitutivnoj sednici Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine donece odluku o raspisivanju javnog konkursa za imenovanje generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine imenovace generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na javni konkurs.

U slucaju da ne donese odluku o imenovanju po raspisanom javnom konkursu iz stava 4. ovog clana, Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, do imenovanja generalnog direktora, imenuju vršioca duznosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Srbije i vršioca duznosti generalnog direktora Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, u roku od 30 dana od dana svog konstituisanja donece statute ovih ustanova.

Član 122.

Danom pocetka rada, Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine preuzimaju sredstva, prava i obaveze i zaposlene JP Radio-televizije Srbije, u skladu sa deobnim bilansom iz clana 85. stav 2, odnosno iz clana 94. stav 2. ovog zakona.

Generalni direktor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno generalni direktor Radiodifuzne ustanove Vojvodine, obavezan je da u roku od 60 dana od dana pocetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, donese opšte akte o sistematizaciji poslova i unutrašnjoj organizaciji rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Zaposleni iz stava 1. ovog clana koji ne budu rasporedjeni u skladu sa opštim aktom o unutrašnjoj organizaciji Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, ostvaruju prava koja zaposlenom pripadaju po osnovu prestanka radnog odnosa, utvrdjena posebnim zakonom.

Od dana donošenja deobnog bilansa, u skladu sa clanom 120. stav 1. ovog zakona, JP "Radio-televizija Srbije" ne moze otudjiti ili opteretiti imovinu, niti zapošljavati nove radnike.

Član 123.

Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine ce, najkasnije 15 dana pre pocetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, raspisati javni konkurs za imenovanje direktora radija i televizije i glavnih i odgovornih urednika programa.

Do okoncanja javnog konkursa iz stava 1. ovog clana i donošenja odluke o imenovanju, Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Srbije i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine ce, na predlog generalnog direktora, u roku od 30 dana od dana pocetka rada Radiodifuzne ustanove Srbije, odnosno Radiodifuzne ustanove Vojvodine, imenovati vršioce duznosti direktora radija i televizije i vršioce duznosti glavnih i odgovornih urednika programa.

Član 124.

Danom upisa u sudski registar Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine prestaje sa radom JP Radio-televizija Srbije.

Član 125.

Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine ce, u roku od šest meseci od dana pocetka rada, doneti druga opšta akta odredjena ovim zakonom.

Član 126.

Radiodifuzne organizacije ciji su osnivaci organi lokalne samouprave (opština, grad) nastavljaju da rade kao radio i/ili televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica, s tim što su duzne da, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, svoj rad i poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona, kao i da proces privatizacije okoncaju u roku iz clana 96. ovog zakona.

Nadlezno ministarstvo ce, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti akt kojim ce blize urediti nacin privatizacije radio i/ili televizijskih stanica iz clana 96. st. 1, 2. i 3. ovog zakona.

Član 127.

JP "Radio-televizija Srbije" je duzna da do 1. decembra 2002. godine ustanovi evidenciju pretplatnika na podrucju Republike Srbije koji su kao vlasnici radio i televizijskih prijemnika obavezni da, u skladu sa ovim zakonom, placaju radio-televizijsku pretplatu.

JP "Radio-televizija Srbije" je duzna da, u roku od 15 dana od dana ustanovljavanja evidencije, svakom pretplatniku u pisanoj formi dostavi obaveštenje o buducoj obavezi placanja radio-televizijske pretplate.

Obaveza placanja radio-televizijske pretplate nastaje narednog meseca od meseca u kome je dostavljeno obaveštenje iz stava 2. ovog clana.

Član 128.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na obavezu emitovanja propisanog procenta programa na sopstvenom jeziku, odnosno programa sopstvene produkcije, primenjuju se po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbe poglavlja VII ovog zakona koje se odnose na reklamiranje i sponzorstvo, primenjuju se od 1. januara 2003. godine.

Član 129.

Odredbe ovog zakona kojima se uredjuju pitanja nedozvoljene medijske koncentracije nece se primenjivati na stanje zateceno u vreme stupanja na snagu ovog zakona, do donošenja odluke po raspisanom javnom konkursu za izdavanje dozvola za emitovanje programa za odgovarajucu servisnu zonu.

Podnosilac prijave na javni konkurs za izdavanje dozvola za emitovanje programa duzan je da se pridrzava odredbi o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, da bi njegova prijava bila podobna za razmatranje.

Član 130.